Степски соко: Интервју са Полом Крејгом Робертсом

(CounterPunch, 25. 3. 2015)

Већ одавно сам прижељкивао да направим интервју са Пол Крејг Робертсом. Његово писање и интервјуе пратим већ више година, и сваки пут кад бих видео шта он има да каже, понадао бих се да ћу и сам једном добити прилику и привилегију да са њим поразговарам о природи државе из дубине САД-а (US deep state) и њене Империје. Недавно сам му послао мејл са молбом за такав интервју и изузетно сам му захвалан што је љубазно на њега пристао и такву ми прилику пружио.

pkr-ss

Степски соко: Многима је већ одавно очигледно, ако не и већини, да САД није ни демократија ни република, већ да је то најпре плутократија под управом малобројне елите који неки називају“1%”. Други говоре да је то „држава из дубине”. Зато је моје прво питање вама следеће: Молим вас да за нас оцените утицај и моћ сваког од следећих појединачних ентитета. И посебно, да ли можете да прецизирате за сваког од њих да ли он има „врхунски“ положај, такав да сам доноси одлуке (a decision-making „top” position), или положај негде на средини, да те одлуке спроводи у дело, а унутар реалне структуре моћи (они су побројани без икаквог нарочитог реда).

Савезне резерве (Federal Reserve)

Велике банке

Билдерберг

Савет за међународне односе (Council on Foreign Relations)

Лобања и кости (Skull & Bones)

ЦИА

Голдман Сакс анд водеће банке

Горњих 100 породица („Top 100 families”) – Ротшилди, Рокефелери, холандска краљевска породица, британска краљевска породица и тд.)

Израелски лоби

Слободни масони и њихове ложе

Велики бизниси: Велики нафташи, војно-индустријски комплекс, и тд.

Остали појединци или организације који нису већ побројани горе?

Ко, која група, који ентитет ви сматрате да је заиста на само врху структуре моћи у актуелној политичкој укупности Америке (current US polity)?

ПКР: Сједињеним Америчким Државама владају приватне интересне групе и неоконзервативна идеологија, по којој је Историја изабрала САД као „изузетну и неопходну“ земљу са правом и одговорношћу да наметну своју вољу свету.

По мом мишљењу, најмоћније од тих приватних интересних група су: Војно/безбедносни комплекс, неких 4 – 5 мега банака „превеликих да би (про)пале“ („banks too big to fail”) и Волстрит, лоби Израела, агробизнис и експлоатационе индустрије (нафта, рударство и дрвена грађа).

Интереси тих група се подударају са неоконзервативцима. Неоконзервативна идеологија подржава амерички финансијски капитал и војно-политички империјализам, или хегемонију.

Не постоје независна амерички штампа нити ТВ медији. У последњој години Клинтоновог режима, 90% штампаних и ТВ медија су били концентрисани у 6 мега-компанија. Током Бушовог режима. Национални јавни радио (National Public Radio) је изгубио своју независност. Дакле – медији делају као неко Министарство пропаганде.

Обе политичке партије – и републиканци и демократи зависе од истих приватних интересних група за фондове својих кампања, тако да обе партије плешу како им газде кажу. Извоз рада (јobs offshoring) је уништио производне и индустријске синдикате и тако лишио Демократску странку политичко-финансијске синдикалне подршке. У ранијим данима, демократи су представљали радне људе, а републиканци су представљали бизнис кругове.

Федерална Резервна [Банка] ( The Federal Reserve) постоји ради банака – нарочито великих. Та банка је била створена као извор за позајмице у крајњој нужди, у циљу да се спречи пропаст банака услед стампеда [штедиша] на њих, или услед повлачења депозита из њих. Њујоршка Федерална [The New York Fed], која врши финансијске интервенције има управни одбор састављен од шефова великих банака. Последња тројица председника Федералне Резервне су били Јевреји, а садашњи њен извршни потпредседник је бивши шеф Централне банке Израела.

Има их који верују да је то доказ постојања завере Ротшилда, али стварност показује да су Јевреји истакнути у финансијском сектору, нпр. Голдман Сакс (Goldman Sachs). Последњих година, министри финансија САД и шефови регулаторних агенција су углавном били банкарске главешине одговорне за подвале и претерана задуживања (debt leverage)[1], што је и покренуло последњу финансијску кризу.

У 21. веку, Федерална резерва и Државна благајна (Treasury) су служиле једино интересима великих банака, на рачун економије и становништва. На пример – пензионери нису осам година имали приходе од камата, само зато да би финансијске установе могле узимати позајмице уз камату од нуле, и тако зарађивати новац.

Без обзира колико су богате неке породице, оне се не могу такмичити са моћним интересним групама као што су војно/безбедносни комплекс, или Волстрит и банке. Богаташи од старина су у стању да штите своје интересе, па неки – као Рокфелери, имају активне фондације које највероватније тесно сарађују са Националном Фондацијом за Демократију (National Endowment for Democracy) у финансирању и подстрекавању разних про-америчких невладиних организација (НВО) у државама које Америка намерава да стави под свој утицај или збаци [им владе] – како се и догодило у Украјини. Те НВО су у својој бити пета колона САД и делају под именима као што су „људска права“, „демократија“ и сл. Један кинески професор ми је казао да је Рокфелерова Фондација у Кини отворила Амерички Универзитет (American University in China), што се користи за организовање различитих анти-режимских Кинеза. У једном тренутку, а можда и сада, биле су стотине, а можда и 1.000 НВО организација у Русији које финансирају САД или Немачка.

Не знам да ли и Билдеберговци то раде. Могуће је да су то једноставно врло богати људи који имају своје штићенике у владама који покушавају да им штите интересе. Никад нисам видео икакве знаке да су Билдеберговци, масони, или Ротшилди утицали на одлуке Конгреса или владе.

С друге стране, Савет за Спољне Односе (Council for Foreign Relations) је утицајан. Он се састоји од ранијих владиних политичких функционера и научника који су активни на пољу спољне политике и међународних веза. Њихов часопис „Foreign Affairs“ је прворазредни форум за спољну политику. Неки новинари су такође чланови, а када сам ја био предложен за члана 1980-тих година, пропао сам на тајном гласању (I was blackballed).

Лобања и кости (Skull & Bones) је тајно студентско братство Јејл универзитета. Читав низ универзитета има таква тајна братства. На пример, и Универзитет Вирџиније (University of Virginia), као и Универзитет Џорџије (University of Georgia) имају таква. Та братства не врше тајне владине завере, нити моћ да владају. Њихов утицај би требало да је ограничен на лични утицај чланова, који су углавном синови елитних породица. По мом мишљењу, ова братства постоје зато да на чланове пренесу [тај] елитни статус. Она немају оперативних функција.

Степски соко: Шта нам можете рећи о појединцима? Ко су ти, по вашем мишљењу,најмоћнији људи у данашњој Америци? Ко су ти који доносе све коначне, врховне и стратешке одлуке?

ПКР: У ствари, не постоје људи који су сами по себи моћни. Моћни су они људи који иза себе имају моћне интересне групе. Још од онда када је министар одбране Вилијам Пери приватизовао толико много војних функција, војно/безбедносни комплекс је изузетно моћан, а то му са своје стране још и повећава његова способност да финансира политичке кампање, као и чињеница да је он у много [савезних] држава и важан послодавац. У основи, трошкове Пентагона контролишу лиферанти за одбрамбене потребе.

Степски соко: Одувек сам веровао да у смислу међународних термина, организације какве су НАТО, ЕУ или било која друга представљају тек само фасаду, а да су реални савези који контролишу планету у ствари земље ЕШАЛОНА-а (ECHELON): САД, Велика Британија (УК), Канада, Аустралија и Нови Зеланд, тј. „AUSCANNZUKUS” (на њих се такође односи и појам „Англосфера”или „Пет очију“ (Five Eyes) где су САД и УК старији партнери, а Канада, Аустралија и Нови Зеланд млађи. Да ли је овај модел исправан?

ПКР: НАТО је америчка креација са наводним циљем да штити Европу од совјетске инвазије. Данас, НАТО пружа параван америчкој агресији, а и снабдева америчку Империју најамним војним снагама. Британија, Канада и Аустралија су једноставно вазалне државе САД, баш као што су то и Немачка, Француска, Италија, Јапан и остали. Нема партнера – има само вазала. То је само Вашинтонова империја – и ничија више. Америка даје предност ЕУ, јер је лакше контролисати је, него контролисати индивидуалне државе.

Степски соко: Често чујемо да Израел контролише САД. Чомски, а и други, каже да је Америка та која контролише Израел. Како бисте ви описали однос између Израела и САД-а – да ли пас мрда репом или реп мрда пса? Да ли би се и ви сложили с тим да Израелски Лоби има потпуну контролу над САД-ом, или да у САД-у још увек постоје снаге које су у стању да израелском лобију кажу „не” и да му наметну властите циљеве и жеље (their own agenda)?

ПКР: Никада нисам видео ниједан доказ да САД контролишу Израел. Сви докази постоје за то да Израел контролише Америку – али само њену политику на Средњем Истоку. Последњих година, Израел, или његов лоби је био и у стању да блокира универзитетска именовања у САД, као и трајање мандата професора за које се сматра да су критичари Израела. Израел је успешно упао како у католичке, тако и у државне универзитете ради блокирања професорских мандата и именовања. Израел је у стању и да блокира извесна именовања која врши председник, као и што има огроман утицај на штампу и ТВ. Израелски лоби има много новца за политичку кампању и никада није промашио у томе да из фотеља избаци америчке конгресмене и сенаторе који су критички против Израела. Израел је чак успео да продре и у црначки конгресни дистрикт црне Синтије МекКини (Cynthia McKinney) и онемогући њен реизбор. Како рече адмирал Том Мурер (Tom Moorer), шеф поморских операција и председник Заједничког Генералштаба (Joint Chiefs of Staff): „Ниједан амерички председник се не може успротивити Израелу“. Мурер чак није био у стању ни да организује званичну истрагу о смртоносном израелском нападу на амерички војни брод USS Liberty, 1967 г. Свако ко критикује политику Израела – па чак и на користан начин, добија етикету „антисемит“. У америчкој политици, у медијима и на универзитетима, то је смртоносни ударац – исто као да те стрефи и ракета „Нellfire“.

Степски соко: Који је од 12 горе побројаних ентитета моћи по вашем мишљењу имао и одиграо кључну улогу у планирању и извршењу“ операције под лажном заставом“ 11. септембра 2001? На крају крајева, тешко је замислити да је то испланирано и припремљено све у периоду између инаугурације Џорџа W Буша и 11. септембра – то је морало бити спремано још и за време Клинтонове администрације. Да ли је тачно да је бомбашки напад у Оклахома Ситију био генерална проба за 11. септембар?

ПКР: Моје мишљење је да је 11. Септембар (9/11) био продукт неоконзервативаца, а скоро сви они су Јевреји, или сврстани уз Израел, Дик Чејни (Dick Cheney) и Израел. Сврха је била да се добије „нови Перл Харбор“, за што су неоконзервативци и рекли да је неопходно да би се отпочело са њиховим освајачким ратовима на Средњем Истоку. Ја не знам колико далеко у прошлост сеже то планирање, али очигледно је да је Силверштајн (Silverstein) био део свега тога, а имао је Светски Трговински Центар тек кратко времена пре 9/11.

Што се дизања у ваздух Федералне зграде Мура (Murrah Federal Building) у Оклахома Ситију тиче, амерички ваздухопловни генерал Партин (Partin), специјалиста ваздухопловних снага за експлозив је припремио експертски извештај који је ван сумње показивао да је та зграда експлодирала изнутра, а да је камион-бомба био само маска. Конгрес и медији су игнорисали тај извештај. Подметнута жртвица МекВеј (McVeigh) је већ био ту – па је само та прича и била допуштена.

 

Степски соко: Да ли по вашем мишљењу људи који данас руководе САД-ом схватају да су на путу да се сударе са Русијом, што би могло изазвати термонуклеарни рат? Ако је ваш одговор потврдан, зашто би они уопште прихватили такав ризик? Да ли стварно верују да би ће Русија у последњем тренутку „трепнути“ и повући се, или у ствари у САД-у верују да у нуклеарном рату могу да победе? Зар се не боје ће у случају нуклеарног сукоба са Русијом изгубити све што имају, укључиво и сопствену власт па и властите животе?

ПКР: И ја сам зачуђен, баш као и Ви. Мислим да је Вашингтон изгубљен у својој уображености и ароганцији, и да је мање или више луд. Поред тога, постоји и веровање да САД могу победити у нуклеарном рату против Русије. У часопису  Foreign Affairs , негде у 2005 или 2006 г., био је један чланак у коме се дошло до тог закључка. Вера у то да се у нуклеарном рату може победити је још више појачана веровањем у антибалистичку одбрану (ABM defenses). Тај аргумент гласи да би САД могле тако снажно превентивно ударити Русију, да се Русија из страха од следећег удара не би ни усудила да узврати.

Степски соко: Како оцењујете здравствено стање Империје? Већ дуги низ година гледамо јасне знаке (пр)опадања, али до видљивог колапса још увек није дошло. Да ли верујете да је такав колапс неизбежан, а ако не верујете, како се он може спречити? Хоћемо ли дочекати дан у којем ће амерички долар одједном постати безвредан, или ће неки други механизам претходити колапсу ове Империје?

ПКР: И ја сам се често питао о томе. Не могу рећи да знам. Мислим да је Путин довољно хуман да би се предао, радије него да буде учесник у уништењу света – али, Путин мора да одговара и другима у Русији, а сумњам да би националисти пристали на предају.

По мом мишљењу, Путин би требало да се фокусира на Европу и да је учини свесном да Русија очекује амерички напад и да неће имати другог избора него да као одговор на то збрише Европу. Путин би требало да охрабрује Европу да напусти НАТО како би спречила Трећи светски рат.

Путин би такође требало да обезбеди да Кина схвати да она и она Америци представља исту претпостављену претњу, као и Русија, и да две земље треба да се држе заједно. Можда – ако би Русија и Кина држале своје снаге у нуклеарној приправности – не баш највишег степена, али повишеној, која показује да схватају претњу свету од Америке, САД би се могле изоловати.

Можда – ако би штампе Индије, Јапана, Француске, Немачке, В.Британије, Кине и Русије почеле са извештавањем да се Русија и Кина брину и питају да ли ће их погодити превентивни нуклеарни напад САД – би резултат тога могао бити да се тај напад спречи.

Колико могу рећи из мојих многих интервјуа за руске медије, не постоји руска свест о Волфовицовој доктрини (Wolfowitz Doctrine). Руси мисле да се ту ради о неком неспоразуму у односу на руске намере. Руски медији не схватају да је Русија неприхватљива због тога што није амерички вазал. Руси верују у сво оно западно срање о „слободи и демократији“, и верују да им недостаје тога, али да ипак напредују. Другим речима, Руси не схватају да су мета за уништење.

Степски соко: Русија и Кина су постигле нешто до сада у историји незабележено- изашле су изван и преко свих до сада коришћених традиционалних оквира за обликовање савеза (држава) – договориле су се да постану међусобно зависне једна од друге (to become interdependent) – човек би то слободно могао назвати договором о симбиотском партнерском односу. Да ли верујете да су они који руководе Империјом схватили колико је тектонска промена ово била, или су само ушли у процес дубоког порицања зато што их је реалност исувише преплашила?

ПКР: Економија САД је шупља. Деценијама не постоји пораст медианског прихода (median family income growth). Алан Гринспан је користио повећање потрошачког кредита уместо непостојећег раста прихода потрошача, али – становништво је данас исувише задужено, и тако не може даље. Дакле – нема ничега што би подстицало економију. Толика маса производног рада и професионалних услуга је извезено (have been moved offshore), да се средња класа сада смањила. Универзитетски дипломци не могу наћи посао који би био довољан за независно издржавање. Дакле – нису у стању да оформе породице, купе куће, опрему за њих и намештај. Влада производи мере ниске инфлације тиме што не мери инфлацију, као и ниске стопе незапослености тиме што и не мери незапосленост. Финансијска тржишта су подвалаџијски намештена, а цена злата се потискује на доле – упркос повећаној тражњи, разним берзанским шпекулацијама. То је кућа од карата која се одржала и дуже но што сам мислио да је могуће. Изгледа да куће од карата стоје све док остатак света не престане да држи амерички долар као резерву.

Можда је империја ставила Европу под превелик стрес тиме што ју је уплела у конфликт са Русијом. Ако би, нпр. Немачка изашла из НАТО-а, империја би колабирала – или ако би Русија успела да пронађе мудрост како би финансирала Грчку, Италију и Шпанију у замену за то да оне напусте евро и ЕУ, империја би доживела смртоносни ударац.

С друге стране, Русија би могла рећи Европи да нема другу алтернативу, него да сада када се Европа придружила Америци у рату против Русије, на европске престонице нациља своје нуклеарно оружје.

Степски соко: По вашем мишљењу, да ли председнички избори и даље нешто уопште значе, а ако мислите да значе, чему се највише надате у 2016. години? Ја се лично јако плашим од Хилари Клинтон зато што мислим да је она једна изузетно опасна и чисто зла особа, али са тренутним утицајем неоконзервативаца (Neocon) унутар Републиканске странке, да ли се можда можемо надати да би неки не-неоконзервативни кандидат (non-Neocon candidate) од њих могао да добије номинацију?

ПКР: Стивен Коен (Stephen Cohen) каже да једноставно нема дискусије о спољној политици. Нема дебате. Мислим да империја сматра да може дестабилизовати Русију и Кину, и да је то онај разлог због чега Вашингтом има обојене револуције на делу у Јерменији, Киргистану и Узбекистану. Пошто је Вашингтон одлучан да спречи раст других сила и изгубљен је у својој уображености и ароганцији, Вашингтон вероватно и верује да ће успети. Па, најзад – и Историја је одабрала Вашингтон.

Степски соко: А шта је са војним снагама? Да ли можете да замислите ситуацију у којој би неки председавајући Здружених шефова штабова (JCS) изговорио „Не г. Председниче, то је сулудо,и ми то нећемо радити” или очекујете да ће генерали да изврше свако, ма какво наређење, укључиво и оно о отпочињању нуклеарног рата са Русијом? Да ли се уопште надате да би америчка војска могла да иступи и да заустави „лудаке“ (crazies) тренутно на власти у Белој кући и у Конгресу?

ПКР: Једини начин да председнички избори буду од значаја је ако би председник за собом имао неки снажан покрет. Без тога, председник нема независну моћ и никога кога би именовао на положаје, а да тај извршава његове намере. Председници су заробљеници. Реган је имао нешто као покрет, а то је било тек толико довољно да се излечи стагфлација упркос противљењу Волстрита, па смо били у могућност и да окончамо Хладни Рат упркос противљењу ЦИА и војно/безбедносног комплекса. Уз то, Реган је био и врло стар, а дошао је и из даље прошлости. Претпоставимо је да је председнички положај врло моћан – па се тако и понашао.

Степски соко: Уколико САД заиста намерно корача путем који води у ратни сукоб са Русијом – шта мислите да би Русија требало да уради? Да ли би требало да Русија попусти и да прихвати да буде потчињена као могућност повољнију него што би то термонуклеарни рат био, или би Русија требало да се томе одупре, па да последично прихвати и саму могућност избијања термонуклеарног рата? Да ли верујете да би снажно и одлучно приказивање властите снаге Русије било у стању да послужи као средство одвраћања од америчког напада те врсте?

ПКР: Војска САД је чедо индустрије наоружања. Цела сврха тога да постанеш генерал је да би могао да се квалификујеш да постанеш саветник индустрије „одбране“, или да постанеш њен функционер, или да уђеш у управни одбор неког од произвођача. Све је то у војсци извор каријера по пензионисању, када генерали почну да зарађују велике паре. Америчка војска је тотално корумпирана. Читајте књигу Ендрју Кокберна „Ланац убијања“ (Andrew Cockburn’s book, Kill Chain).

Степски соко: Шта су по вашем мишљењу корени дубоке мржње за Русију коју тако бројни чланови америчке елите имају као заједничко? Да ли је то феномен заостао још од времена Хладног рата, или постоје неки други разлози за ту готово универзалну русофобију код елите у САД-у? Чак је и за време Хладног рата било прилично нејасно да ли су САД биле анти-комунистички или анти-руски настројене? Постоји ли нешто у руској култури, нацији или цивилизацији што служи као окидач за толико непријатељство, а ако постоји, шта је то?

ПКР: Непријатељство према Русији потиче још од Волфовицове Доктрине: „ Наш првенствени циљ је да спречимо поновну појаву неког новог ривала – било на територији бившег СССР-а, или другде – ривала који представља претњу оног степена каквог је била и претња бившег СССР-а. То је најважнија идеја регионалне одбрамбене стратегије, и она изискује да улажемо напоре да спречимо било коју непријатељску силу да доминира над неким регионом чији би извори под снажном контролом били довољни за настанак [неке друге] глобалне силе.“

Док се Америка била усредсредила на своје Средње-источне ратове, Путин је

обновио Русију и блокирао планирану америчку инвазију Сирије, као и бомбардовање Ирана. Онај „први постулат“ неоконзервативне доктрине је био прекршен. Русију је требало дисциплиновати. То и јесте извор оног напада Вашингтона на Русију. Зависни и ропски амерички и европски медији једноставно понављају јавности „Руску Претњу“, а та јавност је безбрижна и неинформисана.

Ту негде је и увредљивост културе Русије – њен хришћански морал, поштовање законитости, дипломатија уместо принуде, традиција и социјални обичаји – али, то је све у позадини. Русија је омрзнута због тога што је она (и Кина) контрола Вашингтоновој унилатералној уни-моћи. Постојање те контроле и јесте оно што ће водити у рат.

Ако Руси и Кинези не очекују прелиминарни нуклеарни напад од Вашингтона – биће уништени.

Са енглеског: Стеван Бабић/Стање ствари

_________________________________________

[1]   Прим. СС..: дефиниција и објашњење значаја: http://www.investopedia.com/terms/l/leverageratio.asp


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Ti



Categories: Посрбљено

7 replies

  1. Браво за Сокола!
    Само је мени Хилари=Мира Марковић. У томе се разликујемо. ПКР је јако лепо одговорио на питања. Неки снију да нисмо на ивици нуклеарног рата. Греше. Ја се надам миру, али…

  2. @Зоран Ђуровић: Са понечим се и могу сложити – али ПКР-ово антијеврејство је апсолутно неприхватљиво, језиво! Фалило је само да га Степски соко упита шта мисли о “Протоколима Сионских Мудраца“ – и ПКР би одлучно рекао да је то све сушта истина, али да је ипак непотребно и претерано ублажено. Мислим да му (бар у том погледу) нису „све козе на броју“. Осим тога, стичем утисак да га гризе пизма – то што га је „во времја оно“ – 1980-тих, Council for Foreign Relations тајним гласањем одбио да прими у чланство. Ко зна – да га је примио, данас би и ми познавали сасвим друкчијег ПКР-а?
    У целини, све оно што је у ПКР-овом излагању разложно (а далеко од тога да је све што је казао разложно) је било одавно познато. Понавља се… А о Кини? Он не схвата да је она на дуже стазе опаснија по Русију од Америке. Иначе, као што знамо, питање рата, или мира – тј одржавања оваквог, никаквог, света, или његове пропасти је једино у рукама Свевишњег.

  3. @Иоанн Дубињин. Мали простор за меневар и изјашњавања. Вероватно сам био и неопрезан. Потписујем да је антијеврејска нота сасвим депласирана и опасна. Једноставно, по мени, не стоји. Некако, као да се по устаљеној матрици покушава опредметити баба рога.
    Такође, по први пут видим да неко, као и ја, види да је Кина за Русију на дуже стазе крајње незгодни сарадник. Америчка и руска цивилизација су далеко ближе него руско-кинеска. Но, све је у рукама Амера. Надам се да ће разум преовладати па да неће произвести светски рат. Ако Клинтонка дође, ми да вратимо Миру и да чекамо Христа, јер то не може окаснити…

  4. Г. Дубињин је изразио и моја осјећања при читању овог интервјуа.

  5. Roberts griješi u tome što misli da Rusima i Kinezima nije jasna situacija. Kinezi nikada nisu vjerovali bjelcima i imaju su nas u stvari za manje vrijedne. Rusi permanentno vrše sveoubhvatne manevre pod krinkom kojih rade strateški razmještaj snaga. To ne rade tek tako.
    Иоанн Дубињин, ne vidim u Robertsovim riječima antisemitizam. Cionisti (ne Židovi) su nas toliko „istrenirali“ da je bilo kakav kritički osvrt na njihovu politiku automatski proglašen za antisemitizam. To je nije nu redu. Roberts samo navodi činjenice.
    Ali slažem se sa vama da su Kinezi dugoročno opasniji Rusima nego zapadnjaci. Neki kažu da Kinezi u svojoj dugoj istoriji nisu nikada počeli rat! Ne znam da li je to istina, ali iako je, bojim se da su mnogo naučili od zapadnjaka i da više nisu takvi.
    Rusija nema ništa od toga što joj je zapad civilizacijski bliže. Kako reče jedan poznavalac, nedavno, na jednom od portala, kad su ih napali Mongoli zapad im je nudio pomoć Car je odbio, jer Mongoli su tražili samo da im plaćaju danak, a zapadnjaci su tražili sve: da promjene i vjeru i običaje o sve ostalo. Ukratko – dušu. Da su prihvatili ne bi bili to mšto su danas.
    Ima nešto u tome.

  6. @citalac
    Коментар је 100% на месту.
    Делим Ваше мишљење.

  7. Свет треба да се дигне и разоружа и Америку и Русију, а не да навија и гледа коме ће се приклонити! Доста је било њихових игара моћи!

Оставите коментар