Београд, Турска, 11. 10. 2017. (С*ање ствари) – После спектакуларног наступа Ивице Дачића на пријему турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, огласила се и његова супруга Емина, рекавши да јој је наступ шефа српске дипломатије најбоља забава у животу: „Ми смо одлучиле да позовемо министра Дачића да специјално наступи у харему султана Ердогана!“
Емина Ердоган током куповине на елитним београдским тезгама (Фото: Приватна архива)
Емина Ердоган је похвалила и наступ више хиљада активиста на Калемегдану који су њеном супругу и њој приредили диван дочек. „Чули смо да је пола тих дивних напредњака пристало да се потурчи, то нас је доиста обрадовало али не толико као певање министра спољних послова Србије.“ Прва Ердоганова дама није крила одушевљење, узвикнувши: „Један је Ивица! Народ који има таквог министра не треба да брине за своју будућност!“
Министар Дачић је изјавио да је са задовољством прихватио позив који представаља до сада највећу похвалу његовом певању и уопште сценском наступу, нагласивши да ће у Ердогановом харему, осим програма на турском, имати и српску традиционалну „Туркиња се пред џамијом клела / да је само Србина волела“.
(С*ање ствари)
Categories: Вести као да су праве
Koje ludilo! Ko je kome došao u posetu? Ovaj je stvarno bio u Novom Pazaru i SNS mediji to slave kao pobedu. Majko mila!
I pored toga što im je 1389-ta na kraj srca, srce im je uz Vuka Brankovića sraslo.
#judinokoleno
Даћић може да пева у харему, само ако постане евнух, ако се кастрира,
србски речено: ”УШТРОЈИ”!
Срећно му било!
Драган Славнић
Крме не пева – грокће, шта ће им свиња: зар је ислам не сматра нечистом живуљком?
Господин или друг, о коме је ријеч, може се посматрати, анализирати и о њему судове доносити из више аспеката. Занимљив је почев од доласка на власт па до година владања, понашања, достигнућа или (не)примјерених понашања, веза са криминалом, учествовања у велеиздаји… душу дао за будуће учењаке и докторанте!
О њему, као парадигми србске дипломатије, лијепо је објашњење дао и написао Бранко Драгаш. Ради се о особи која нас представља у земљи и свијету; на основу чијих манира и поступака други закључују о народу и држави коју заступа.
О њему имам своје мишљење и, да зависи од мене, не би он водио ни једну омању мјесну заједницу! Ја га “видим” у сјајним афоризмима Милована Витезовића:
– Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме!
– Комедија је кад илузиониста забавља народ, трагедија је кад га води!
И док је један илузиониста забављао Ердогана и његову хануму, његов коалициони партер се ваљао од смијеха… Да није жалосно било би смјешно, али жалосно је, трагично,чак!