Дојче веле: Повратак барикада или представа за јавност?

Најава Српске листе – а заправо председника Вучића – да ће оборити косовску Владу оставља простора за два читања: или је реакција изнуђена или је сукоб режиран како би и Београд и Приштина лакше прогутали жабе

Зупче код Зубиног Потока: Барикада из 2011. године

Улазак српске делегације на север Косова упркос забрани Приштине, шок-бомбе и брутално хапшење Марка Ђурића, шефа Канцеларије за Косово и Метохију, доносе и прве политичке последице. Након консултација са председником Србије Александром Вучићем, представници Српске листе су одлучили да напусте Владу Косова, што вероватно значи пад владе Рамуша Харадинаја.

Најављено је и да ће 20 априла, пет година од потписивања Бриселског споразума, самостално бити формирана Заједница српских општина (ЗСО). У мисију гашења пожара у Београд је стигла и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини. У кратком саопштењу након сусрета са Вучићем стоји да је „Могерини изразила жаљење оним што се догодило и додала како се то не сме поновити“.

Председник Србије се у посебној изјави обратио нацији рекавши „да се и најтежи проблеми морају решити разговором“ и да „више никада неће дозволити да се Србима догоде Бљесак и Олуја“.

Изнуђена реакција или представа?

Србија је била принуђена да на неки начин реагује, оцењује за Дојче веле политички аналитичар Драгомир Анђелковић, а обарање садашње Владе Косова је тај конкретан потез. „Да Србија није ништа урадила, српско становништво на Косову би било потпуно деморалисано. Тиме би била послата порука да Србија не контролише ништа на Косову. Пад Харадинајеве владе ће значити парализу система, и на тај начин ће се добити време за даље потезе. Теоретски је могуће да неким прегруписавањем та влада опстане, али мислим да је то кратког даха, и да би само продубило унутрашње политичке сукобе на албанској страни“, сматра Анђелковић.

Судбина дијалога Београда и Приштине је сада доведена у питање. „Бриселски процес се заснивао на гаранцијама Запада да ће Срби на Косову добити неке своје институције, као и на гаранцијама да специјалне снаге неће улазити на север Косово“, наставља Анђелковић. „То је прекршено, и ако се нешто не поштује онда је логично да причамо о крају оваквог модела дијалога.“

Постоје, наравно, и теорије према којима је све што се дешава резултат договора српских и албанских политичара, како би једни другима олакшали повлачење тешких потеза на унутрашњем плану. У интервјуу за Дојче веле је тако добро упућени аустријски дипломата Волфганг Петрич потврдио да су се током боравка у САД тајно састали Вучић и косовски председник Хашим Тачи.

Са оценом је сагласан и Слободан Јанковић, сарадник Центра за конзервативне студије. Он за Дојче веле каже да је хапшење Ђурића изведено како би у позадини кренула реализација приче о ЗСО. „На тај начин би тамошње вође показале да су одлучне и спроводе нешто што је тамо непопуларно. А са друге стране би Влада и владајућа странка у Београду могли да кажу да су они под великим притиском, али на крају је постигнута ЗСО и због тога можемо даље у потписивање правно-обавезујућег споразума не би ли у некој недогледној будућности напредовали ка Европској унији.“

Анђелковић напомиње да је и Бриселски споразум једна врста правно-обавезујућег споразума. „Показало се само да нити је обавезујући, нити су га неки фактори схватили као правни. Имали смо изјаву Харадинаја да га није ни прочитао. Тако да не мислим да је ово крај свега, али мислим да је крај оваквог модела изналажења решења за Косова“, каже Анђелковић.

Повратак на старе позиције

Нико у овом тренутку не зна како ће се ствари даље одвијати, али сасвим сигурно је да су потези Приштине додатно закомпликовали ситуацију око Косова. То је очито и био разлог хитног доласка у Београд Федерике Могерини. Слободан Јанковић сматра да је и то део унапред одређене драматургије.

„Мени све ово делује као представа, волео бих да није тако, али делује ми да јесте. Наравно да ЕУ учествује у томе. Бриселу је важно да се Србија де факто одрекне Косова и Метохије јер потписивање споразума са Приштином подразумева и де факто признање Косова као државе. Уосталом, сама та ЗСО требало би да делује по Уставу Косова, а тај Устав дефинише Косово као државу а не као аутономну покрајину Републике Србије“, напомиње Јанковић.

У најгорем случају ствари ће се вратити на стање из 2011. године када су у српским срединама на Косову биле актуелне барикаде, процењује Драгомир Анђелковић. „То је била напета ситуација, где свако контролише свој простор, где постоје неки ексцеси, али ништа више од тога.“

Да ли то значи и да је ситуација за српску заједницу на Косову била ипак нешто боља у време прошле власти, која се сада оптужује да је крива за незавидну ситуацију на Косову? И тадашња власт је ушла у преговоре, и тражила да локални Срби то прате, одговара Анђелковић. „Нова власт од 2012. није направила дисконтинуитет у односу на ту политику и наставила је преговоре. Тако да у том смислу постоји континуитет, и ако постоји кривица, она постоји и код бивше и код садашње власти.“

Ивица Петровић/Београд

(Дојче веле, 28. 3. 2018)

Advertisements

One thought on “Дојче веле: Повратак барикада или представа за јавност?”

  1. +…“Ми знамо судбу и све што нас чека,…“

    (Или ће нам појаснити)

    Тромо се време вуче
    И ничег новог нема,
    Данас све као јуче,
    Сутра се исто спрема…

    И место да смо у рату,
    Где бојне трубе јече,
    Ево нас у казамату,
    На нама ланци звече.

    Ал’ право је реко
    пре Жерајић, соко сиви
    Ко хоће да живи, нек мре,
    Ко хоће да мре, нек живи.

    „Берлин, дана 02. мај 2000.
    Веома цењени господине Канцелару,
    Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији, коју су заједнички организовали Министарство иностраних послова САД и Спољнополитички институт Републиканске странке. Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО.
    Конференцији су присуствовали високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да их се нарочито истакне: 1. Организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово. 2. Организатори су саопштили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега, изван Завршног документа из Хелсинкија. 3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО. У том смислу, за примену и у Европи, знатно је погоднији амерички правни поредак. 4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.г. 5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије, да би, де факто, превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе, у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или КЕБС-а. 6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије, била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају. 7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО поново успостави
    територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство. 8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искљученаиз европског развоја. 9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору. 10. У сваком процесу, праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права. 11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права – није оспоравана. После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.
    Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.
    Када је сличну судбину доживело „Друштво народа“, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.
    С пријатељским поздравом, Вили Вимер“

    …“ Оно што би се у историјској резултанти могло описати подразумева тежњу да се све што је српско сведе на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско…“, из беседе Мира Ломпара.

    …“господин Вацлав Дворжак, чешки режисер и интелектуалац, аутор забрањеног филма Чешке телевизије “Отето Косово”, је између осталог рекао: “Мислим да некада у будућности нешто слично чека и Косово и Метохију – исељење фашизованих Албанаца који не буду могли да докажу да су помагали Србима и другим неалбанцима у време дивљања екстремиста. Једном ће једноставно морати да спакују своје прње и оду…”

    +„Буди Имја Господње благословено од миња и до века“

    чешки филм о Космету

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s