Зашто смо ми, који смо нападали Харков, напустили Харковску област, никад нам није објашњено. Чудесно херојство наших војника исправља нечије лоше прорачуне, нечије лажи

Захар Прилепин (Извор: Искра)

Украјински медији извештавају: Руси су продрли у Купјанск путем цевовода.

Цевовод иде преко реке Оскол са стране Лимана Првог (то јест, са североистока), наши војници излазе из њега у области Радковке (граничи се са Купјанском на северу) и у распршеним групама стижу до железнице већ у самом граду.

У Купјанску су се појавиле посаде за лансирање руских дронова. То значи да су тамо већ пребачене јединице које их подржавају – извиђачке и пешадијске.

Какву претњу ово представља за украјинску одбрану Купјанска?

Украјинци пишу да цевовод не игра кључну улогу, пошто не води у позадину, као што је био случај у Суџи, али игра помоћну улогу, мада важну – кретање кроз цевовод омогућава Руској Федерацији да заштити логистику својих напредујућих јединица у северном делу Купјанска од дронова, као и западно од града, у подручју села Мирноје, за које се воде жестоке борбе. Таква логистичка подршка озбиљно повећава могућности руских јединица. У суштини, ово нам је омогућило да се први пут за две године битке за Купјанск учврстимо у делу града.

… Поставићемо, ипак, традиционално питање.

Мој „Оплот“ је био у Купјанску пре две и по године. И сви наши борци су видели како смо одлазили: огромне колоне технике које су могле да држе град још месец дана изненада су отргнуте са свог места, добивши наређење за повлачење.

Захар Прилепин: Русија не сме више ниоткуда да се повлачи

Шта је то било, зашто смо ми, који смо нападали Харков, напустили Харковску област, никад нам није објашњено.

Сада чудесно херојство наших војника исправља (већ две године) нечије стратешке лоше прорачуне, нечије лажи.

Наши војници, јуначине. Наши војници, храбри и стрпљиви – на ивици светости.

Међутим – да ли су бар једну кучку из штаба јавно, пред свима прекорили због те старе приче?

Све је потонуло у заборав. Као да никад нисмо ни били у Купјанску. Као да нисмо били тамо целу годину. Као да нисмо тамо оставили стотине мештана који су радили у нашој администрацији – које су украјинске трупе које су ушле стрељале по двориштима, без суђења и истраге.

Може се погрешити, али се не сме лагати, кажете. Па, реците истину, бар једном.

Још увек се сећам и увек ћу се сећати оних који су нам тада поверовали у Купјанску  – а сад су мртви, и немају гробове.

Извор: Телеграм канал З. Прилепина

Превео: Ж. Никчевић

(Искра, 15. 9. 2025)

Categories: Гостинска соба

Tags: Желидраг Никчевић, Захар Прилепин, Купјанск, Русија, СВО, Украјина, Харков