Препуштамо се Његовој руци са вером и са надом у радости због тога што Га онолико колико можемо волимо, и што нас и Он воли укључујући и Крст, и Васкрсење

Митрополит Антоније (Блум). Извор: Не дамо светиње

Већина наступа у ноћни мир. Оставићемо по страни тежину дана, умор, бриге, напетост и забринутост. Одложићемо све то на прагу ноћи и утонућемо у таму. Ући ћемо у овај ноћни спокој али најпре треба да се сетимо оних који ступају у ноћ пуни бриге. У болници има људи који неће заспати зато што их нешто боли, зато што се плаше, зато што брину за вољене од којих једни, заједно са њима носе бреме њихове болести а други ће осиромашити њиховом смрћу. Има људи који су у самоћи тамнице. Неки од њих су млади и негде изван зидина постоји девојка коју воле или постоје њихова деца, њихови пријатељи, постоји слобода. Постојала је нада а сада није остало ништа. Осим тога, постоји у свим градовима бучна ноћ, ноћ кафана, ноћ хазардних игара, ноћ пијаница, ноћ у којој ће младићи и девојке изгубити чистоту. Има оних људи који ће изгубити своју част и које ће бити срамота да се ујутру пробуде. Има и оних који све то користе, који опијају и саблажњавају друге, који трују дрогом, оних који се смеју демонским смехом не схватајући да се решава њихова вечна судбина. И има у овој ноћи оних који ће стајати пред Богом, мајка покрај дететовог узглавља, жена или муж поред супружника на умору, има оних који ће ноћ посветити молитви, и колико, колико дугих. Остаје читав ноћни свет живота и страдања, и наде, и смрти, и радости, и Божанског присуства. Све то постоји у овој ноћи.

о. Андреј Ткачов: УХВАТИ ТРЕН

Пре него што се препустимо одмору, заблагодаримо Богу за све што нам шаље и замолимо га да се Он, док ми, заборавивши на све док будемо спавали, сети страдалничких тела како болесника тако и проститутке, детета и старца, заточеника којег ислеђују као и онога кога подвргава ислеђивању, онога ко користи туђу слабост као и онога који је сломљен у својој слабости, онога који стоји пред Богом у својој пламеној борби између живота и смрти. Нека Бог помене све у свом Царству и нека дође Мир, и Опроштај, и Милост. Нека се Онај који је пред лицем издаје познао највећи могући ужас у гетсиманској ноћи, сети свих оних за које ова ноћ неће бити ноћ покоја и одмора. Нека Он помене и нас рањиве и незаштићене. Препуштамо се Његовој руци са вером и са надом у радости због тога што Га онолико колико можемо волимо, и што нас и Он воли укључујући и Крст, и Васкрсење. Амин.

Извор: Митрополит Антоније Блум, Пред лицем Бога живога

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Не дамо светиње)

Categories: Гостинска соба

Tags: Божић 2024, митрополит Антоније (Блум), молитва, православље