У чему је разлика између наоружаних терориста у московску концертну дворану и напада деветнаест крвожедних чланица НАТО савеза на једну земљу?!

Уважени господине Антонио Мануел Оливеира Гутерес, Генерални секретаре Уједињених нација;

Господо, Сорос, Бајден, Трамп, Клинтон…;

Господине Џон Донахју, Председниче Међународног суда правде у Хагу са свих својих 15 чланова суда у тогама и са перикама;

Г-ђо Урсула Гертруд фон дер Лајен са све Европским парламентом, Саветом Европе, Судом у Стразбуру и одељком за одређивање дужине краставаца и заштиту слобода једнакости, владавине права, обезбеђење мира и међусобне љубави некад једнополне, а некад и двополне као Исток–Запад;

Цењени еколози, стоматолози, ЛГБТовци, невладине организације, слободни новинари, борци и боркиње за културну, конфесионалну, националну и фекалну деконтаминацију;

Другарице и другови Чанак, Грухоњић, Аида, а није Вердијева, и Ана, а није Карењина;

Драгослав Пакић: Рођени Војвођинари из Бања Луке и Ваљева

Разне ФИДЕ, ФИФЕ, ФУФЕ, Олимпијски комитети, Обласни комитети и комитети за испитивање повреде задње ложе;

Г-дине Јенс Столтенберг, генсек НАТО-а, војне, политичке, научнофантастичне, навалентне и строге васпитачице у дечјем вртићу укупног шара земаљског, вашим носачима авиона и лоших вести, подморницама на атомски и заједљив погон, паметним ракетама и глупим генералима, чуварима реда и мира у обдаништима, школским двориштима, болничким одајама, мостовима, укупном енергетском структуром појединих земаља и све уз помоћ бомбардера час видљивих, час невидљивих;

Драги моји и драге моје,

Најљубазније вас молим, преклињем, клечећи вапим, да ми објасните у чему је разлика између бруталног, крвничког, језивог, зверског, мучког, до зуба крвавог упада наоружаних терориста у московску концертну дворану препуну недужне и ничим заштићене публике са децом и својим најближима и на најмучкији начин извршења масакра са око двеста недужних жртава и још толико рањених – и напада деветнаест крвожедних чланица НАТО савеза на једну земљу, што авионима, ракетама, касетним бомбама, осиромашеним уранијумом, и то са висине где их ни једно оруђе или оружје нападнутог не би могло досећи у покушају да се евентуално одбрани?!

Терористички напад у Москви (Извор: Снимак екрана)

Србија је тада била у истом положају као посетиоци жртве концертне дворане у Москви. Без заштите и сама, а њих је деветнаест било.

Цео свет је изразио саучешће уцвељеним и ожалошћеним грађанима Русије. Хвала им на томе.

Српске жртве, осим пљувања, погрда, бесомучне пропаганде, гнусних лажи и замена теза, ни реч сажаљења нису доживеле.

Терористи су ефикасном акцијом одговарајућих безбедносних структура похватани и предати суду где ће бити суђени и, без сваке сумње, осуђени на заслужене казне.

После овога се са још већом молбом тражи одговор на могуће питање да ли ће некаква, макар и симболична, можда и покајничка казна достићи деветнаест убилачких земаља које у једној малој земљи без икаквих могућности за одбрану извршише масакр, бар по броју цивилних жртава, петнаест пута већи од овог у Москви и са материјалним штетама које је тешко проценити.

Испред паркинга РТС-а (Фото: Предраг Крџић)

И кад смо се већ усудили да поставимо питање на које одговор сигурно никада неће стићи, или бaр док се нешто суштински не промени са снагом Давоса који тренутно дави целу планету, да поставимо и питање Олимпијском комитету: како то да Руси не могу да учествују на Олимпијским играма, а Израелци могу?

Categories: Гостинска соба

Tags: Драгослав Пакић, Москва, НАТО агресија, НАТО бомбардовање, сатира, тероризам