Ознаке

, , , ,

Ако негде имамо синтезу онога што је епско, јуначко и онога што је заветно, хришћанско, онда је то поново Његош, рекао је проф. др Милош Ковић у оквиру предавања „Косовски завјет и национални идентитет Срба”

Милош Ковић на предавању (Извор: Дан)

Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, 13. новембар, обиљежен је свечаним програмом и предавањем проф. др Милоша Ковића у препуној сали КМС у Подгорици. На Скупштини Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржаној у марту ове године, једногласно је усвојен предлог да Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори буде 13. новембар, дан рођења Петра II Петровића Његоша, првог члана Матице српске са простора данашње Црне Горе.

На самом почетку обратила се проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

– Радосни смо и почаствовани што је за Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одабран и проглашен 13. новембар, дан рођења великана над великанима, Петра Другог Петровића Његоша. Са надом и вјером да Његош јесте и буде наша матица, као што је Матица српска била Његошева матица. Он је први члан Матице српске са простора данашње Црне Горе. И прије него што је званично постао њеним чланом, својим присуством уписао се у Матицу још 1834. године, када је у „Летопису Матице српске” објављен приказ књиге „Пустињак цетињски”, што је истовремено први текст о Његошевом књижевном раду, а Његош је 1837. године у „Летопису” објавио пјесму посвећену Лукијану Мушицком – казала је, између осталог, проф. др Јелица Стојановић истичући да ни Матица српска не заборавља Његоша.

У сврху обиљежавања овог датума проф. др Милош Ковић одржао је више него занимљиво предавање под називом „Косовски завјет и национални идентитет Срба”. Говорећи о косовском завјету Ковић је покушао, како је нагласио, да одговори на два питања: у чему је тајна косовског завјета и у чему је тајна трајности предања које траје преко 600 година.

– Од тренутка када су се војске растале на Косову пољу, од тог тренутка се о Косову пјева, приповиједа… Од тог тренутка имамо свете култне текстове. Само од 1390. до 1420. године настало их је десет – казао је Ковић. Он је казао да иако култ годинама мијења своје обличје, он истрајава и његово језгро остаје исто.

Проф. др Милош Ковић: Косовски завјет и национални идентитет Срба (Светигора)

– Данас вјерујемо да је нација, национални идентитет нешто модерно. Међутим, данашња, савремена наука тако не мисли. У савременој свјетској науци је сасвим легитимно да су нације старе – појаснио је Ковић. Он наглашава да већ у култу Светог Саве и Светог Симеона имамо култ о изабраном народу и предање о златном добу. Истиче да је Његош у средишту завјетног косовског предања.

– Косовски завјет је потврда нечега што зовемо светосавским завјетом, оног опредјељења за Царство небеско из 12. и раног 13. вијека. Ако можемо да кажемо да су Свети Сава и Свети Симеон дали то предање, тај мит о поријеклу, о златном добу, о изабраности, и ако јесу Свети Кнез Лазар и Косовска битка донијели то предање и тај култ о светој земљи, о Косову и жртви, а то су косовски јунаци, можемо да претпоставимо да су се Срби коначно конституисали у завјетну нацију – казао је Ковић. Он се осврнуо и на третирање косовског мита кроз 18, 19. и 20. вијек.

– Вук је много допринио обнови нечега што је косовска идеја, при чему бих рекао да је код Вука опширније оно епско, оно јуначко у косовском предању, него оно што бисмо назвали завјетним, црквеним или доминантно хришћанским. Ако негдје имамо синтезу онога што је епско, јуначко и онога што је завјетно, хришћанско, онда је то поново Његош. Управо код Његоша препознајемо ту синтезу и ту поново можемо да се позовемо на Андрића који каже: ,,Црна Гора и свијет који је избјегао у њена брда били су квинтесенција косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало долазило је на свијет са рефлексом косовске крви у погледу” – појашњава Ковић истичући да нема значајнијег умјетника који се Косовом није бавио чак и у доба социјализма.

Модератор вечери био је мр Милорад Дурутовић, а у музичком дијелу програма наступила је оперска пјевачица Тијана Блечић.

Мисао суштинска потреба

Мр Милорад Дурутовић је прочитао писма подршке, која су поводом свечаности упутили проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске у Новом Саду и проф. др Младен Шукало, предсједник Друштва чланова Матице српске из Бањaлуке.

– А да је Његошева мисао наша суштинска потреба; наша духовна, онтолошка и епистемолошка храна; наша национална осовина; наш естетски и етички идеал, потврђује и досадашњи рад Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Подсјећања ради, махом у овој књижари, до сада су организоване десетине округлих столова, предавања и пригодних манифестација посвећених изучавању Његошевог дјела, и то у врло широком интердисциплинарном распону, од књижевних, лингвистичких, историографских, па све до филозофских и теолошких испитивања – казао је он. Дурутовић је направио и резиме досадашњег рада Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

А. Ћ.

Опрема: Стање ствари

(Дан, 15. 11. 2017)

Advertisements