Слободан Антонић: Ослобађање Насера Орића – нови ексер у сандуку „мултиетничке“ БиХ

Свако зло има и своје добро, па тако сада Срби на још једном примеру могу да виде каква је „држава“ БиХ и од колике је егзистенцијалне важности да очувају своју Републику Српску

Слободан Антонић (Фото: sveosrpskoj.com)

Већ је добро примећено да „послије случаја Орић, свако ко прича о помирењу, једнаким правима за све, мултиетничкој земљи (БиХ), правди, истини, интеграцијама, међународној заједници – или је глупан, или покварењак“ (овде).

Насер Орић је, најпре, 2008. године, пред Хашким трибуналом правоснажно ослобођен сваке кривице за злочине над Србима (1992-1995; овде). Десет година доцније, 30. новембра 2018. године, Орић је и на суду БиХ – пред тзв. Малим Хагом – ослобођен кривице за ратне злочине над српским становништвом (овде).

Како је то могуће? Зар није Орић несумњиви злочинац и то по више основа?

Јер, као прво, у зони његове командне одговорности убијено је 2.385 Срба, од чега су 387 њих несумњиво били цивили (24 „непознатог статуса“; овде). Неки од ратних злочина према цивилном становништву, по својој чудовишности и свирепости – попут мучења и убиства једанаестогодишњег Слободана Стојановића (овде), не заостају превише ни за усташким „подвизима“ 1941-1945.

Као друго, Орић се лично хвалио злочинима које је починио – попут убиства Слободана Илића, о коме је Ибрахиму Мустафићу исприповедао ово: „Попео сам му се на прса. Био је брадат и чупав као животиња. Гледао је у мене и није проговарао ни ријечи. Извадио сам бајунету и директно га ударио у једно око, а затим провртео ножем. Није ни запомагао. Затим сам га ножем ударио у друго око. Нисам могао да вјерујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, тако да сам га одмах послије тога преклао!“ (овде).

И треће, постоје сведоци који су лично видели Орића на делу. Самир Авдић, рецимо, тврдио је да је био сведок када је „Насер у Лозничкој ријеци једној заробљеној Српкињи-трудници забо нож у стомак и то отприлике на мјесту гдје је желудац, а затим је нож свукао низ стомак, расјекавши је цијелу, услијед чега је из ње испало све, па и кеса, тако бих је ја назвао, у којој се дијете налазило у утроби мајке“, а „распорена жена је остављена да издахне“ (овде).

Како је, онда, Орић проглашен невиним? Најпре, најважнији сведоци су, некако мистериозно, променили исказ или су нестали. Објављен је запис телефонског разговора у коме поменути Самир Авдић тражи новац од Орића да „развали предмет“, након чега се овај сведок једноставно иселио у САД (овде и овде). Други муслимански сведоци, пак, били су застрашивани како би одустали од сведочења – попут Фахрудина Алића, а српски сведоци најчешће су поткупљивани – за шта је, према Алићу, било потрошено неких 150.000 евра (овде и овде).

Захваљујући промени исказа пре свега српских сведока, хашки и босански судови су могли да се држе „начела“ да увек, у контрадикторним ситуацијама, узимају као тачно оно што иде у корист оптуженог Орића. Рецимо, супруга Митра Савића, кога је, према исказу заштићеног сведока „О1″, Орић убио пиштољем, хицима у груди и главу (овде), почела је на суђењу да тврди како је „чула од неког Зорана“, да је Савић „убијен у борби“. Тај „Зоран“ је, наводно, такође истог дана и сам погинуо (овде).

Суд се ухватио овог исказа Савићеве удовице и одбацио не само сведочење „О1“, већ и чињеницу да је „Митар Савић ексхумиран везаних руку“ (овде).

Учествовао у „борби“ везаних руку?

Насер Орић (Фото: Dženan Kriještorac/Radiosarajevo.ba)

„Насер Орић после ослобађања: хвала Србима који су сведочили у моју корист!“, гласио је, после читања пресуде, наслов у једним новинама (овде); а и сам Орић је том приликом „захвалио и честитао породицама убијених (Срба) што су смогли снаге да на суду кажу истину да су њихови највољенији погинули у борбама“ (исто).

Какво лицемерје!

Такође је и прилично лицемерно да за Орића није важило начело „командне одговорности“ за смрт заробљеника и 387 цивила – укључив и несрећног једанаестогодишњег Стојановића, коме су, приликом мучења, избијени сви предњи зуби а на грудима урезан крст (овде). То је било стога што је „Трибунал утврдио да он (Орић) није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили“ (овде).

Тај алиби Србима никада, али баш никада није прихваћен – с образложењем да је њихова дужност била да имају контролу. С друге пак стране, Орићу је поверовано на реч да он „ту ништа није могао“, и узето као аксиом за поштеду за све злочине које су његове јединице извршиле над српским цивилима.

Такође, ако Орић није имао командну одговорност у и око Сребренице, поставља се питање – а ко ју је онда имао?

Ако нико у „армији БиХ“ није имао „ефективну контролу“ око Сребренице, где је побијено 387 жена, деце и стараца, то значи да је реч о најобичнијој банди, а не о регуларној војсци. Стога све њене припаднике – укључив и оне стрељане после заузимања Сребренице – једноставно треба тако и третирати.

Посебна прича биле су судије које су у БиХ биле ангажоване да поделе правду Орићу. Рецимо, судија Шабан Максумић који је најпре пребацио случај Орић из Бијељине у Сребреницу, наводно зато што је „штетно да се у Бијељини води поступак због бошњачких породица које су претрпеле геноцид у Сребреници“, а затим као председавајући суда једноставно ослободио Орића (у првостепеном поступку), и сам је током рата, према неким сведочењима, учествовао у мучењу српских заточеника у сарајевској касарни „Виктор Бубањ“ (овде и овде).

И сада, Срби у БиХ, после проглашења осведоченог злочинца какав је Орић за „невиног“, треба да верују у институције БиХ, у једнакост Срба и Бошњака пред БиХ законима, те у „грађанску“ и „мултикултурну“ БиХ?

Свако зло има и своје добро, па тако сада Срби на још једном примеру могу да виде каква је „држава“ БиХ и од колике је егзистенцијалне важности да очувају своју Републику Српску.

Иако овога пута злочинца није сустигла правда, овде се не би смело стати. Морало би се наставити прикупљање доказа против Орића, ако не за неки нови судски поступак (јер, Орић је ослобођен оптужбе тек за три убиства), а оно за пуну историјску истину о догађајима око Сребренице.

Такође, и достојно обележавање свих жртава Орићевих казнених експедиција по српским селима мора бити задатак институција и организација српског народа у БиХ – пре свих Републике Српске.

Јер, није тек тако речено да је народ који је заборавио своје жртве осуђен да их понови. Србима западно од Дрине, Кравица (1993), Скелани (1993), Бљечава (1992), Гниона (1992), Лозничка Ријека (1992), Сасе (1992), Залазје (1992), Загони (1992), Бјеловац (1992)… напросто се више никада не смеју десити.

Никада!

Опрема: Стање ствари

(Све о Српској, 22. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

10 replies

  1. Докторе, не можете правдати стрељање људи без суда, само дисквалификујетр и себе и чланак.

    Свиђа ми се

  2. “Prvo, Naser Orić nije optužen za bilo kakve masovne zločine, e da bi mu bilo suđeno za iste, pa da bude osuđen ili oslobođen. Ne! Naser Orić je zajedno sa Sabahudinom Muhićem optužen za ubistvo tri srpska vojnika 1992. godine u selima Zalazje, Lolići i Kunjerac. Naser Orić je na Drugostepenom vijeću Suda Bosne i Hercegovine OSLOBOĐEN ovih optužbi i (sad za sad) je slobodan čovjek.” ( Dragan Bursać. Naser oko nas, BUKA, 04.decembar 2018)

    Свиђа ми се

  3. @Goran
    Ви сте, канда, легалиста ? Само по закону ?

    „Када са ножевима у рукама

    уђу у ваше спаваће собе

    сазнаћете истину.“

    Хајнрих Милер
    „Машина Хамлет“

    Свиђа ми се

  4. Још нешто : да имамо озбиљну, српску Службу, разноразни злотвори би већ одавно мирисали љубичице одоздо … Видели сте како Мосад ради ?
    По правди и закону ? Не, него онако како је једино „праведно“ – скратити нељуде за главу …

    Свиђа ми се

  5. @Срб
    Ако наместиш пенал злотворима, од одличног текста остаће само „правда злочин“.
    То се тако не ради.

    Свиђа ми се

  6. Сваки пут кад се ослободи кривице неки убица, ми се нешто згражавамо и откривамо право лице некаквих држава, сведока, уцењивача, поткупљивача. Све се своди на једно, док жртва не суди, нема правичне пресуде. И зато тема треба да буде ко ослободи онолике Шиптаре и остале који су били у српским затворима? Ко уважава преговараче кољаче? Ко пошто-пото жели добре односе са онима са којима их не може бити? Наша и њихова деца можда превазиђу препреке за нормалне међусобне односе, али нама који памтимо догађаје, то једноставно није могуће и не треба да верујемо манипулантима који желе да нас зомбирају. Једноставно смо окружени онима од којим нам ништа добро у догледној будућности не може стићи и то морамо схватити. То најпре важи за нашу власт. Ако Вучић може да се лиже са Изетбеговићем, Тачијем, Колиндом, Блером и осталим „осведоченим пријатељима“, зашто би нам пре тога тема биле неке судије у којекаквим џамахиријама? Уосталом, зар неко треба да угрожава Србију и Републику Српску да би смо их волели и чували их? Па ваљда смо створили те државе да у њима слободно живимо ми и наша деца, а не за то да којекакве вуцибатине тргују њима зарад некаквих Нобелових награда и тапшању по рамену од стране својих налогодаваца?

    Свиђа ми се

  7. Драго ми је што је ослобођен, управо због тог ексера, због маски које су пале, и шамара који смо задобили.

    Нама шамари управо и требају, како бисмо се коначно освестили и престали да санањмо снове о неком „заједништву“ и жалимо за фиктивним „добрим старим временима“, кад сви живесмо у „миру“ и „слози“, испуњени духом „братсвa и јединствa“, на земљи натопљеној крвљу наших сународника, с онима који су је пролили. Кад је све тако ружичасто било, што се наша „браћа“ опет ужелеше српске крви? Навика?

    Зато, хвала вам, „браћо“, а хвала и вама, Вучићеви страни „пријатељи“, што сте нам још једном показали да је за вас живот једног Србина вреди мање од живота једног просечног штенета. Искрено вам хвала на још једној злата вредној лекцији, која ће, надам се, бар део наивне Србадије призвати памети.

    Отворимо очи, браћо и сестре, или ћемо дочекати још један Јасеновац – а тај би нам могао бити и последњи.

    Свиђа ми се

  8. У истини добри и постојани, поштовани Хаеуле, Србље несрећно управо сада живи свој духовни, душевни и умни Јасеновац, једнако га усташки и партизанско – титоистички изрод брани од рушења и нестајања, приде га учвршћује и злокити, јербо злурадо ишчекују и припремају његово ( Јасеновац ) отелотворење, од Крке до Вардара…( Дрином ће колац набијени, крвав на Саву изаћи… Други, коначни, долазак Јасеновца као прстеноцеливање и пољубац папучи великог инквизитора у царству кушачевом… Да претекне ко од Србске нејачи, Бог Свемилосни даће, да претекне па да Србље Светосавско по други пут на Србске земље стане и остане, у Славу Господњу…

    Свиђа ми се

  9. @Goran
    Е вала, ако нас до сад нису „напеналили“ … !

    Ми ћемо, као фино, на ноте, да их недајбоже не наљутимо ? Тактизираћемо док нас не сатру ? Окренућемо други образ ?
    Зато што „то се тако не ради“ ради се ово што се ради.

    Ради нам се о глави …

    Свиђа ми се

  10. Мало је познато да је Насер Орић (Поточари,1967) био полицајац у Београду и телохранитељ Слободана Милошевића.

    Као специјалац СРПСКЕ СЛУЖБЕ, Орић је 1988 радио у полицијској станици Савски венац у Београду. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, прошао је двогодишњу обуку. Године 1990, пребачен је на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије. По повратку у Београд био је телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Током 1991 запослио се као полицајац у Сарајеву а 1992 је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима . . .

    Улогу СЛУЖБЕ у Србији је својевремено објаснио њен службеник Јовица Станишић : “Какви избори, какве странке и парламент ? Све је СЛУЖБА. Она је у Србији једини континуитет”.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s