На сам помен српског имена, у несрпским срединама у стању су да вас дискредитују, истребљују, гоне док истокрвни сународници, у првопрестоном Београду, узвикују пароле које су створили српски клеветници
Извор: preporod.info
Толико протјеривања, иживљавања, неправде и убијања Срба и није доста србофобије. Међутим, шта после свега тога могу? Могу само мало да нас убију. Овим ријечима је афористичар Александар Баљак 1999. у једним дневним новинама описивао ондашње ратне и политичке прилике. Актуелне реакције на мој текст: Не арчи ми, душманине, Српску Републику (Глас Српске, 10. 1. 2025), из дијела таблоидних, ботоидних портала шесте сарајевске колоне, само су потврда да се исти афоризам може примијенити опет као одредница. Вадити из контекста реченице и прекрајати за своју манипулативну употребу дехуманизације зна свако са тастатуром, као и анонимно пријетити и писати по друштвеним мрежама, овде је нешто друго индикативно. Наиме, пријетње смрћу које су ми упућене дошле су са илустрацијом иконе погубљења и гуљења коже Св. Теодора Вршачког (која осликава масовно страдање Србȃ Београда, Баната и др. крајева под турским зулумом након устанка 1594. г.), насловљена на хрватском: „Radovanovo okoćenje“, јасно артикулише и најављује спремност тих и таквих незнавених, да уколико кажете да сте Србин, да се не стидите и не одричете себе и својих, да желе да чине опет најгоре. Недвосмислено се и брзо зато обистињују ријечи из редова у горњем тексту, а то је да српски народ себи не смије опет дозволити самонепоштовање јер му се то неће опростити.
Извор: stav.ba
Насладе и сеирење душмана којима је то храна је очекивана. Међутим, мало је рећи да је увредљиво, готово сигурно да је једнако неопростиво, да се од стране појединаца на протестима у Београду, када прекопута себе на улицама угледају заставу Републике Српске, узвикују и напишу пароле: „Геноцидна творевина, вратите се у брлог“ и др. неподопштине.
Појединци слијепи крај очију неће да виде да је са једне стране правда и истинољубивост, неспојива са оном прљавом страном братске мржње. На сам помен српског имена, без обзира којем правцу политичког мишљења припадали, у несрпским срединама у стању су да вас дискредитују, истребљују, гоне док се од истокрвних сународника српске државе, у првопрестоном Београду, узвикују пароле које су створили српски клеветници.
Фото: Ројтерс
Када престаје жеђ и тежња за правдом и бољитком, а отпочиње бескрупулозно самопоништење и апатија за братску бол? Ко је то дао за право било коме да зарад свог партикуларног добра пљуне на жртву дату за Републику Српску и њену слободу? Сарајевске (не)дјелатнике разумијемо али нам нису јасни сународници. Такав је проклетији и гори од српских непријатеља и оних који не желе добро нашем народу, ма гдје живио. Застава Републике Српске, која треба увијек да се вијори Београдом, застава је земље за коју је српски народ гинуо да би је имао. Не заборавите то! По тој мантри, нисмо само ми „геноцидни“. Геноцидан је свети митрополит Петар, који није желио писати латиницу и пољубити усташку каму и чизму, па је спаљен у Јасеновцу. Геноцидан је и владика Раде који је писао Горски вијенац и ослобађао Црну Гору. То је нешто што желе али немају: Да их са прецима једном ријечју сукцесивно свежу и непријатељи и сурови пријатељи из народа. Какав понос и благослов. Једно са њима нас чини најприје то што су на истој, правој страни Истине и историје и што смо непоколебиви православни Срби. Дај Боже да им будемо достојни макар обуће свезати.
Извор: Инстаграм налог Студенти у блокади
Нека живе наши синови и кћери.
Categories: Гостинска соба
Године 2021-2025. у Јозефштату (бивши Београд) ликвидатор Републике Србије из Бугојна и ликвидатор Србске Православне Цркве из Дервенте већ четири године јавно и званично подржавају самозваног ликвидатора Републике Србске из Обернцена.
Дана 9. јануар 2025. у Антинграду (бивша Бања Лука) на титоистичкој даћи за Републику Србску поглавнице су усташка унука и нећакиња из Дервенте и усташка прасиновка са Крка.
Данас 2025. у Јозефштату ликвидатор Републике Србије тврди да србски студенти упорно демонструју против његове крваве србождерске страховладе јер су „усташки плаћеници“.
Или Аљек или Срби, треће није дато.
Тога смо се и бојали: да ће се кроз протесте провући спољашњи концепт раздора Срба „с ове и оне стране“ (Дрине). Овде се мисли да тамо живе неки људи, који су последњи бастион АВ распродајне диктатуре, међутим, није тако у стварности. Има и „овога и онога“. Спаси нас, Господе, могућих огрешења и учини да расуђујемо у љубави и Истини.
Срби из Републике Сепске да се не праве луди и да не траже своје клеветнике тамо где их нема док их широм отворених очију пренебрегавају тамо где их има.
Дакле, свако ко је иоле ходао по унутрашњости Србије (Шумадији, југу Срб) зна да су Срби из Босне наишли на добар пријем да Р Српску и српски народ преко Дрине буквално сви воле.
Београд је центар другосрбијанства и ту скупину у 2/3 чине људи прекодринским пореклом а 3/4 људи ван подручија авннојевске Србије. Тако да би идеално било да се сами позабаве свијим земљацима и решиће се те врсте брига.
Незахвално је лицитирати али Драган Бурсаћ не најбећи вређач Р Српске а човек је из Бихаћа. Највећу и најгору пропаганду против Р Српске и тог дела нашег народа је спровела Мирјана Карановић која је такође пореклом по оба родитеља из Босне. Перјанице прогласа, Бјелогрлићи, Кесићи, Које зар треба говорити одакле су, као и 90% круга двојке који презире Р Српску?
Је ли то ђакон ботује за Вучића? Јасно је да студентски протест нема ништа са споменутим „узвицима“ и паролама, које је неко са стране донео, „од стране појединаца“, као што је и сам написао. Хоће ли ђакон да подржи актуелну борбу за слободу која се дешава у Србији, или ће да се задовољи гуслањем о слободи кроз писана саопштења, а о конкретним стварима да ћути, као и неки из врха СПЦ? Да ли је уопште ико из Р. Српске подржао протесте или то „није њихова ствар“, док нама спочитавају некакву незаинтересованост?
A head full od dreams
„Ту скупину у 2/3 чине људи прекодринским пореклом а 3/4 људи ван подручја авнојске Србије“
То је нама наша борба дала, шесте личке и којекакве крајишке. Полусвет који је 25 година након ослобођења од 5-вековне турске окупације дошао с оружјем да се „захвали“ својим ослободиоцима. Омркнули у Османској царевини, осванули у Југославији, нигде везе са српском државом и борбом за слободу. Научени на поданички однос према властима, нису могли да поднесу срамоту која се временом претворила у мржњу.
Наша борба, друже види нисам стварно искључив ни према коме, то су наша браћа, били су са нама и били смо једно још од Косовског боја.
У ратовима ’90 су реке крви пролили за сроство. Руку на срце многе је стигло проклетство за све што су њихови очеви и дедови радили од 1945, пришли усташама/кумунистима и са њима заузимали Србију која их је ослободила. Можда су и то разлози што у постијбини тих личких, крајишких, далматинских и сл. наш народ прошао тако како је прошао.
Просто исти смо народ али су они стасали у другачијој географији и у другачијим животним и историјским околностима које су условиле да заузму такав став. Уосталом колико је полтрона овде данас – у народу вожда Карађорђа и књаза Милоша?Требамо да се окупљамо и сабирамо око сроске идеје али увек у истини па а ако су негде наши преци изашли и залутали у погрешан строј – да им потомци грехе искупе. А прилика има увек, борба за Србију нилад не престаје.
„У ратовима ’90 су реке крви пролили за српство.“
У ратовима 90-их су пролили реке крви за своје д**е, које је било непосредно угрожено и притиснуто. Колико их је болело то српство показали су пре тога као добри југословени и комунисти.
„Руку на срце многе је стигло проклетство за све што су њихови очеви и дедови радили од 1945, пришли усташама/комунистима и са њима заузимали Србију која их је ослободила.“
Могуће. Но реците им то и казаће вам да сте „усташа“.
„Они су стасали у другачијој географији и у другачијим животним и историјским околностима које су условиле да заузму такав став. Уосталом колико је полтрона овде данас – у народу вожда Карађорђа и књаза Милоша?“
Не треба правдати ствари које немају оправдања. Само полтрони правдају полтронство. А народ Карађорђа и Милоша је у небеској, а не у данашњој Србији. Додуше има нас и на земљи, колико за испод шљиве. А народ који овде данас живи је народ вајдице, оправдања и налажења разлога за своје ништавило.
Врло добро @ A head full od dreams. Но ето видиш, сви ти које си побројао, од оног болесника Бурсаћа (а имамо таквих и у Српској, само се прикривају и понекад открију) до другосрбијанског несоја ликују и због трагедије у Новом Саду и због свих ових дешавања око тих протеста и због било чега лошег што се дешава у нама драгој Србијици.
Зашто сви ти доказани мрзитељи и криптомрзитељи Српске, Србије а богами и Срба ђуруре дају тако свесрдну подршку овим протестима у Србији?
Узгред, ту мантру коју си поновио (овај мрзитељ @ Наша борба, који мје вјероватно потомак потурица који се лажно представља, не заслужује одговор) како су ето ти зли прекодрински Срби 1945-е „окупирали“ Србију, па их ето сада стиже проклетство (јашта, нису боље ни заслужили) је подваљена од стране српских непријатеља, и мантра која је ем са сврхом раздора међу Србљем ем је вудалаштина у коју само малоумни могу повјеровати.
Но на страну то. Ђакону Божидару хвала на претходном надахнутом тексту који је посветио рођендану Српске. Хвала и на овом тексту кроз који је разголио колико је јак анимозитет према Српској од стране неких колективитета у комшилуку али и како тај анимозитет према Српској и Србима у Српској наилази на плодно тло код циљне групе у Србији.
Одговор ђакону Божидару.
Писати о одређеним девијацијама, којих у држави БиХ има на претек, је апсолутно у реду, али за то морају да се користе адекватни приступи и изрази који ће пронићи у суштину, а не да служе само за „србовање“ с једне стране или „турчење“ с друге, а све опет са сигурне дистанце и на корист трећој страни!!!
Иначе, млађаног ђакона Божидара, као и његову цијелу свештеничку обитељ, знам док је Божо још био дјете. Зашто ово казујем. Четири свештеника у борби против унутарњих србских и црквено – екуменистичких девијација јесу и били би страшна снага. Сам Божидар има лијеп примјер код свога оца Моме и књиге „Рим не мирује“. Нека ишчита књигу и види ко је по својој суштини и повјесној дубини главна опасност по Србе у БиХ! Но умјесто тога млади Божидар се ухватио политике и то на један апсолутно погрешан начин. Лично, немам ништа против да се свештенство бави друштвено политичком дјелатношћу. Управо супротно, подржавам такав ангажман, али уз светосавско расуђивање и светониколајевско родољубље, а никако по јелинском умовању и филозофирању типа ‘пис бротхерс’ или србовање по шешељевском обрасцу и рецепту ‘ој рук, ој ха, зарђала кашика’!!! Свакако, само под другим паролама, сличне приступе примењују и многи с друге стране Швракина (брдо између С. Сарајева и Ф. Сарајева), но у свему овоме крајњи резултат је да само појединци, страни фактор и трећа страна добро пролазе. Уосталом зар, у константном крчкању Босанског лонца, није интригантно управо ћутање треће стране која мијења савезнике кад и како им одговара и који, иако најмање бројни, кроз муслиманско–србски сукоб из Босанског лонца узимају највећи залогај! Да се не лажемо и да неко не помисли како се залуђујемо некаквим лажним братствима, наглашавамо да ми знамо јако добро шта је било у ближој и даљњој прошлости баш као и што знамо за по злу чувено ‘хрватско цвијеће’. Но у свему, не морамо ми својим поступцима то цвијеће додатно да заљевамо, а опет све за рачун трећих. Нека га заљевају они сами, а ми пратимо како и да ли расте!!!
У складу са напријед написаним, млади Божидар би требао да зна да је, од свих муслиманских пријетњи, већа опасност по нашу србску ствар у БиХ тисућљетна римска курија. ђавоље модерна лукава парола Крст и криж против полумјесеца као изнад свега лажна братска хришћанска љубав у виду екуменизма. Исто тако огромна опасност по наш народ у БиХ јесте лоше и никакво кадрирање Срба у заједничким органима БиХ, србовање по потреби, лоповска приватизација и отимање народне имовине, криминал и корупција у Р. Србској као и србско-србски сукоби које зарад личних интереса производе невјерујући политичари и страначке вође. Стога сви ми, а посебно свештенство СПЦ, нашу позицију, не само у БиХ већ и на простору читавог Балкана, треба да креирамо по примјеру Светог Саве, а то значи не само упирањем прста у друге ма ко они били, већ прије свега кроз наш повратак изворном Светосављу и кроз наше духовно здравље из кога би проистекли и сви остали здрави приступи и модели били они политички, културни, економски или одбрамбени. То значи да без јасног, чврстог и здравог светосавског, односно анти-екуменистичког и против папског темеља, неће бити никаквих политичких, ни културних, ни економских, нити било каквих других здравих модела, ма колико се исти србским звали.
Самим тиме ни велика побједа звана Република Србска неће значити много нити ће бити дуготрајна уколико се ми из нашег не знања или дневнополитичке успаљености затварамо у себе и одричемо Босне и Херцеговине Светог Саве ђедовине и уједно Краљевине србског краља Твртка Котроманића. И то у исто вријеме док ту светосавску ђедовину и србску краљевину својатају сви други бивши Срби ма звали се они Хрвати или Бошњаци и чија тапија на ову земљу је много мања од србске тапије. Уосталом, паметни људи веле да Босна и Херцеговина припада онима који су за ову земљу гинули и страдали на турском коцу и од аустроугарског ножа, а то сигурно нису били ни римокатолици Хрвати, нити тзв. данашњи Бошњаци већ искључиво Срби. Да ли ми данашњи Срби имамо право и смемо ли да се одрекнемо њих и њихове мученичке жртве, ђаконе Божидаре и сви други БожиДарови!?
И на самом крају, а у контексту најновијих дешавања. Који год се зове Србином и ма с које стране Дрине говорио, кад и ако у уста хоће да узме Мајку Србију и србски народ нека своје ријечи мјери и вага ријечима Светог Владике Николаја које гласе:’Нека нам школа буде са ВЕРОМ. Политика са ПОШТЕЊЕМ. Војска са РОДОЉУБЉЕМ. Држава са БОЖИЈИМ БЛАГОСЛОВОМ.’ А то колико су нам србске школе данас испуњене јелинском вјеронауком и теологијом, умјесто светосавском вјером и богословљем и посебно каквим су нам ‘поштењем’ испуњени политичари нека свако од нас размисли и расуди. Но и свакодневница нам много говори. Ипак у свему овоме има једна непобитна истина, а она каже да за такву србску школу без Светосавља и србску политику без поштења, док војску скоро и да немамо, најмање су криви ови студенти и млади који се данима налазе на хладним улицама србских градова док неко у топлој соби пискара промичући своје мудрости.
Стога сви ми, уколико не знамо, не можемо или не желимо да им помогемо бар ућутимо па нека нам буде како смо заслужили односно како смо се ми борили за Слободу, Истину и Правду!!! Помози нам Свети Саво.
пс.текст је писан на чистом србском језику при чему су све ријечи у њему искључиво србске!!!
Одг. Наша борба, није то баш тако. Притиснути јесу били па ратовали али погледајмо монтенегрине – Бошњаци и Албанци су им браћа а веселе се уз Томпсона. А половина ЦГ је изворно део старе Рашке. Или шта рећи о Македонцима? У средњем веку готово па централна србска област, а данас? Колико смо пута ратовали а кад су македонци ратовали уз нас? Нека нас је иста мајка родила кад у рову нисмо исту пушку делили – нисмо своји.
То око проклетства је моје уверење и мој суд који доносим по осећају и сагледавајући узрочно следатвено неке процсе мало дужег трајања у у неком периоду од рецимо више деценија. Не тврдим да сам у праву и не намећем свиј став.
Страшно је то сазнање и није чудо да би ме неки Србин из Босне назове погрдно због тога. И у БиХ и у ХР је сваки трећи брак био мешовит, људи одатле се и данас хвале да чак и у средњој школи нису знали ко је које нације и вере што посредно говори колико су уопште били свесни свије нације и вере. Е ови други су знали, па су хаго ови наши прошли како су прошли.
Има и Србија своја проклства или демистификовано – жању ова деца шта су други пре њих сејали. Они студенти су се од 1996 борили и изборили да Србија постане
„европска“. Ето после 25 година европеизације Србија је апсолутно по мери Европе, али за ове данашње студенте то је пакао, они из ’96 су вијали америчке, немачке, бритснске заставе а ови те налупају и када приђеш са ЕУ заставом.
Србија ни у најгорем ропству није губила свој образ и своју част, а онда су неки назови Срби од родитеља Југословена изручили непријатељу цео ратни, наглашавам ратни војни и политички врх, а председника, па какав год да је, на Видовдан. Од тад живимо у бескрајном понижењу, тај нараштај је добио представнике који су пред сваким непријатељом погли главу и извинили се, па оне који по Бриселу леже по патосу, у Вашингтону седе на хоклици, изјаве дају по улицама, из холова често до тоалета. Имамо функционере које изубијане арнаути вуку по улицама вукући их за кравате. Имамо патријарха папорукољубца коме је можда и по некој вишој промисли забрањено да уђе на Космет. Додуше и један његов претходник је шетао са оним судентима што су носили заставе западних богоборачких држава. Све јенто почетак једног круга који се затвара овако.
Све има своју цену и све што чинимо данас имаће свој ехо у будућности. Надам се да ћемо сада боље зрно сејати
Морам као Паљанин да ставим коментар Мирославу Вујанићу. Лијепо је „бранити српство“ док сједиш у Краљеву, Чачку и Овчару и Каблару. Артемије је секташка организација одлучена од Цркве, саборне и апостолске, „Србске“ (како би рекао Милоје – твој пајдаш) којој као „србин“ припадаш. Али… не лези враже, ипак ти је лијепо пратити вл. Јустина гдје-год дође да служи у жичкој епархији јер савјест очито пече. Додатна дрскост произилази отуда што Мирославова супруга има брата игумана у манастиру у Источном Сарајеву, који је предложен за викарног владику, одакле и потреба да се глас разума и одбране од напада на ђакона БожиДара појача од „православних Срба“ придошлих у Србију да нас отуда бране од нас самих. Паметном доста.
Рече човек који се потписује именом и презименом Khal Drogo које је вероватно добио на крштењу.
Опет то сакривање једне мале групације иза васколиког српства, и оптуживање људи које не познају нити су их окад видели да су „усташе“ и „потурице“ јер су се дрзнуле да их критикују. Јадно и бедно. Напр€дна реторика. „Сад ћу ја њима да кажем да су усташе, то ће им показати“. Комуникација на нивоу 15-годишњака. Заправо на нивоу СНС кркана печењара и функциЈонера. Колико је потребно бити излизан и туп па веровати да се таквим јефтиним покушајима дискредитације ишта постиже, осим пуцања себи у ногу? Само тако наставите.
Откад ви што сте се препознали у написаном представљате цео српски народ? Ви нисте српски народ него сте срамота за српски народ.
Ух ух, све што је лоше је подваљено од српских непријатеља 🤡 Како вас није срамота? Уместо да се покајете за грехе својих предака ви причате да су историјске чињенице „измишљотине српских непријатеља“. Све лоше што неко за вас каже је „измишљотина српских непријатеља“. Јесу ли ти „српски непријатељи“ сада са вама у соби? Јесу ли ти српски непријатељи дошли са 6 личком и којекаквом крајишком? Ко су они били? Ко је чинио највећи део партизана који су упали у Србију 1944? Ви немате образа ни да се погледате у огледало, морате да измишљате непријатеље и кад се бријете. Рекох, срамота за српски народ.
Ето, још један из Босне што подржава Вучића и тврди да су студенти страни плаћеници. Нимало изненађујуће. Је ли вам пало на букву да са сваким променама долазе и ловци у мутном, није? Је ли истина то што кажу за медвеђу памет? Или само упијате пропаганду?
Него да преформулишем ваше питање за вас: „Зашто Срби из Босне ђутуре дају тако свесрдну подршку доказано србомрзитељском Вучићевом режиму?“
Ето, сад је све на месту. Нема потребе да одговарате, једите тај сендвич и ћутите.
@ Него
Године 2013. у Србској би 970.857 Срба.
Година 2000-2025. у Србији ван Косова и Метохије тројка ликвидатора Србије из Босанског Шамца, Сарајева и Бугојна је мирнодопски ликвидисала 1.065.749 Срба.
Дана 7. јануар 2025. у Загробу (бивше Србиново) у Србском саборном храму Преображења Господњега на Божићном богослужју монтенегрински намесник ликвидатора Србске Православне Цркве из Дервенте моли за Другу Ендехазију и Усташку војницу.
Данас 2025. у Србији једини заговарачи ликвидације Србске су следбеници босанских ликвидатора.
@Пале
Друже Паљанин, кад се одговара некоме на начин како си ти мени овде отписао, износећи неке личне ствар, а не коментаришући уопште мој текст, ред би био и да си се потписао својим правим именом и презименом. То је основа културне комуникације, посебно у Светосављу гдје се човјек не боји људи до једино Бога. Да си ти, на једном сајту, у овом случају на СС, изнио критике на моје исказане ставове твоја анонимност би била у реду. Но користити се данашњим средствима комуникације и лукавим (од лукаваго) анонимним начином комуницирања које их прати и при том лично некога прозивати, само говори о личности тог анонимуса као и о његовој храбрости да своје мишљење искаже јавно и слободно. И то у оној слободи којом нас Христос ослободи. Но нема везе, навикао сам ја на такве ‘јунаке’ па ти не замјерам. Доста је теби и твоја мука.
Иначе, друже Паљанин, пошто видим да си добро изучио мој животопис онда мора да су ти познати и моји ставови као и начини како комуницирам. Моји ставови су увијек јасни, искрени и отворени никад лицемјерни, а о људима не казујем иза леђа, анонимно или под лажним именима већ све чиним под пуним именом и презименом. Исто тако, не оговарам по кућама и кулоарима већ што мислим човјеку увијек кажем у лице, остављајући прилику да добијем одговор и не подразумијевајући да морам да будем у праву. Стога сам, колико год грешан, ипак миран.
Но изгледа да су за тебе мање битни моји коментари по националним стварима и по питању Светосавља, а које сам изнио као одговор млађаном ђакону Божидару, од тога да ме покушаш дискредитовати некаквим глупавим изношењем личних детаља из мога живота. Но, види се да нисмо били иста паљанска екипа, јер да јесмо и да ме иоле познајеш знао би да се ја не стидим своје прошлости, ни садашњости, нити их кријем. У том контексту и чисто ради тебе, а и ради оних који ће ово можда читати да кажем неколике ствари. Можда извучеш неку корист. Дакле:
Ја сам, иако могуће најгрешнији и најгори на свијету, ипак Србин Светосавац и антиекумениста. И то ми нико не може узети!!! И тако се осјећам супер, прва лига! Па тако и у том контексту, могао си и ти или неко твој са мном свих година и 2006. и 2007. и 2008/09/10. и прије тога и све док нисам отишао са Пала да се бориш/те против заједничких екуменистичких, дакле свејеретичких молитава, а које су у Саборној и Старој Цркви предводили покојни Николај митрополит и онај врхбосански бискуп Пуљић. Но изгледа ниси/нисте!? Иначе за твоју информацију, а да ствар по екуменисте у Србској буде још гора, јесте чињеница да је управо тај исти Пуљић, заједно са Кухарићем и сплитским бискупом Јурићем 1992. г. на самом почетку рата, тражио од Клинтона и НАТО-а да се као нижа раса згазе Срби у БиХ! А неки Срби екуменисти су се са њим молили док су други ‘велики’ Срби на то ћутали! (пих!!)
Владику Артемија сам подржао онда, кад су на правди Бога и на захтјеви Американаца, екуменисти синодалци намјештали његово протјеривање са КиМ. Иако сам се после растао са тзв. егзилом, ја бих опет стао уз владику прогоњеног на правди Бога, ма шта да ме кошта. То је нама Светосавцима у души и крви, тако ме научили ђед и баба, а понешто, немало, сам научио и повукао од љубљеног ми оца Жарка Гавриловића! Са жичким се не виђам, не занима ме резбарија и пецање (сиц!).
Грешни Милоје – са братом Милојем сам се разишао из истог разлога као и са тзв. егзилом, али да пљујем или лоше говорим о њему нити имам разлога, нити ми пада на памет. Нисам ја од тих. Ја сам био да се против екуменизма боримо унутар СПЦ, а они су хтјели да се боре на свој начин, по мени ван СПЦ. Ту смо се разишли. Тачка. Но, како год, могу да те упутим на брата Милоја, имаћеш од њега сигурно доста да научиш о животу, о томе како се води кућа, посао, породица, васпитању дјеце.
Што се тиче мога Серафим. Он је један искрен човјек, изузетно озбиљан и скроман монах, држи типик, правило, прави Србин и Светосавац, није екумениста, што ти хм, ?????. Ја иако сам отишао из тог краја, ипак сам доље духом тако да знам и да га народ доље изузетно воли и цијени и да му долази у све већем броју. Но зато га неки у мантији не готиве. Јеси ли ти у мантији?! (сиц) Драго ми је и ради наше Цркве и ради нашег народа ако је митрополит Хризостом одлучио да му Серафим буде викарни. Бољег од Серафима нема. Дакле, можда ће, ако Бог да, бити и владика. Само синодалци, хм!?!? Но као у свему тако и по том питању нека буде воља Божја. Важно се спасити, а чин не спашава, то ваљда знаш!
И на крају друже ‘Паљанин’ да ти кажем нешто на шта сам стално упозоравао моју братију доље:’Братијо, лако је док нам јелинисти, философи и екуменисти долазе са стране, но гадно ће вријеме бити кад нам се такви почну рађати подно Романије!’ Да то гадно вријеме није, не дај Божо, дошло!? Шта ти велиш?! Иначе, одакле си!!?
Од Бога свако добро теби и твојима.
Мирослав Вујанић