Министар рада Александар Вулин помогао је прошле године своју бившу фирму новцем српских пореских обвезника, док је гувернер Јоргованка Табаковић купила je 90.000 чоколадица за 360.000 динара у промотивне сврхе НБС, показао је, између осталог, најновији извештај Савета за борбу против корупције.

У „Извештају о могућем утицају институција јавног сектора на медије кроз плаћање услуга оглашавања и маркетинга“ који је Савет јуче представио, открива се да је Вулин у име обележавања стогодишњице Првог светског рата преко фирме „Вочаут“, иначе донатора СПС, дао 2,2 милиона динара за инсертовање пропагандног материјала у два недељника, од којих је један био и недељник Печат, у којем је он својевремено био уредник.

НБС је у периоду 2011-2013, кад су гувернери били Дејан Шошкић и Јоргованка Табаковић, на промотивне чоколадице с ликом српских новчаница потрошила око 784.800 динара. НБС је 2011. набавила 400 килограма млечних чоколадица или 80.000 комада, 2012. је купљено 50 килограма или 10.000 комада, а 2013. године 450 килограма или 90.000 комада. НБС је навела да се набавка покреће ради промоције, али Савет сматра да набавка не доприноси промоцији НБС.

Све државне и локалне институције потрошиле су око 840 милиона евра на оглашавање и маркетинг од 2011. до 2014. године, што је, како кажу у Савету, огроман новац који држави даје велику моћ да одлучује о судбини медија. Савет је открио да су 124 државна органа, организације, фондови, јавна предузећа и општине, на рекламирање потрошили 61 милион евра, док је износ од 840 милиона евра процена трошка за све државне институције.

Мирослав Милићевић, председник Савета, рекао је да се оглашавањем које финансира држава ствара близак однос између политичара и медија, у којем посредују маркетиншке агенције блиске владајућим структурама. Још конкретнија је била Мирослава Миленовић, чланица Савета, која је истакла да је поткупљивање медија у ствари феномен који је истраживао Извештај.

– Систем јавних набавки се у пракси није показао као поуздан модел уговарања услуга оглашавања и маркетинга. Иако је поштован, наручиоци у учесници су га вешто користили да ураде оно што су замислили – навела је Миленовићева.

СВИ „ПУТЕВИ“ ВОДЕ У „ВОЧАУТ“

„Путеви Србије“ су априла 2012. године фирми „Вочаут“ дали 2,4 милиона за снимање „документарног филма о модернизованим наплатним станицама и рехабилитованим мостовима“.

Управу „Путева Србије“ тада су чинили кадрови СПС, партије којој је „Вочаут“ пружао услуге пропаганде у кампањи, а био је и донатор те странке.

„ГАЛЕНИКА“ СПОНЗОРИСАЛА ПИНКОВУ ПРОГНОЗУ ВРЕМЕНА

„Галеника“ је у 2011. и 2012. кад је била под контролом СПС, такође ангажовала фирму „Вочаут“, спонзора СПС, за рекламне услуге. А преко њих је плаћала закуп рекламног простора у емисији временска прогноза на ТВ Студио Б и ТВ Пинк. За ове услуге је укупно дато 54 милиона динара, Студију Б 18,4 милиона, а Пинку око 35,6 милиона динара.

„ИНФОСТАН“ ПРОВЕРАВАО ПОПУЛАРНОСТ ДИРЕКТОРА

Савет је уочио и да се државни сектор појављује као корисник услуга различитих форми истраживања јавног мњења која доприносе медијској афирмацији политичара о трошку државе. Београдски „Инфостан“ је тако 2012. и 2013. платио 1,5 милиона динара фирми „Ебарт“ за анализу присуства Инфостана и директора Бојана Милића, кадра ДС, на друштвеним мрежама.

„ТЕЛЕКОМ“ И „СРБИЈАГАС“ КРИЈУ ПОДАТКЕ, ПЛАТИЛИ КАЗНУ

Савет напомиње да расходи значајних државних фирми нису били предмет анализе. На дан израде Извештаја Савет је делимично остао ускраћен за информације од Владе Србије, а у потпуности од Министарства спољних послова, „Србијагаса“ и „Телекома“. „Србијагас“ и „Телеком“ су због недостављана података поверенику платили казну по 180.000 динара.

КАД „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ“ СНИМАЈУ ФИЛМОВЕ

Савет је открио да јавни сектор користи маркетиншке услуге и услуге видео-продукције правних лица који за то нису регистровани. „Железнице Србије“ су на крајње чудан начин користиле маркетиншке услуге правних лица регистрованих за производњу накита, постављање подних и зидних облога, књиговодствене и ревизорске послове.

„КОЛУБАРА“ ВОЛИ ГУЧУ, А „СРБИЈАШУМЕ“ МРКИНУ БЕКУТУ

Рударски басен „Колубара“ је 2013. агенцији за маркетинг „Профајл“ дао 990.000 динара за 53. драгачевски сабор трубача у Гучи. „Србијашуме“, фирма под контролом СПС, 2011. је „Мелос естради“ дала 2,3 милиона динара за концерт Ане Бекуте у Сава центру. Познато је да је Бекута у вези с Милутином Мркоњићем, чланом СПС.

Извор: Курир

(Србин.инфо, 25. 12. 2015)

Четири репрезентативна примера

Вулиново Министарство за рад рекламирало се у Печату где је Вулин био уредник

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања спровело је 2014. године поступак јавне набавке мале вредности у коме су учествовала три понуђача. Након спроведеног поступка са фирмом Watchout доо из Београда закључен је уговор у вредности од 4 http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1599063 26 2,2 милиона динара са ПДВ чији је предмет услуга пропагандне активности поводом обележавања значајних датума, односно инсертовање илустрованог материјала у форми публикације у вези за следећим темама: Сарајевски атентат, почетак Првог светског рата, Церска битка, Битка на Гучеву, Битка на Чачковом камену, и Колубарска битка. Министарство је у тендерској документацији предвидело да ће се инсертовање извршити „уз дневни лист који има националну покривеност и обрађује озбиљне теме, у тиражу од најмање 60.000 примера, уз издање од 27.6.2014. (петак) за целу територију државе“. Инсертовање је извршено уз недељнике НИН и Печат, а не уз дневни лист како је било предвиђено тендерском документацијом. Редакција листа „Политика“ веома оштро је протествовала због одлуке да тај лист са традицијом дугом 110 године није подобан за инсертовање промотивног материјала који се односи на обележавање историјских догађаја. „Политика“ је објавила наводе својих извора да је фирма Watchout доо предлагала да се промотивни материјал инсертује уз часописе НИН и Време, али да се министарство определило за недељнике НИН и Печат. Иначе, министар Александар Вулин је био уредник у листу Печат до 2012. године када је именован на функцију у Влади Републике Србије.

Београдски Инфостан анализирао присуство на Фејсбуку и Твитеру

ЈКП Инфостан из Београда платио је 2012. године фирми Ebart доо из Београда 300.000 динара за услуге „анализе присуства Инфостана на друштвеним мрежама“, док су 2013. године истој фирми услуге истраживања плаћане по 100.000 динара месечно, односно укупно 1,2 милиона динара. У уговору из 2013. године није ближе дефинисана врста услуге истраживања, већ се уговорне стране позивају на усвојену понуду. Наведену понуду ЈКП Инфостан није доставио уз уговор Савету за борбу против корупције. На захтев Савета ЈКП Инфостан доставио је извештаје о истраживању које је урадио Медијски архив Ebart доо. Два документа под називом „анализа присуства ЈКП Инфостан на друштвеним мрежама (Facebook, Twitter, LinkedIn, Google +)“ који се састоје од по три странице разликују се једино 49 у назначеној години у наслову (2012, 2013) када је истраживање извршено. У оба извештаја квантитативне и квалитативне оцене су исте, исти су резултати, иста запажања, чак је исти и период када је прикупљање података са друштвених мрежа обављено (1.7. до 31.12.2012). У извештајима Ebarta наводи се да су праћене објаве на друштвеним мрежама по следећим кључним речима: „Јавно комунално предузеће Инфостан/ЈКП Инфостан/Инфостан; вршилац дужности директора Бојан Милић/в.д. директора Бојан Милић/Бојан Милић; Систем обједињене наплате комуналних производа и услуга/обједињена наплата комуналних производа и услуга“. Иначе, власници предузећа Ebart доо су фирме Medija centar доо (45%) и Mediasres доо (55%) из Београда. Оснивач прве фирме је Независно удружење новинара Србије (100%), док су сувласници друге фирме Владимир Ђургуз (70%) и Светлана Љубоја (30%).

ЈКП Инфостан из Београда користило је 2013. године услуге фирме E-way доо из Београда, у власништву Маје Торбица (100%), и за „анализу наступа Инфостана на друштвеним мрежама“ том предузећу плаћено је 396.000 динара. У извештају који је насловљен као „Анализа наступа Инфостана на друштвеним мрежама“ и који се састоји од шест страница између осталог се наводи да је у периоду 6.1–6.3.2013. било 72 објаве на друштвеним мрежама о Инфостану, да је „највише објава било са Твитера где људи најчешће коментаришу лепе и ружне ствари“, да је из Београда 80% објава, а 20% са „осталих локација“, те да су аутори 89% објава на твитеру мушкарци, а 11% жене. У оквиру анализе приказани су сви „аутори негативних објава“ на твитеру и то на начин да су у колору приказане фотографије 27 профила аутора, називи њихових корисничких налога и број негативник твит коментара.

Савет за борбу притив корупције није могао да оцени сврху, квалитет и значај овог истраживања које обухвата период од три месеца, као ни релевантност истог за послове због којих је основано ЈКП Инфостан. 

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде куповало кравате, ешарпе и ракију

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (2013-2014) куповало је у више наврата промотивне поклоне за своје потребе, а чију оправданост није могуће утврдити, нарочито у периоду спровођења мера буџетске штедње и консолидације јавних финансија Републике Србије. Са предузетничком радњом Radionica G, из Београда, уговорена је (2014) израда роковника, кеса мањих, кеса већих, честитки са ковертом, блокова А5, по цени од 334.500 динара без ПДВ-а. Са фирмом Perić&Perić доо из Пожаревца, уговорена је набавка пет сребрњака у вредности од 31.200 динара са ПДВ-ом, а са фирмом Delfi knjižare доо уговорена је набавка 15 монографија по цену од 113.400 динара. Од фирме Studio maruška доо из Прељине купљено је 12 комада мушких кравата и осам женских ешарпи по цени од 50.784 динара са ПДВ-ом, а од фирме Аqua bineli из Београда купљено је 50 флаша ракије по цени од 80.000 динара.

Народна банка Србије купила 400 килограма млечних чоколадица

Народна банка Србије (НБС) у периоду 2011-2013. у промотивне сврхе за набавку чоколадица потрошила је око 784.800 динара (са ПДВ-ом). НБС је 2011. набавио 400 кг млечних чоколадица (80.000 комада) по цени од 277.600 динара, потом је 2012. купљено 50 кг чоколадица (10.000 комада) по цени од 27.200 динара, док је 2013. купљено 450 кг чоколадица (90.000 комада) по цени од 360.000 динара, све без ПДВ-а. У документацији о набавци чоколадних производа у 2013. наводи се да се набавка покреће „ради промоције НБС – чоколадице би биле подељене Кабинету гувернера и руководству НБС, протоколу, центру за посетиоце, гостима и посетиоцима НБС“.

Савет за борбу против корупције сматра да набавка чоколадних производа не доприноси промоцији НБС, нити је институцији као што је НБС потребан било какав вид промоције.

Препоруке Савета

На основу закључака који се могу извести из анализе дате у извештају, Савет за борбу против корупције Владе Републике Србије даје следеће препоруке:

1. Да на својој седници, Влада Републике Србије, разматра овај извештај и о закључцима обавести јавност;
2. Влада Републике Србије да предложи законодавни оквир у циљу успостављања јасних мерила за оцену оправданости и сврсисходности оглашавања институција јавног сектора;
3. Влада републике Србије да предложи законодавни оквир у циљу успостављања јасних мерила за оцену оправданости и сврсисходности уговарања услуга истраживања јавног мњења;
4. Да Влада Републике Србије иницира успостављање јасних и транспарентних критеријума на основу којих се закључују уговори о пружању услуга без накнаде између државних органа и медија;
5. Одбор за културу и информисање Скупштине Републике Србије да иницира јавну дебату о уоченим феноменима у овом извештају;
6. Одбор за културу и информисање Скупштине Републике Србије да иницира јавну дебату о препорукама савета за борбу против корупције;
7. Министарство надлежно за послове привреде да иницира измене и допуне Закона о јавним предузећима у циљу забране финансирања оснивача медија кроз уговарање спонзорства и/или донације јавним новцем;
8. Министарство надлежно за послове привреде да иницира измене и допуне Закона о јавним предузећима у циљу забране финансирања спортских организација кроз спонзорства и донације јавним новцем;
9. Министарство надлежно за послове привреде да иницира измене и допуне Закона о јавним предузећима у циљу забране уговарања услуга медијске промоције и оглашавања ЈП и ЈКП која имају монопол на тржишту, осим оглашавања које је у директној вези, односно од ког зависи обављање основне делатности конкретног предузећа;
10. Министарства надлежна за праћење и реализацију годишњих програма и планова пословања код јавних предузећа, као и за одобравање плана набавки код јавних предузећа да у оквиру своје надлежности спроведу или иницирају контролу истих;
11. Министарство надлежно за послове државне управе у сарадњи са другим министарствима да предложи законодавни оквир у циљу централизације услуга видео продукције и прес клипинга институција јавног сектора.
12. Министарство надлежно за послове државне управе и министарство надлежно за послове трговине да предложе законодавни оквир у циљу вршења активности оглашавања државних органа у медијима без уговарања услуга посредничких агенција;
13. Министарство надлежно за послове финансија да иницира измене и допуне Закона о јавним набавкама у циљу успостављања обавезног третмана јавне набавке за све услуге видео продукције;
14. Министарство надлежно за послове финансија да иницира измене члана 7, став 1, тачка 10 Закона о јавним набавкама;
15. Министарство надлежно за послове државне управе у сарадњи са другим министарствима да предложи законодавни оквир у циљу успостављања обавезе коришћења (бесплатних) услуга Управе за заједничке послове републичких органа и Управе за заједничке послове покрајинских органа у вези са услугом израде и одржавања интернет презентација органа државне управе;
16. Министарства надлежна за надзор над радом институција које су предмет овог извештаја да иницирају поступке код Пореске управе у вези са уговарањем, реализацијом и плаћањем медијских услуга са посебним освртом на плаћене а нереализоване симуловане услуге у периоду од 2011. до 2014. године;
17. Министарства надлежна за надзор над радом институција које су предмет овог извештаја да иницирају поступке код надлежних тужилаштава у вези са уговарањем, реализацијом и плаћањем медијских услуга са посебним освртом на злоупотребу јавног новца и симуловане правне послове за услуге које су плаћенe а нису извршене у периоду од 2011. до 2014. године;
18. Државно правобранилаштво да иницира поступке у складу са својим овлашћењима а у вези са уговарањем, реализацијом и плаћањем медијских услуга у периоду од 2011. до 2014. године;
19. Министарство надлежно за послове привреде да предложи законодавни оквир у циљу забране спонзорства и донаторства од стране привредних друштава у којима држава има већински капитал, а која су корисници средстава државне помоћи или послују са губицима.
20. Приликом ангажовања физичких лица, увести обавезу да се прибаве извештаји из КЕ, ПЕ, као и податак да ли је особа осуђивана (као код заснивања радног односа);
21. ЈП Железнице Србије АД да годишње услуге маркетинга и промоције реализују у конкурентном поступку и на начин прописан Законом о јавним набавкама, као и да све уговоре склопљене супротно наведеном Закону раскину;
22. Министарство финансија преко Буџетске инспекције да спроведе контролу планирања, уговарања и реализације медијских услуга код свих субјеката који су предмет редовне 101 или ванредне контроле и да у складу са налазом, ако се констатују неправилности, иницира поступке пред тужилаштвом, Прекршајним судовима и Државним правобранилаштвом;
23. Државна ревизорска институција да на релевантном узорку спроведе ревизију сврсисходности медијских услуга, односно услуга видео продукције, промоције и оглашавања институција јавног сектора;
24. Агенција за борбу против корупције да размотри да на својој интернет презентацији објави називе пружалаца медисјких услуга, односно услуга видео продукције, промоције и оглашавања, политичким партијама у изборним кампањама, као и вредности тих уговора.

ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕТА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

Проф. др Мирослав Милићевић

ПРЕУЗМИТЕ ЦЕО ИЗВЕШТАЈ

• Извештај о могућем утицају институција јавног сектора на медије кроз плаћање услуга оглашавања и маркетинга (Сајт Савета за борбу против корупције, PDF)

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6Qq

Categories: Вести над вестима

Tags: Савет за борбу против корупције, маркетинг, медији, јавне набакве, јавни сектор