„Ако на дну мора видите две рибице како се свађају, знајте да је Британац у близини.“ Не постоји боља метафора за утицај британске политике на мир и на односе међу народима. Историја не памти политику једне државе у којој има мање части, а више лажи, лицемерја и безобзирности. У том маниру поднета је и резолуција о Сребреници, резолуција којом се перу крваве империјалистичке руке и уз име српског народа ставља реч ГЕНОЦИД.

Циљ ове резолуције потврђује британску политику, треба опрати своје  „Пилатове руке“. Предлогом резолуције ставили су монопол на истину. Закључали су врата истине, нити су они ушли, нити пуштају друге да уђу. Међутим, поглед кроз кључаоницу тих врата нам открива сва злодела почињена у току ,,богате“ историје колонизације. Можемо видети :

– Прве концентрационе логоре у свету у које су смештени Бури. Побијено је 115.000 Бура, од тога преко 20.000 деце.

– Изгладњавање и тортура Ираца у којима је страдало неколико десетина хиљада невиних.

– Злоупотреба система каста у Индији, где је због претеране експлоатације од глади страдало између 15 и 25 милиона људи.

–  „Генијалан“ подухват поробљавања и расељавања Африканаца током кога је више милиона поробљено, побијено и расељено.

– Центар за мучење у Адену, Јемен. Место на коме су показали сву своју креативност малтретирајући десетине хиљада цивила и присталица режима који им није одговарао.

– ,,Расељавање у Кини“ које се одвило 50-их година прошлог века. Преко 500.000 Кинеза је провело деценију у логорима, само зато што се нису слагали са експлоатацијом од стране Империје.

– Кипарска побуна од 1955-1959. током које је Кипар дивљачки бомбардован, а деца од 15 година су мучена тако што су им утрљавали паприку испод очних капака и бичевали.

– Кенија је 1950. желела да постане самостална држава. Одговор је био затварање 1.5 милиона Кенијаца у логоре где су радили до исцрпљености без икакве хране. Процењује се да је страдало око 300.000 цивила.

– Бенгалска глад у току Другог светског рата однела је преко 15 милиона невиних живота. Американци су послали бродове са намирницама, али их је Черчил преусмерио „јер је храна потребнија војсци него Бенгалцима“.

– Дивљачко бомбардовање Дрездена у току Другог светског рата. Један град у коме није било војске сравњен је са земљом. Цивилне четврти су бомбардоване запаљивим бомбама у знак одмазде.

Тони Блер, драги нам саветник, изјавио је: “Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варватства.“ Листа која садржи „добра дела и тековине цивилизације“ није коначна већ се протеже у недоглед. Јасан је закључак да су крваве острвске руке умешале своје прсте и да њихова идеја није помирење, већ сејање мржње и етикетирање Срба као геноцидних убица. Сви знамо да су у лажи кратке ноге, а колико морално право имају да упере прст у један народ и да га прогласе геноцидним, просудите сами.

Аутори су студенти Правног факултета у Београду и чланови организације „Систем вредности“, која „се бави промоцијом моралних и културних вредности и историје као и организовањем хуманитарних акција и трибина“

(Фејсбук страница „Систем вредности“)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5bq

Categories: Преносимо