Оливер Вуловић: На Србе је могло и у ваше немачко име, на Русе већ не може

Поводом апела истакнутих немачких јавних личности да се ступи у дијалог с Русијом

На иницијативу проф. др Хорста Телчика бившег саветника немачког председника за безбедност и спољну политику 5. децембра ове године немачки Zeit online (Време он лајн) је пренео апел 60 немачких интелектуалаца из сфера политике, науке, културе, медија, па и цркве, под називом „Поново рат у Европи? Не у наше име!“. Позив је упућен немачкој Савезној влади као „посебном носиоцу одговорности за очување мира“, а зато што „Северна Америка, ЕУ и Русија несвесно плутају у правцу рата“.

cajt-7122014

Међу потписницима су, од бивших политичара, бивши немачки председник Роман Херцог, бивши савезни канцелар Герхард Шредер, бивша председница Бундестага др Антје Волмер, бивши савезни министри, државни секретари, председници покрајинских влада, покрајински министри, амбасадори, градоначелници.

По својој природи, сваки апел против рата (осим ако није усмерен на подривање одбране сопствене земље од спољне агресије или унутрашње терористичке побуне против њеног територијалног интегритета) јесте пожељан и добродошао, па је тако – након недеља посматрања прозирне и за интелект увредљиве игре доброг и лошег полицајца у ликовима Ангеле Меркел и Валтера Штајнмајера у иступима према Русији – овај апел право освежење.

У апелу се помиње конструктивна улога Русије у поновном уједињењу две Немачке, глорификује се „далековидост“ Михаила Горбачова, подсећа на „Париску повељу“ коју је потписало свих 35 држава чланица ОЕБС-а 1990. године, пројекат „Заједничка европска кућа“.

У њему се још истиче да је Русија још од Бечког конгреса 1814. године призната као сила – стваралац Европе, да је „историјски неразумно и по мир опасно“ њено гурање из Европе и да се зна како је прошла последња сила која је хтела да подјарми Русију – Хитлерова Немачка. У апелу се још правилно закључује и да је руска потреба за безбедношћу једнако легитимна и изражена као и код осталих европских народа.

То је оно што је, осим његове саме појаве, добро у овом апелу.

А шта није?

Па да кренемо рецимо од наслова – „Поново рат у Европи? Не у наше име!“ – који сам за себе довољно говори о томе да немачка интелигенција или не зна колика је у ствари Европа и који јој народи све припадају или и даље мисли да су неки ратови после Другог светског на тлу Европе ипак били и у њихово име.

Да није 1999. године мост у Варварину пун цивила, од чега највише омладине, ракетирао авион ратне авијације неке од афричких држава?

Неће бити.

Ракетирао га је и тиме починио ратни злочин пилот немачке ратне авијације, а по налогу садашњег за мир апеланта Герхарда Шредера и за мир тада очито незаинтересованих апеланата, Романа Херцога и штрикањем чарапа за унуке заузете госпође бивше председнице парламента Антје Волмер, као и осталих тада за мир незаинтересованих потписаних 57 политичара, научника, уметника, попова, диригената и видовњака.

Кажу драги наши немачки мирољубиви апеланти да је „по Русе претеће ширење Запада на исток једнако опасно као и Путиново, супротно међународном праву анектирање Крима“.

Ама sic на n-ти, бре !

Питате се, даме и господо апеланти, где је „заједничка европска кућа“?

Па рушили сте је упорно преко српских лешева од 1991. до 1999. и политичким иживљавањем над Србијом и „заједничке европске куће“ неће никада бити док не признате те злочине, обештетите нас и замолите за опроштај.

Ко је слао Словенцима и Хрватима оружје из свеже уједињене Немачке да насилно руше СФРЈ?

Где сте, даме и господо, били да тражите тачке у међународном праву када је за вашег вакта ваша држава – сада препаднута од булава, топоља и искандера – „сносила посебну одговорност за очување мира“ и са Америком, све у корист Хитлеровог легата званог Велика Албанија, противправно анектирала Косово и Метохију?

Да ваши, немачки војници, данас у Ибарском Колашину можда не млате Србе  и са метком у цеви стварају „заједничку европску кућу“, да ли уместо „Париске повеље“ спроводе закључке фашистичких призренских лига?

Где сте били када је Туђманова Хрватска – и поред свих међународних споразума који су тада били потписани – насилно анектирала Републику Српску Крајину? Ако РСК није била држава онда је била заштићена ОУН зону, а ви сте на другу страну окренули ваше немачке мирољубиве главе док је системом спаљене земље и чињењем ратних злочина протерано на стотине хиљада Срба?

Где сте били, даме и господо, када је из Сарајева излазила колона од 150 000 српских цивила?

А Србија и српски народ нису стварали Европу?

Можда се Барбароса сретао са индијанским поглавицама а не са Србима у својим походима?

Можда су се, даме и господо немачки мирољубиви апеланти, као први европски одбрамбени бедем испред Османлија ономад испречили Маје и Инке.

Ви сте, даме и господо апелатни, лицемери најгоре врсте и то сте овим апелом само још више доказали.

И онај бедни, сада покајани екс нациста омладинац и агитатор рушења и бомбардовања моје земље, Гинтер Грас заслужује више поштовања и сваки опрост у односу на вас, даме и господо апеланти, јер је он – уместо бедног, препаднутог пискарања – устао као људско биће и признао да је рат у Европи започео 1999. године нападом на Србију и да се искрено каје.

Из вашег апела се не види љубав ка миру и заједничком животу са Русијом, већ се провиди само ваша љубав и интерес за очување Колове, Геншерове и Вајцзекерове јединствене Немачке.

Ваши апели за мир данас треба да почну са „Опрости нам Србијо“ – да би вас Руси чули, јер се нису они на Крим вратили због тога што верују у ваше апеле као што смо ми Срби онда веровали у слаткоречивост уједињене Немачке.

Руси верују у дела и недела, попут оних које је ваша земља починила против Србије и српског народа на територији од вас уништене СФРЈ.

Путин је дан раније пре објављивања вашег апела у Думи видовито (не као Горбачов) унапред на њега одговорио.

И ако ме не сматрате Европљанином и по – из вашег апела – очигледно селективном приступу историји рата и мира у Европи, ипак се молим Господу да се ваша велика, моћна и лепа држава на време освести.

Знао сам колико је добро живети у једној таквој док ми је нисте у крви срушили.



Категорије:Разномислије

2 replies

  1. Potpisivanje apela protiv vlasti ili vladajuce politike uvek zahteva veliku dozu slobode i gradjanske hrabrosti.
    Ako se dobro secam, kod nas to nije bilo moguce za vreme Broza a cini mi se da je za vreme Milosevica bilo slicnih apela.
    Nisam znao za ovaj apel nemackih gradjana – koji me je iskreno obradovao. Danas na Zapadu vlada neverovatna medijska blokada Rusije, tako da je pravo cudo da su se ovi ljudi usudili da se suprotstave sveprisutnoj antiruskoj propagandi. Hvala im.

    Свиђа ми се

  2. Слажем се да треба одати потписницима признање – али само онолико колико заслужују. А из Вуловићевог текста се види да је пред њима још дугачак пут до опроштаја…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s