Потече песма и на песми црква подиже се, / душе наше зазвонише / Победа је Твоја, Господе
поезија
Боривој Рашуо: Вапај
Ваш наум без ума у пропаст нас води, / Ако не одустану умешај се заведени Роде, / Бар ти знаш цену извојеваној слободи!
Андреја Мирицки: Велики Петак
Покида ланце, / све се мења, / смрти нема – / има Васкрсења
Андреја Мирицки: Цветна недеља
Тужна врба / чека децу, / маслина вене. /„Заборавили нас – / да л’ ће неко да се сети?“
Милица Бакрач: Слово лажној слободи
Маске на лицу, све људске ћуди! / Пламичак ватре сред опште студи! / Мутна је, кажу, и Љубве вода, / јер и њу кроти Лажна Слобода!
Јелена Ковачевић: Завет
Са неба Лазар излази, / у рукама главу своју држи и небу је диже, / главу још једном полаже. / Огњем он гази и огњем немоћи наше за светлост разапиње. / И светло ми видимо и светлу идем
Јелена Ковачевић: Mук мајке над водом
Боже, како своје дете да пустим. / Како да гледам да му се живот гаси. / Како ја да се бацим, у мени дете расте. / Боже, шта ово траже од мајке
Боривој Рашуо: Стрепња
Нећемо ваљда ми бити они, / На чије ће се очи Свето Косово, / Заложити за главу владара
Гжегож Валчак: Шумарице
А кад је нестало мушкараца, / четворкама су ишли у небо / невина деца из Крагујевца / и плакао је чувар Анђело
Јеромонах Роман (Матјушин): Храм одсликава сунце док залази…
И последње кад дође магновење, / Погледом задњим Лепоту даровати
Јелена Ковачевић: Светло
Утврди се на очима његовим крв као камен / и он слеп постаде на светлу / и слеп остаде. / А светло се рашири да никада не зађе
Наташа Миљевић: Васкрс Србије
Србија васкрсну у зору нову / Да више никад не савије главу / Крстом се крсти и постом одева / Молитвом светих сад поново пева
Ранко Јововић (1941-2020): Васкрсење
Ја вјерујем у Невјероватно и Немогуће / То видим – Ја сам та Вјера / – Иста су љета, јесени, зиме и прољећа / И Човјек који Гроб помјера
Јелена Ковачевић: Песма
Запевасмо јаче да нас боље чујеш, под гором се Твојом утврдисмо / а на гору нас, Боже, само ти изнети можеш. / Теби се клањамо, силу само Твоју имамо / и Теби песму хвале и песму молитвену певамо
Јелена Ковачевић: Позив
Свети Сава понео је икону и објавио почетак. / Пошли су и иду. Они се не бране, они носе силу и зову / да се вратимо Оцу, из ништавила у постојање пређемо
Јелена Ковачевић: Радујмо се!
Ми смо стене. Ми смо камење тврдо Христом изидано. / Нека страдамо. Док страдамо ми се рађамо, / јер смо са Господом и Господ је уз нас
Боривој Рашуо: Помозимо Богу
Црна Гора је најближе тело Српско Небу зато / је не дајмо туђину, како нам не / би отели и Косово и Метохију најближу душу и / дух наш Небу
Радинко Крулановић: Митрополит и Вожд црногорски Амфилохије
Ницали су људи, / Ницале Богомоље, / Ницао си Ти, / Владико и Вожду
Јелена Ковачевић: У тами је засветлело
Ми смо кренули / и сваки од нас усталих по једну цркву је понео / и свеце смо наше у руке узели. / Сваки је крстом њиховим засветлео. / Кренули смо да не одлазимо
Јелена Ковачевић: Митрина изјава
Није тражила да се злочин истражи, да се злочинац нађе и казни. / Она је знала да злочинцу говори. Бог у њему нем стоји
Јелена Ковачевић: Приче мајки из Пребиловаца
И када смо умрли изгледа да нисмо били мртви / Можда и нисмо умрли па су за сваки случај јаму забетонирали / Пола вијека нас није било као да никада ни живјели ни умрли нисмо
Јелена Ковачевић: Ка отаџбини
Oни знају отаџбина је близу! / Стајања нема! Нема смрти! / Овде се не умире, овде се за вечност живи
Александар Мирковић: Молитва против бројева и слова
Господе, бројеве и слова одузми / И власт над Душом нашом преузми: / Кроз тишину њену нек одјекну крици, / Нека нам се тело грчи у грозници
Боривој Рашуо: Србијо!
Зацели рано Земље моје, / Србијо прени се из сна, / Не дај да други судбину ти кроје, / Не падај ниже од свакога дна
Јелена Ковачевић: Заборављање
Над костима земља неоивичена копни, / мртве све дубље жив гони / под земљу, испод земље, у земљу / даље, дубље, ниже
Јелена Ковачевић: Друго писмо из Јасеновца
Други је држао жртву / а тројица су чувала ту мртву силу, да неко не побегне. / Али нико није био задужен за скидање, то су морали сами
Боривој Рашуо: Смисао, Кретање, Заблуда
Кад помислиш да си већ на крају, Знај да ниси крај ни дотакао, Изглед има да сконча у Рају, Онај ко се с места није помакао!
Јелена Ковачевић: Писмо из Јасеновца
Али кромпир ћу ипак да украдем / да ми навуку омчу око врата / да затворе врата пакла на којима стоји репат, дивљи и крвав / човек није а од човека
Јелена Ковачевић: Ми поништени!
Ми постадосмо идолопоклоници клекли пред човеком отчовеченим / Ми смо се спремили за нестајање / Ми поништени
Милош Ернаут: Чекајући Вожда Карађорђа
Да је с нама, да Косово брани, / Да нас собом дигне до висина, / На Цетињу да целива Свеца, / Српски барјак да носи до Книна…
Владимир Димитријевић: О поезији, стаблу и секири (разговор са Гојком Ђогом)
Наша је обавеза само да своје стабло бранимо од секире, туђе и домаће, каже песник Гојко Ђого
Милош Ернаут: Србине, брате!
Српство ти више није у моди, / Јадраном зато у чамцу броди, / И са три прста ти стисни весла, / Ником не реци – Србин је Тесла…
Боривој Рашуо: Нипошто
Све нас је мање на овом свету / Срби су ретки и све ређи / Лазаревом се ругамо завету / Жудимо да живимо на краћој међи
Јелена Ковачевић: Псалaм за Србе
Избави, Господе! / Да нас остане / тврдих у вери када демон изађе. / Не дај да будемо од оних што су поклекли
Јелена Ковачевић: Олуја
Урлици, вековима и преко / у казанима за топљење јуре смело / Натегни, одсеци, стегни, задави за чисто и лепо / Олујом подави