Слободан Антонић: Нема слободе у Србији – а у којој колонији је има?

Зар не примећујете како наше државне установе (Повереница и полиција), као и наша „слободна” штампа, делују координисано по типичној стратегији застрашивања

Слободан Антонић (Извор: Јутјуб)

Владимир Димитријевић добио је ових дана писмо из канцеларије Поверенице за заштиту равноправности у ком се каже да се на њега жали извесна НВО. Крив је што је на свом сајту vladimirdimitrijevic.com објавио текст (овде) у ком, између осталог, стоји да је „једино природна заједница између мушкарца и жене”. Тиме се, ето, „врши дискриминација на основу брачног и породичног статуса, родног идентитета и сексуалне оријентације”.

У Повереничином писму се др Димитријевић позива да, као први корак у процесу који се води против њега, одговори на ову оптужбу, с тим што му је на крају писма изричито напоменуто да, према одговарајућем Закону (чл. 45, ст. 2), када је неко оптужен да је извршио акт дискриминације, тада „терет доказивања – да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза – сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију”.

Дакле, чињенице су следеће:

  1. др Димитријевић нема никакву државну функцију да би могао било кога да дискриминише у стварном значењу те речи: ускратити некоме право које му припада;
  2. др Димитријевић објавио је текст на свом личном сајту који се тако и зове „Владимир Димитријевић”;
  3. др Димитријевић изнео је чисто вредносне судове и то општег карактера („једино је природно”, у датом контексту – пошто није реч о биологији – није дескриптивни већ вредносни исказ и не односи се директно, у смислу клевете као неистинитог исказа, ни на ког појединца, нити на групу);
  4. др Димитријевић није ни из једног свог вредносног суда извео захтев за било каквим насиљем или противуставном радњом;
  5. др Димитријевић је, међутим, оптужен да је његов текст, објављен на његовом личном сајту, довео до дискриминације ЛГБТ особа;
  6. др Димитријевић не може да се брани тако да, рецимо, захтева конкретан доказ да је његов текст произвео дискриминацију – на пример: Петар Петровић је прочитао текст др Димитријевића и онда је ускратио то-и-то право Николи Николићу;
  7. за др Димитријевића, заправо, не важи презумпција невиности; напротив, управо он као оптужени дужан је да докаже своју невиност;
  8. др Димитријевић, стога, мора да докаже, како би се одбранио, да из његовог текста није произашла никаква конкретна дискриминација.
Владимир Димитријевић

Како др Димитријевић то може да уради? Како се уопште може доказати да се нешто није десило?

Елементарно правило логике и епистемологије је да онај који тврди да нешто јесте то треба и да докаже. На пример, мој комшија може да каже да га узнемиравају патуљци који станују у мом дворишту, јер ноћу улазе код њега и гласно певају. Зар није на њему да докаже постојање мојих патуљака, а не на мени да доказујем да таква створења не постоје?

Заправо, када боље размислимо, схватићемо да др Димитријевић уопште не може да се одбрани, или бар не може на логичан начин.

Др Димитријевић би, вероватно, требало да изврши попис свих случајева дискриминације ЛГБТ особа који су се у Србији десили између 12. јануара 2018. године, када је поставио свој текст на сајт, и 4. маја 2018. године, када је канцеларија Поверенице повела поступак против њега. Онда би морао да, као сведоке одбране, позове све оптужене у тим процесима, те да од њих тражи да посведоче да спорну радњу нису извршили под утицајем његовог текста.

Али, др Димитријевић не може ни на који начин да има увид у све тужилачке или судске списе 58 тужилаштава и 66 судова у Србији. Па чак и да постоји јединствена и доступна база података из које би се он могао обавестити, др Димитријевић би заправо морао да убеди све оптужене да дођу и посведоче у његову корист. Уколико само једног од њих не би успео да придобије за сведочење, Повереница би и даље могла да тврди да др Димитријевић фактички није успео да докаже да његов текст није довео до дискриминације неке ЛГБТ особе.

Наравно, ово би била логика доказивања у случајевима када се појам дискриминације колико-толико узима у стварном значењу. Проблем је, међутим, у томе што је у људскоправшком законодавству и правној пракси колоније каква је Србија појам дискриминације одређен безобално.

Спорни текст на сајту Владимира Димитријевића

Тако практично све што нека од компрадорских НВО прогласи дискриминацијом – укључив и опште вредносне исказе – самом оптужбом да је реч о дискриминацији аутоматски постаје дискриминација.

Резимирајмо још једном чињенице:

  1. др Димитријевић није прекршио право неке конкретне особе да склопи брак са другом особом истог пола – јер нити је др Димитријевић матичар, нити такво право у Србији постоји.
  2. др Димитријевић није агитовао да се прекрши ниједан закон, нити је позивао матичаре да одбијају да венчају мушкарца са мушкарцем, или жену са женом – јер у актуелном Закону о браку и породичним односима такво право и не постоји.
  3. др Димитријевић само је изнео свој вредносни суд који имплицира одбијање иницијативе да се промене Устав и закони како би се извршила редефиниција друштвене установе брака и омогућило хомосексуалним мушкарцима да се међусобно „жене” и хомосексуалним женама да се међусобно „удају”.

Па како је онда др Димитријевић извршио дискриминацију? Могуће је некога тако оптужити зато што Србија није суверена демократија у којој су неповредиве елементарне вредности цивилизованог друштва, попут слободе мишљења или презумпције невиности.

Србија је, као што сам показивао овде, овде, овде или овде, колонија у којој је, онда, и национално позитивно право секундарно, док је виртуелно право колонизатора – које није позитивноправна већ идеолошка норма – примарно.

„Право на геј брак”, наиме, задата је норма којом се потчињеној земљи налаже да свој правни систем, у наредном раздобљу, промени тако да идеолошки привилегованој групацији омогући улазак у друштвену установу каква је брак (о томе сам опширније писао у својој књизи Моћ и сексуалност; пдф целе књиге овде).

По тој идеолошкој матрици, Србија ће, као колонизовани под-домен, кад-тад морати да прихвати геј бракове. Стога је право на геј брак јача норма – иако виртуелна – него све норме српског позитивног права. Та норма се, наиме, узима као да је већ донета у будућности, те она данас, ретроспективно, има апсолутно суверено дејство.

Дакле, дискриминација за наше колонијалне идеологе није кршење неке позитивноправне норме. Не, „истинска дискриминација” заправо је свако супротстављање некој од над-норми хегемоног над-права, а које нам, као културно инфериорном народу, онтолошки еманира велики бели господар.

Случај др Владимира Димитријевића управо је један од бројних примера кршења елементарне слободе говора. Овде ћу да подсетим на још три слична примера:

  1. проф. др Милан Брдар кажњен је јавном опоменом Поверенице зато што је током предавања на универзитету указао на епистемолошку необичност да се једном одлуком хомосексуално понашање може преквалификовати из болести у не-болест; тиме је, по Повереници, „допринео стварању понижавајућег и увредљивог окружења у односу на ЛГБТ особе”; штавише, Повереница је негирала чак и право универзитетских професора да студентима износе властито мишљење, јер се, по њеној пресуди, „научна расправа која се односи на поједине осетљиве, актуелне и акутне проблеме друштвене стварности, не води са студентима на предавањима” (видети овде).
  2. др Миша Ђурковић јавно је укорен од стране Поверенице (овде) да је „дискриминисao ЛГБT пoпулaциjу” зато што је у „Политици” објавио текст (овде; цео чланак овде) у коме је „целокупним контекстом”, „терминима који се доводе у везу са хомосексуалном оријентацијом”, као и „оспоравањем доношења Закона о заштити од насиља у породици” – бојећи се да ће Закон „бити искоришћен за даље разарање породице” – „прекршио Закон о забрани дискриминације”.
  3. проф. др Бранислав Ристивојевић објавио је на сајту НСПМ критику „медијске кампање која прати нови Закон о спречавању насиља у породици” (овде). Иста НВО која је тужила др Димитријевића Повереници, жалила се и на проф. Ристивојвића да је „окривио Параду поноса и хомосексуални лоби за пораст насиља у породици” (овде). Спорна реченица проф. Ристивојевића, међутим, гласи: „Можда су за пораст обима насиља у породици (делимично или претежно) заслужни и манично приказивање тзв. ријалити шоу програма на ТВ каналима са националном покривеношћу у којима се најнепосредније подстичу акти насиља међу људима који живе у истом домаћинству; или полицијска заштита свечаним шетњама хомосексуалаца којом приликом се отворено слави примитивна насилничка, приземна, огољена и простачка сексуалност?”. Ова упитна реченица – која из реторичких разлога набраја различите могуће факторе неке појаве – за Повереницу је била толико ужасна да је одмах поднела тужбу Вишем суду у Новом Саду „због повреде Закона о забрани дискриминације”. Процес је у току.
(Извор)

И није само слобода говора у Србији бачена под ноге. Слично је и са слободом окупљања.

У Београду је полиција забранила скуп покрета „Одбрана деце и породице” (у оквиру кога делује и „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”), заказан за 19. мај 2018. године, на Тргу Републике. Образложење је било „да на наведеном простору свакодневно транзитира велики број грађана Србије и туриста из иностранства, те постоји могућност да се на месту окупљања окупи већи број лица који су супротних ставова од активиста Грађанске иницијативе за необавезну вакцинацију, те стога постоји опасност да дође до сукоба, чиме би се угрозила безбедност људи и имовине на наведеном простору” (овде).

„Како се то образложење не примени када Београдом шетају професионални хомосексуалци, које због негодовањa целе нормалне Србије чува 5000 полицајаца, а имају подршку само шачице плаћеника из западник невладиних организација и колонијалне евроунијатске управе?” – упитали су се чланови Покрета (овде).

Е, па то је зато што су учесници дозвољене шетње нормативно привилегована групација – у смислу примата идеолошке норме над позитивноправном. Напротив, ови којима се ускраћује право на шетњу заправо су  нормативно дисквалификована групација. Због тога ће о њиховој илегалној шетњи рингијеровски „Блиц”, 21. маја 2018, да извести на првој страни (овде):

(наднаслов) „Осилили се – опасни покрет све више узима маха”;

(наслов) „Антивакцинаши величали Младића, вређали гејеве и изазивали хаос”;

(поднаслов) „Неколико стотина антивакцинаша је шетало градом. Предвођени рашчињеним попом Арсенијем, узвикивали су погрдне пароле на рачун ЛГБТ популације и позивали на насиље”.

Извор: Блиц

Зар не примећујете како наше државне установе (Повереница и полиција), као и наша „слободна” штампа, делују координисано по типичној стратегији застрашивања (Chilling effect)?

Професори и научници, несумњиво, уочиће оно што је снашло проф. Ристивојевића, др Ђурковића и др Димитријевића. Они ће се надаље трудити да избегавају спорне теме („Шта ће ми то у животу, не желим компликације!”).

Опозиционо настројени појединци, пак – опозициони у антиимперијалном и антиколонијалном смислу – уочиће топлог зеца кроз који пролази Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију, као и тзв. антивакцинашки лоби („Тужилаштво за високотехнолошки криминал покренуло је поступак за утврђивање кривичне одговорности више јавних личности које су се противиле вакцинацији деце“; овде). Зато ће и они тежити да избегну међусобно повезивање или заједничке јавне наступе.

„Обрати пажњу на ту подлу игру”, упозорио ме је колега с Универзитета. „Најпре, народ убедиш да се сам одрекне социјализма и његове огромне корпе социјалних права – а све с причом да у социјализму нема слободе. Потом, када се социјализам уруши, а сви главни ресурси пређу у твоје руке, лепо почнеш да укидаш једну по једну слободу. И тако дођеш до тога да Србе угураш у ЕУ не само социјално незаштићене, већ и без икаквих слобода”.

Е па тако вам је то у колонији: лажу нас, корумпирају, застрашују и пљачкају.

А ми им ипак верујемо. Магарци, зар не?

Помозите рад Стања ствари!

€20,00

Advertisements

13 thoughts on “Слободан Антонић: Нема слободе у Србији – а у којој колонији је има?”

  1. Слобода је привилегија храбрих људи а не право кукавица.Слобода се узима а не добија „на лепе очи“. Све се ово дешава јер су се Срби одрекли Господа Христа и свемоћне Божје руке. Безбожни род нестаје заувек са лица земље. Док се не покаје и истински у срцу не врати Богу и моралу Хришћанства тешко ће проћи овај род Срба.

    Свиђа ми се

  2. „Стање ствари“ би требало да размисли о покретању часописа или новина… и то са неким застрашујућим називом ,Антиколонијалне новине’ – тако некако… Тек тако би народ могао да буде константно подсећан, освешћиван и охрабриван у принцпијелној антиколонијалној борби. Просто анти-напредњаштво, антивучићевство не даје резултате, треба понудити нови концепт, а заправо стари – ,слободарство’ и ,антиколонијализам’ морају бити најбитније речи… њих је немогуће нападати као ,патриотизам’ и ,национализам’. Велико хвала г-дину Антонићу и ,Стању ствари’ на текстовима.

    Свиђа ми се

  3. И С. Антонић ће вероватно потпасти под суд због свог трезвеног и истинитог писања. Зато морамо да подржима њега и све друге сулудо оптужене за изношење ноторне истине. Подршка подразумева саучешће и солидарисање са њима. Мора се упутити јавна петиција којом се захтева да се сваки потписник третира као саучесник у изношењу става оптужених. Лепо нам је паметни Антонић објаснио да овде актуелни закони не важе и да свако од нас може бити оптужен (па и осуђен) због поштовањљ истих. Загушивањем поверенице и судова силним случајевима „угожавања права содомиста“ обесмислићемо иживљавање власти над сопственим народом. Главни непријатељ свега српског је српска власт. И као што они блокирају Скупштину, тако ми треба да блокирамо њих.
    Само не смемо да испаднемо педери (права српска реч) и да се после не одазовемо на суд. У редовима треба да чекамо да нам се суди! Па нека нас и оптуже. Без спремности на жртву, нема нам опстанка.

    Свиђа ми се

  4. @Vbeba: шансе су мале, ако питате НВО сектор никакве, јер они не признају да Срби могу бити угрожени „говором мржње“, тј. тако нешто за Србе не важи….нажалост, мислим да је дошло до тренутка обрачуна са сарадницима колонизатора/окупатора….

    Свиђа ми се

  5. Урадите оно што је урадила др Јована Стојковић –
    придружила се монаху Антонију на свакесуботњим
    Литијама , и сведочите ИСТУНУ уживо – на улици!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. pa da, mali alek – kolonijalni upravnik..
    mada zaista mi nije jasno sta ce slika ratka mladica na skupu organizacije protiv obavezne vakcinacije. ne bi me cudilo da je ubaceno od strane kolonizatora kako bi se patriotskoj noti skupa dao pecat ratnih zlocina iz sukoba u gradjanskom ratu. nista nije slucajno..

    Свиђа ми се

  7. @Proka Pronalazac

    Каква је разлика између убијања породице и убијања Срба у
    Хашком трибуналу?
    Разлике нема!
    Др. Јована Стојковић се прикључила Православној Литији монаха
    Антонија, за спас Ваљевске Грачанице од потапања, и свеколиког
    потапања Србског Православног Народа од ГМО, кејмтрејлова,
    издаје КиМ, увођења ЛГБТ идеологије у вртиће и школе, Хашког
    трубунала – тамнице и гробнице Православних Срба, НАТО
    лобниста, “лековитости“ осиромашеног уранијума, настраности
    сваке врсте у медијима , екумениста, паписта, ВЕБЕРИЗАЦИЈЕ и
    протестанског преумљења Србског Народа, против латинизације
    србског језика и свега онога што води убијању Православног духа
    код већинског Православног народа и затирања традиционалне
    породице.
    Будући да није имала подржку Цркве, никога из Архиепоскопије
    београдско-карловачке, она се прикључила Литији монаха Антонија
    – за сведочење Истине!
    Монах Антоније је прихватио, и захваљујући том гесту добре воље,
    речи др. Јоване Стојовић су “прострујале“ целим светом, уз подршку
    и одобравње свих људи добре воље, а игнорисана од јавних медијја
    у Србији, осим НАТО БЛИЦА и његових присталица.

    @Proko Pronalazacu!
    Погледај говор др Јоване Стојковић на 114. и 115. Литији монаха
    Антонија, и увери се шта је она говорила.
    Њој није сметала слика Ратка Младића да остане доследна
    свом МАТЕРИНСТВУ и борби за здравље и живот своје деце

    Др Јована Стојковић је лекар психијатар и Мајка, и Она сасвим добро зна
    зашто се обратила монаху Антонију.
    Мајци је све дозвољено, када је су у питању ЗДРАВЉЕ и ЖИВОТ њене деце!
    Зашто је она то урадила?
    Ево одговора:

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  8. Наша су мишљења законом забрањена. Пази шта изговараш јер ће да одговараш. На слободи демократија у затвору ти и ја, шаљу мере ефектне за политички некоректне.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s