Драган Ђоговић: Србија је дефинитивно западна колонија – живео вођа Вучић!

Драган Ђоговић

Драган Ђоговић

Кроз сву своју вјековну бурну историју, испуњену великом патњом, Србија и српски народ успјели су захваљујући својим часним и витешким вођама да изборе и очувају своју сувереност и слободу. За њу је плаћена огромна цијена, пале су многе српске жртве, а онда је почетком 21-ог вијека, одједном, вољом и повјерењем народа, на власт дошао један Александар Вучић и за тили час претворио Србију у западну колонију, а њене грађене у савремене робове.

Нажалост, није ово никакав ружан сан, нити филмски сценарио, него горка сурова реалност, коју многи – на велико чуђење сваког здравог разума – још не могу да уоче и схвате.

Све је почело након завршетка агресорског НАТО бомбардовања Србије са паролом „Готов је“ – која је могла да се види и прочита на хиљадама плаката које су покривале зидове зграда и кућа по Београду и широм Србије крајем љета 2000-те године.

У то вријеме, страни донатори буквално су били непрекидно на ногама да ужурбано спроведу финансирање антивладиних активиста и политичких противника да би оборили тадашњу власт. Потекао је огроман новац за „отпораше“, чије поријекло је остало у почетку у мраку – да би се накнадно сазнало да је главни финансијер био (то је остао и до данашњих дана) Џорџ Сорос, амерички шпекулант.

Активисти, обучени у Мађарској и Украјини, започели су немирним демонстрацијама да извршавају прљави задатак, а којег су развиле и до краја спровеле припремљене западне политичке марионете, такозвани „досовци“ који су по утврђеном плану потом преузели власт.

Након тога, настала је окупација и систематско разарање Србије.

Да би се као плијен осигурали сви значајни косовски ресурси и обиљежила моћ и владавина, империјалистичка САД је најпре у селу Сојево код Урошевца експресно саградила на двије и по хиљаде хектара њива које су биле власништво протјераних Срба, без икакве материјалне надокнаде, дакле, класична отимачина од стране „најдемократскије земље на свијету“, огромну војну базу „Бондстил“, цинично названу по америчком ратном ветерану у Вијетнаму.

Од тада је одавно скројени план Запада да покори и колонизује Србију, уз свесрдну помоћ тадашње и сваке накнадне строго повиноване актуелне владајуће српске елите, несметано рађао плодом.

Србија данас живи у ери тоталне глобализације, посебно у областима економије, политике и културе, а то се односи на појединце, организације, предузећа и уопште читав државни административни систем коју су конципирали и наметнули концерни и банкарске елите из западних земаља.

dj-djogovic-ilustracija

Неки ову глобализацију повезују са зближавањем култура, економским растом и неслућеним могућностима за развој. Други, међутим, страхују да ће се све изродити у доминацију економских гиганта, губитак националног идентитета, регионалну разноликост, деградацију животне средине и све већи јаз између богатих и сиромашних.

Која од ових група људи је у праву није тешко закључити.

У земљама у развоју, као што је Србија, не постоји залиха капитала, тако да су земље у развоју зависне у скоро свим случајевима од страних инвеститора из индустријских земаља. Ова зависност се увијек искориштава немилосрдним експлоатисањем стратешки важних националних привредних субјеката.

Србија посједује огроман економски потенцијал, на којем јој многе земље свијета увелико завиде, али нажалост никада није имала након распада СФРЈ компетентну владу која је у стању да одбрани државу од колонијалних економских насртаја и изврши привредне реформе у корист свих својих националних структура.

Тотална распродаја виталних српских државних предузећа, рудних ресурса, индустријских постројења, обрадивих ораница, изворе питке воде и свега другог покретног и непокретног богатства којим Србија обилато располаже страним концернима и бјелосвјетским хохштаплерима – визионарски је економски концепт српске владе који државу Србију и све њене грађане по њиховом увјерењу води у перспективну будућност.

Невјероватно али истинито – „да човјек од муке косу на глави до последње длаке ишчупа“.

Србија из више разлога никада неће постати суверена пуноправна чланица Европске уније, а најзначајнији разлог је да неће ништа суверено ни имати у својим рукама да унесе у њено окриље.

Што пропустише „досовци“ и жути „тадићевци” то дочекаше и спроведоше „вучићевци”…

Аутор је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Qs



Categories: Судбина као политика

6 replies

  1. Браво аутору за овај супер текст ! Браво и за редакцију Стање ствари што га је објавила.

  2. „Од ране младости живи у дијаспори“. Не верујем српским патриотама који мењају власт у Србији из Дизелдорфа. Нек се јави кад ослободи Берлин, или кад склепа поштену биографију.

  3. @ једнорог
    Smiri živce naprednjak trebaće ti kad ti puhnemo kroz taj rog.

  4. Од мене капа доле и све честитке овом аутору г.Ђоговићу за овај текст и илустрацију.

  5. Антизападњак из Дизелдорфа и срБски патриота на хрватици. Ма, одлично смо прошли…

Оставите коментар