Надам да ће се студенти одлучити за политички ангажман, те да ће тако почистити не само криминализовану власт и тампон опозицију већ и лажне српске интелектуалце
Фото: Нова.рс
Колико год се разноразни „лојалисти“ и „резервисти“ упињали да облате и дискредитују „Студентску буну“, чињенице говоре посве другачије.
Када је режим на блокаде саобраћајница одговорио онако како једино уме – бахато и глупо, није ни могао да претпостави да ће генерација двадесетогодишњака за ових 5 месеци до темеља срушити сва режимска „Потемкинова села“ изграђена у последњих 13 година.
Укратко, студенти су до сада успели:
– да сруше Владу (подсећања ради, Влада је пала јер је група батинаша, излетевши из просторија СНС-а у Новом Саду, претукла групу студената, а једној студенткињи поломила вилицу).
Пала Влада Србије – премијер Милош Вучевић поднео оставку због напада на студенте у Новом Саду
– да организују највећи друштвено-политички скуп у историји Србије (овде не рачунам „Ушће“ и „Газиместан“, имајући у виду да су исти организовани уз свесрдну државну логистику и подршку, иако се о бројкама свакако може полемисати).
– да политички анимирају све оне „апстиненте“ који нису узимали учешће у политичком животу земље.
– да, што је најважније, до коске оголе сву криминалну природу актуелног режима, који је из сопствене немоћи и сопственог лудила сада принуђен да посеже за полу-терористичким, репресивним мерама, почевши од ангажовања пара-полицијских и криминалних групација којима су додељени институционални прерогативи, преко противзаконитих отказа и финансијских притисака на читав један друштвени слој (фактички на друштвену елиту), до употребе незаконитог средства колоквијалног назива „звучни топ“ (што режим неуспешно и „монтипајтоновски“ покушава да заташка).
Чедомир Јовановић: Није ударио оним звучним топом да изазове повреде него само да их уплаши
– да све горе побројано реализују уз невероватну дисциплину, инвентивност и способност да се диктира темпо.
Притом, не сме се пренебрегнути чињеница да су горе наведене резултате остварили упркос свим релевантним факторима, тј. упркос:
- Државним институцијама које су за последњих 5 месеци потврдиле да су пре свега у служби партије, тј. организоване криминалне групе, а не очувања државе.
- Српској православној цркви, која се нажалост показује недостојном своје историјске улоге, бласфемично изједначавајући „гладне и жедне правде“ са привилегованом кастом насилника и безаконика.
- „Међународној заједници“, која листом, од запада до истока, из својих колонијалних и ускогрудих побуда подржава актуелног председника и његову власт, лицемерно прећуткујући разваљивање целокупног правног система.
НП Отаџбина: ЕУ не дотиче што се Александар Вучић понаша као пуки диктатор
Стога нема ничег недостојнијег и подмуклијег него када представници тзв. српске националне елите, перфидно и са својих добро ушушканих синекура ударају по студентима, покушавајући да нас кроз логореичне, псеудоинтелекталне тираде, убеде да су студенти одговорни за колапс и крах државе, за недостатак демократичности, законитости…
Не, господо.
„Студентска буна“ је управо одговор и реакција на све то, па и реакција на вас, политички јалове и неспособне представнике „српске мисли“ који не добацују даље од „саопштења“ и личног препуцавања по дневној штампи.
Филип Живановић: Интелектуалним сецирањем аутентичне студентске енергије одржавате режим у животу
У свој вашој мудрости и честитости, ви упорно замерате студентима, једној друштвеној класи лишеној ресурса и животног искуства, ствари које баш ви нисте успели да решите за сво време вашег бављења политиком и националним питањима.
Ако је вама у актуелном тренутку највећи проблем „пленум“ или недостатак „политичке артикулације“ (али по вашој мери) онда ви нисте ништа друго до обичне „бабе нарикаче“ и „резервисти“, мобилисани у одбрану организоване криминалне групе.
Зато се ја искрено надам да ће студенти „пленумаши“ и „збораши“ преломити и одлучити се за политички ангажман, те да ће у том завршном чину драме почистити са друштвено-политичке сцене не само криминализовану власт и тампон опозицију већ и лажне српске интелектуалце.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Дубоко верујем да међу овом децом, спремном да трпе претње, уцене, батине, да дословце крваре у маршевима од града до града, да својим делима сведоче патриотизам и жељу да поново успоставе државу уместо овог провизоријума у ком живимо, има више поштења, интелигенције и способности од свих вас „доказаних патриота“ и „политичара“.
Што се мене тиче студенти су већ сада успели.
Сами, уз подршку народа, успели су да затресу темеље трулог система и да истерају на чистац све „лојалисте“ – криминалце са партијским књижицама и службеним легитимацијама, али и све „резервисте“ – псеудо опозиционаре и тзв. српске интелектуалце.
Довољно да знамо ко је ко, у сусрет некој новој политичкој реалности.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Филипа Живановића)
Categories: Гостинска соба
Супер, хајде сад сви на своје радне задатке!
25.01.2025. г.
АПЕЛ СТУДЕНТИМА
Покренули сте енергију која ће као лавина затрпати власт у Србији. То се неће десити ни лако и брзо, зато што ће Он, као персонификација ове власти, ићи до краја у покушајима да се по сваку цену одржи на власти. Њему, Његовим „Лојалистима“, свима нама и Вама студентима је јасно да је Он кључ за решење проблема. Почела је да се осипа Његова подршка, поједини градоначелници и локални одборници Његове странке су почели да дају оставке, колебање у Његовој странци је велико и многи траже начине да се на време дистанцирају од Њега. Ви студенти својом енергијом утичете на чланове Његове странке да почну да се преиспитују и да почну да му ускраћују подршку.
Време великих промена у Србији се приближава захваљујући Вама студентима. Међутим, сва енергија коју сте покренули и еуфорија на протестима и блокадама биће узалудни, ако покренуте процесе даље не каналишете у правом смеру и ако дозволите да се Вашим идејама и трудом окористе неки други који вребају са стране и чекају згодан моменат да Вам преотму заслуге за промене које сте покренули у Србији.
Најпре се ради о невладином сектору који се финансира из иностранства и који субверзивно делује, ради промоције и реализације страних, а не интереса Србије и њених грађана. Такође се ради о појединим политичким странкама и друштвеним асоцијацијама које су се у јако лошем светлу показале досадашњим деловањем на политичкој сцени Србије, међу чијим представницима има оних који намећу признање независности тзв. Косова, заговарају сепаратизам у Војводини, подржавају тезу о наводном геноциду у Сребреници и др.
И једни и други имају бројне представнике међу Вама студентима и чекају право време и налог својих „надређених“ да покушају да преузму протесте и преусмере их ка реализацији својих циљева. Ви студенти се одлично познајете међусобно и знате „ко је чији“.
Да бисте одржали континуитет покренутих промена, већ сада почните између себе да делегирате представнике који ће Вас након избора заступати у Народној скупштини Србије и скупштинама локалних самоуправа, када се промени ова власт.
Пожељно би било да већ сада размишљате о оснивању неке асоцијације под којом бисте политички деловали, нпр. „Покрет студената“ или нешто слично са префиксом „Покрет“. За сада не би било добро да одмах региструјете овакву студентску асоцијацију, да њени законски заступници не би били изложени нападима представника власти, невладиног сектора и странака које желе да се окористе Вашим активизмом. Регистрација Ваше асоцијације треба да уследи одмах након промене власти, али за то морате на време да се припремите.
У овој фази никако не бисте смели да се декларишете као политичка странка, због тога што су се политичке странке огадиле грађанима Србије. Тражите свој нови пут за политичко деловање док се политичка ситуација не стабилизује и не уђе у нормалне политичке токове.
Ако се будете политички организовали на овај начин, изненадићете се подршком јавности и гласача на првим изборима након смене ове власти.
Приликом делегирања, тражите између себе патриоте који воле Србију, родољубе који воле свој српски род, али и све друге којима је стало до ове земље без обзира на њихову етничку или верску припадност. Критеријум који би делегирани међу Вама студентима морали да испуне је искрена и посвећена тежња ка позитивним променама у Србији. Ви сте млади, животно неискварени, политички неупрљани и као такви сте нада за Србију.
Не заборавите – промене у Србији ће се ускоро десити, а од Вас студената зависи да ли ћете бити упамћени само као ДОНОСИОЦИ тих промена или ћете бити и будући НОСИОЦИ друштвеног преображаја који је преко потребан овој напаћеној земљи.
С поштовањем,
Слободан
Да, оправдана побуна студената и професора је много тога успела и сада је већ задњи трен да промени форму у предложену (нек направе и више политичких странака/покрета ако не могу да се усагласе), јер ако овако наставе прелазе у корисни идиотизам и аутодеструкцију!
„Дрво се по плодовима познаје!“
Ако се одмах не врате академским активностима (предавања, вежбе, испити) неколико стотина хиљада студената у Србији ће изгубити академску и годину живота, неколико десетина хиљада како-тако свршених средњошколаца неће имати где да упишу факултете.
Тиме ће у потпуности оправдати:
– прошлогодишњу најаву непоменика о отварању истурених оделења страних факултета и буџетско школовање наше деце на истим;
– овогодишњу најаву приватизације основног и средњег школства.
И тако ће се оправдана побуна студената и професора свести на специјалну операцију уништења и приватизације још једне наше националне тековине и имовине.
(Када су могли толика привредна и природна богатства, зашто не би и школе и универзитете.)
Страшно!
Сходно томе предлажем свесним и одговорним наставницима:
– одмах пређите на режим рада из времена Ковида (онлајн настава и остало) и како тако завршите академску годину;
– у школама које не раде, организујте наставу у истом Ковид режиму, а сви ученици на разредне испите.
Тако се може окончати школска/академска година, обавити уписи са знатно измењеним датумима и као тако ући у 2025/26.
Ако нећете, молићете колонијалну управу да отвара стране школе и факултете, молићете газде да вас приме не питајући за плату и „чикам вас“ покушати да остварите садашње академске слободе.
Наравно, страни факултети ће бити у продатим зградама некад наших или у баракама у каљавим предграђима.
Очекујем да се моји ставови многима неће допасти, али:
– ако не добијем за ручак шта хоћу или сам згрожен нечим онда могу да трпим гладан и направим свашта, али не и да спречим друге да једу;
– од 1941. до 1945. у Србији је дневно страдало између 16 и 16000 људи, па су опет школе радиле где год се то могло;
– 1944. и 1945. комунисти су у Београду побили десетине хиљада класних непријатеља (недужно цивилно становништво) па је опет универзитет прорадио те 1945. и Миланковић и Кашанин почели предавања;
– наши преци су се од ненормалности бранили и нормалношћу!
Ето, ово је мишљење једног родитеља више студената.
Шта су то студенти успели?
Овде су неке чињенице
– Успели су да изгубе годину школовања,
– направе општи хаос у школству, увукавши у протесте и средњошколце, чак основце (Шиптари су одахнули, нису више једини на овим просторима који децу злоупотребљавају у политичке сврхе)
– спроведу насиље над студентима и средњошколцима који хоће (и) да студирају
– изазову повремене саобраћајне колапсе и тиме измалтретирају многе хиљаде људи без обзира били ови за или против власти СНС
– док се једни муче због ових блокада саобраћаја, протестујући се забављају претварајући окупљања у масовне журке
– уз сталну демонстрацију мржње према власти и пропаганду понижавања свих који не припадају у њихове редове, подижу тензију међу народом којој треба само један „погодан“ инцидент да се изроди у потенцијално крвави сукоб са несагледивим последицама
– успели су да покажу како су Срби (у просеку) народ наиван, поводљив и преварљив, који се лако и без опасности може водити на краткој узици
– огромна већина учесника уличних протеста нема ни идеју о томе да су „пленуми“ под утицајем, ако не и пуном контролом, стране агентуре
– студенти су испали наивни у односу на професоре, јер су много експониранији, а иза њих су се скрили они који су заиста одговорни за колапс школског система, остајући тако у другом плану. Такви професори, од којих су многи финансирани новцем USAID, Сорошевог Отвореног Друштва, NED (Nat’l Endowment for Democracy) западних амбасада, невладиних агентура, итд.
– најновија „бициклистичка“ епизода је самопонижавајући потез, али то још није врхунац. Овај ће бити достигнут кад студенти стигну и у Хаг.
– успели су да приморају власт на козметичке промене у влади (ако је ово успех, онда је питање шта успех није)
Дакле, то је досадашњи „успех“. А шта нису успели? Нису успели да чак помену, ако већ не да их поставе као своје средишње захтеве – истинске, животне и насушне разлоге и потребе за променом режима или барем курса са кога овај годинама не скреће.
Уместо немуштих општих места у „захтевима“ као што су „правилно функционисање институција, правда и истина…“, протести би требали да буду мотивисани следећим истинским разлозима:
– Први и основни наш проблем је — како превазићи стање колонијално-окупационог ропства? Одатле произилази све друго.
– борба против скоро потпуне политичке потчињености Србије интересима Запада,
– против наметања економски погубних пројеката (распродати рудници, оранице, шуме, воде Србије) и пристајања на исте,
– нарочито значајно, после све нанете штете, спречавање актуелног пројекта Јадар.
– Круна истинских захтева би требало да је положај и будућност Косова и Метохије као неотуђивог дела Србије. Републику Српску (чија три највиша представника власти, „међународна заједница“ управо ових дана хоће да ухапси) нико не спомиње. Чињеница да је присуство КиМ сведено само на понеку заставу у гомили, јасно указује да је опредељење пленумских вођа бескрвно, анационално и у основи ненародно. То наравно не важи за већину студената који деру патике и зарађују жуљеве носећи штафете, али они, као извођачи радова, се ионако не питају.
Ево још једног примера који вреди промислити.
У захтевима се не помиње погубни психолошко-културни утицај медијских тровачница као што је нпр. Пинк, а уопште, поробљеност српског информативног простора прозападним медијским кућама које су пропагатори антидржавних интереса. Две најважније из тог арсенала су N1 и Nova које, гле чуда, су и најактивнији промотери протеста.
Ко год заговара тезу да је садашња власт потпуно и искључиво сервилна према Западу, нека објасни зашто су N1 и Nova здушно на страни протеста којима се покушава срушити садашња власт.
Шта је у свему овоме још увек добро?
Чињеница да у масовним протестима до већих страдања није дошло.
Да нараста свест да се протести одвијају према сценарију који је саставила и подметнула страна агентура.
Да су „захтеви“ мањкави, не укључују циљеве далеко важније за националне и државне интересе, и воде у исцрпљивање свих актера.
Да још има времена да се маса људи освести и да се енергија и здрави потенцијал међу протестујућима преотме из руку стране агентуре и преусмери на колосек који води истинском побољшању за Србију.
Нити хоћу нити могу да подржим студенте. Ништа нису добро учинили за Србију. Нажалост захваљујући њима доспевамо на насловне странице светских медија.
Можемо их слободно назвати фарисејима нашег доба јер суњихово понашање и ставови типично фарисејски. Реч фарисеји долази од јеврејске речи пунишим – одвојени. Најгордљивија појава у светској историји који су се сматрали бољима од свих других људи. Тако се и студенти и они који их подржавају сматрају најбољим делом српског друштва, далеко бољим од својих крезубих колега које називају ћацима.
Нарочито је иритантно кад скачу и вичу ко не скаче тај је ћаци. Веома много подсећа на појаве из 2. светског рата.
@Логично и Владимир!
Потпуно тачно.
@Горан1, очигледно је све ово због приватизације средњих школа и факултета.
А ево да посведочим овде пред свима да сам у школи где радим од колега доживела обраћање повишеним тоном, најблаже речено, само зато што сам била против обуставе рада (још почетком јануара кад смо први пут гласали и док већина нас још није знала да су сви састојци за кување већ спремни…. после ће тек доћи динстање и поховање.) Кад сам у фебруару тражила да се колектив поново изјасни гласањем о обустави , пошто су матуранти гласали за блокаду школе, онда је то спречено хистеричном виком појединих бучних међу нама. Било нам је одузето право гласа, поред права на рад. Најстрашније је, ипак, то што је већина ћутала. Никакви аргументи нису помагали, сви смо били преплављени емоцијама као цунамијем. И здрав разум више није постојао. Тако су фебруар и март прошли на улицама, и од града до града. Април нам је донео онлајн наставу што је само бледа слика оног што настава треба да буде. Велико је питање како ће се завршити ова школска година а још веће како ће почети нова.
Наређали се коментари описмењених лојалиста, расписаше се Логично, Владимир и Нани, које ћемо убудуће збирно звати Ђурови сведоци. Све у славу нове наплавине Осме офанзиве, следећег фикуса грофа од Чипуљића, одабраног по опробаној прекодринској линији, за Србију непогрешиво разорној. Јер, „кад зажели свијетли цар, у смрт скаче граничар“, рзмјештимене!
А шта њих тако жуља? То што су студенти (и грађани) успели да духа слободе пусте из боце и он се вратити у боцу не може! Успели су да покажу какав се олош и накот попео на грбачу Србије, демаскирана је структура која се брани тако што пред Нови двор инсталира сподобе од цирка 1500 година робије, до краја је разобличена веза криминалних структура и перјаница власти. Осим са радикално-мафијашким фалангама, упознали смо се и са ћацима и са душебрижницима. Ови последњи су пре ду*ебрижници, јер им је основни порив да је њиховој стражњици буде удобно док мастиљаре и хватају зјала по неким канцеларијама у које их је увело директно са штандова по пијацама. Ипак је тако комфорније него да убиВају време убиВајући Влаше пива пред локалном пиљаром или земзадругом, или кувајући кафе у неком бирцузу. Да је другачије, одакле би она „прееееевише“ чиновница из Јагодину финансирала све интервенције на својој љупкој и мишљу недодирнутој физиономији?
Шта су још људи успели? Да повуку црту према режимском одрону, подела је дубока и било је крајње време за њу. Посејана мржња даће дивне плодове, па ако то и не буде баш неки прави „народни одисај“, режимлије би требало да буду прилично опрезне кад дође дан обрачуна. Јер ово им се неће заборавити, ниједно гажење, пребијање, хапшење, контрамитинЗ.
Овај један кмечи против колонијалног ропства, али му не смета локална колонијална управа. Поручује: „буните се против пројекта Јадар, али не и против његових овдашњих промотера“! Лудило. Не ТрЕбА дА сЕ иДе БиЦиКлИмА у СтРаЗбУр? А ОК је трчати код Макрона и простирати се пред њим због уцена транскриптима са скај апликације, ОК је од погане Француске пазарити НАТО авионе, ангажовати их за нуклеарке и метро, а ако нас успут даривају и нуклеарним отпадом, то је тек срећа права, зар не? Африка одбацује потуљене галске експлоататоре, али шта мари кад су нашли нову крпетину о коју ће брисати обућу. Ако не могу да малтретирају Нигер или Чад, ту је увек јуначна Србија да се понуди!
Па Космет… Оваква Србија да учини ишта са Косметом? Пузава, бедна и гурава, набрекла од нарко капитала и кокаинске опијености и осионости, држава која не даде ни Газиводе, ни општине на северу, ни позивни број, таблице, документа, катастар… Космет је, понављам, сада приоритет трећег реда, свиђало се то некоме или не. Прво је рушење мафијашке власти, онда успостављање каквог-таквог система са правим савезницима, па тек после неког времена можемо да пробамо нешто с Косметом.
Други кука што смо дОсПеЛи На НаСлОвНе СтРаНе, ај-јај! Није, него би требало све по старом, добром ОЗНА-УДБА рецепту, под окриљем мрака, акције типа Nacht und Nebel, попут Цвијана или судије Симеуновића, ликвидираног јер није наложио хапшења рудара Колубаре. Ћацисткиња се боји завршетка ове и почетка следеће школске године… Ју, ју, ју, а тако је све било лепо и идилично док су столовали друг Тиииита, Злобек&Мира и наследник им Психо, само се овај потоњи зезнуо па се превише омастио на (не)реконструкцији желстанице у Новом Саду, иначе где би му био крај.
Кад неко нема аргументе, он онда вређа и лепи етикете. И шта ћемо сас?
„Логично“ је изузетно добро комемтарисао текс Ф. Живановића. Заправо то је савршена анализа ситуације која се тиче студентских протеста. Повод, текст Живановића, апсолутно је безвредан, емотивна тирада и одсуство мишљења. Никада нисам чуо за тог Живановића и не знам на којим је позицијама овај портал „Стање ствари“. Претпостављам да уредник мисли да су на патриотским. Чему онда текст Ф. Живановића?
Волео бих да знам ко је „Логично“. Иако нећу никада сазнати, морам приметити да поседује изузетан ниво интелектуалних способности!
Поштовани господине губернатору!
Пишем губернатор малим словом јер сте га и Ви тако написали. Покојни професор Јован Рашковић, један од водећих психијата у бившој СФРЈ је још 1989. констатовао да је један од највећих проблема у бившој Југославији тај што се са мало чињеница и занња доносе велики закључци. Тако сте Ви, а да немате појма ко смо нас троје дошли до закључка да смо описмењни лојалисти. То је као кад бих ја на основу Вашег корисничког имена рекао да сте Ви агент КГБ-а односно ефесбешњик како данас кажу у Русији. Из Вашег даљег излагања бих закључио да сте мешавина војвођанског аутономаша и србијанског шовинисте. Из Вашег писања избија мржња према прекодринским Србима и надасве непристојност својствена блокадерима и онима који их подржавају.
Ја лично нисам описмењен, већ сам докторант историјских наука, што значи да сам прошао све ниже степене образовања у државним школама и факултетима, нисам члан ниједне политичкер странке јер ми ни једна није довољно добра, а у малој мери сам и аустроносталгичар. Одговара ми СНС јер води најбољу реалну могућу политику. Нарочито ми се свиђају добри ондоси са Мађарима. Међутим, нисам лојалиста јер бих волео коалицју СНС и демократа, а да СПС, Вилин, радикали Двеrи и Заветници остану у опозицији. Сви набројани без Вулина и СПС, као јака опозиција, али ипак опозиција. Окружени смо земљама НАТО пакта и ЕУ, а Русија не може да се избори са Украјином и очи су јој упрте у САД. Одрицање од европских интеграција нам неће вратити Косово и Метохију.
@губернатор
Поштовани,
Широк Вам губер, сакројили сте Га од ваљаног слова!
Приде, какву губернанту да им пронађете, да се око њих опосли…
Свако Вам добро од Господа, молимо се за студентску и средњошколску србску чељад Духом Истине закриљене…
Друже докторанте, видим сад да сам се преварио, тј. да сте у праву кад признајете да нисте ни описмењени. Вас у свим тим силним нижим степенима образовања нису научили кад се пише „ниједан“, а када „ни један“. Исто вас збуњује и „губернатор“ па се оправдавате због малог слова. Па куд великим словом, није то лично име, аман!
Историјских наука докторант? И то Вам је, нажалост, залуду, јер очигледно појма немате о устројству Руске империје, чим појам губернаторства на прву повезујете са КГБ, ФСБ и актуелним силовикима. Дотле вам досеже имагинација, дотле добацују сазнања?Катастрофа од асоцијације!
Представили сте се као аустроносталгичар, стога ни најмање не сумњам да вам одговара СНС. Лепо ја написах: „кад пожели свијетли цар, у смрт скаче граничар“. Та покорност, та жудња за потчињавањем и клањањем овоземаљском ћесару, преноси се кроз генерације. Шумски људи обдарени таквим духовним устројством окупирали су Србију 1944. и деценијама је черупају као ратни плен, а у Шешељ-Вучићевој епохи на најбољем су путу да је докусуре. Нема шта, из поступака потомака непогрешиво се види чији је прадеда с које стране војевао на Дрини, Колубари и Церу. Ено, ископаше у званичном списку губитака К&К, извесног Јова Вучића из Бугојна, рањеног 1916. Ко зна, можда му је у неком тренутку командовао славни генерал Puhallo von Brlog?
Не пада ивер далеко од кладе, том Вучићу је овај по свој прилици потомак, створен да се освети за неправду коју ономад учини „геџа“. Да, тај геџа који је с Карађорђем, Милошем и њиховим наследницима освајао и градио слободу у Србији, градио српску државу, док су аустријске, потом аустроугарске пандурчине губиле кости у наполеоновским ратовима, гушиле пролећа народа и кидисале на Беч 1848, падале код Солферина и Садове, остављале кости по Дрини, Карпатима и Сочи за интерес свијетле Монархије и династије! Шта ћете, неко се клања ћесару из Беча, а неко Богу и ником другом осим Њему.
Ех, та неумрла Аустроугарска, врт еденски, па та добродушна, очинска фигура старог кајзера са залисцима. Или, уместо њега, свевидећи и свемоћни дебели мртвац Гроз, надувена цугфирерска жабурина одевена у СФРЈок маршалске крпетине, која се воли више од маме и тате, која се воли највише. Тако он, па тако Злобек, за њима удбашки контејнер и војвода од Батајнице, а данас гроф од Чипуљића.
Малодушан, опчињен евроинтеграцијама, љубитељ комбинације СНС и ДС! Лепо што се представисте, слика је сада и ружнија, али бар ваља знати с ким имамо посла.
А госпожа Нани иште „аргументе“, као да све наведено нису чињенице и потом се љути на огледало што јој се слика у њему не допада. Куку и леле, она таман и спада у просветни систем Александра Блатоустог. Сви сте ви Ђурови сведоци, љубитељи брозовско-удбашког мрака, а дух слободе вас пржи и боли као што вампира сажиже први зрак сунца.
Прво да се оправдам пред уредником сајта – нисам сигуран да је слобода АПСОЛУТНА вредност. Можда би цензура према антинародним и антидржавним писанијама била кориснија и народу и држави. Но, Ваша ствар!
Код обојице, и „Владимира“ и „губернатора“ видимо тоталну конфузију идеја и недостатак логике, само много емоција и жужи, ох, толико жучи!
Губернатор би могао да нам изложи у неколико теза своје „политичко вјерују“.
Њему сметају прекодрински, пречански, динарски, славонски, далматински и сви остали Срби.
– Добро, изводим закључак да би он желео Србију у границама из доба кнеза Милоша.
– Да ли би желео такву Србију као део ЕУ или независну? (Ко ће му ово друго дозволити? Европљани?)
– Јадикује што су поданици Срби из Аустроугарске ратовали за ту државу. Неки су добровољно ишли у војну службу, а народ је био мобилисан.
Да ли мисли да србијанци не би ишли у рат за туђег владара ако буду под туђинском влашћу? (Шта је било за време Османлија? Јесил, ба, „губернатору“ ћитао „На Дрини ћуприју“ ил си само ко Мујо шето поњој?)
Не очекујем сувисао одговор, али нека одговори сам себи.
@Мачкић,
Покушајем да запљунеш Филипа Живановића запљунуо си самог себе. Када говори, човек више казује о себи него о теми о којој излаже. Живановић се јавном речју доказао да је и патриота (воли своју земљу) и родољуб (воли свој српски род).
Имај мало достојанства. То што си се препознао у Живановићевом тексту, да си са погрешне стране историје, не даје ти за право да покушаваш било кога да запљунеш. Убудуће, пре него што покушаш некога да облатиш, прогуглај мало о њему. Живановић је из честите породице, образован, елоквентан, што доказује својим текстовима, и оно што је најбитније – СА ПРАВЕ ЈЕ СТРАНЕ ИСТОРИЈЕ, што ће време и теби показати. Он то већ зна, па зато тако и пише.
Срдачан поздрав од Слободана, који лично познаје Живановића, а познавао је и његовог, сада покојног оца.
@Губернатор
Да сте пристојни писали би о себи, а не о другима које не познајете.
Претпостављам да нисте никада учествовали у издавању јуедне публикације, јер да јесте знали би да сваку публикацију пре штампања мора да прегледа лекторе, а и после њега се поткраду грешке.
@Драгомир
Жао ми је што видите жуч у мом писању јер ја уопште не осећам жуч. Изразио сам добар део својих ставова, нисам вређао оне који другачије мисле.
@Слободан
Не постоји права страна историје. Истоија је неми, али веома објактивни посматрач који све бележи.
Љубезни докторанте,
Уместо што проповедате „пристојност и писање о себи, а не о непознатима“, могли сте ту вештину да практикујете онда када су вас засврбели прсти да откуцате како је моја маленкост „агент КГБ-а односно ефесбешњик“, „мешавина војвођанског аутономаша и србијанског шовинисте“, итд. итд. Забављају ме те квалификације, но је мука у томе што Ви у полемици заправо примењујете етику дивљих племена. Шта да се ради, дотле добацујете. Вреди џабе превоза, макар две пљеске и једне фрај камп столице с Пашића трга.
Знате, не кара мајка сина што се коцкао, него што се вадио. У то име, боље би по Вас било да се манете спекулација о томе јесам ли учествовао у „издавању једне публикације“. Ако је потребан лектор да Вас надзире и исправља пре него што пошаљете обичан коментар на сајт, то не говори ни о лектору, ни о сајту, већ о томе да сте заиста недовољно описмењени. И ето нам докторанта из „златног доба“ Психа од Чипуљића. Наздравље Вам наука!
@ Губернатор или кормилар
Година 1914-1917. у Краљевини Србији доказане праусташе као погинули, рањени или заробљени австроугарски геноцидни агресори и окупатори су:
1. Вучић Марко, Босна и Херцеговина;
2. Вучић Нико;
3. Вучић Фрањо, Босна и Херцеговина;
4. Вучић Стево, срез Чазма;
5. Вучић Јуро, Босна и Херцеговина;
6. Вучић Драган, срез Карловац;
7. Вучић Иван;
8. Вучић Тривун, срез Бања Лука;
9. Вучић Мијо, срез Осѣк;
10. Вучић Ђорђе, срез Тешањ;
11. Вучић Јово, срез Мостар;
12. Вучић Јово, срез Бугојно;
13. Вучић Јуре, срез Мостар;
14. Вучић Мате, срез Љубушки;
15. Вучић Фрањо, срез Огулин;
16. Вучић Мато, срез Карловац;
17. Вучић Средоје, срез Прњавор.
Године 1917. у Краљевини Италији је заробљен као австроугарски геноцидни агресор и окупатор Перо Вучић, рођен 1885. у Јагарама, срез Бања Лука, војни полицајац, припадник 8. босанско-херцеговачког батаљона Војне полиције Австроугарске војске под турским фесом [Verlustliste (Wien), 549, 6. 4. 1917, 59].
Године 1917. у Руском Царству је заробљен као австроугарски геноцидни агресор и окупатор Лазо Вучић, рођен 1892. у Јагарама, срез Бања Лука, пешадинац, припадник 2. босанско-херцеговачког пешадијског пука Австроугарске војске [Verlustliste (Wien), 587, 7. 6. 1917, 54].
Крв није вода.