Уопште ми није јасно стање људи који се жале на усамљеност. Довољно је да узму кера, да шетају са њим и упознаће гомилу света, нарочито женског
Момо Капор у атељеу (Извор: ФБ страна Момо Капор)
Арчи је за мене веома повољан за шетњу, јер не разговара о политици. Увек када са неким разговарам о политици, посвађамо се.
Међутим, Арчи лепо иде, ми њушимо разне трагове, то се зове „читање новина“, а њега њуше неке дивне кучкице које имају веома шармантне и лепе власнице.
Уопште ми није јасно стање људи који се жале на усамљеност и који не могу да нађу неког с ким би се дружили и кога би волели. Довољно је да узму кера, да шетају са њим и упознаће гомилу света, нарочито женског. Жене више шетају са псима јер су мушкарци заузети, они раде пре подне. Власнице не раде, него шетају псе, а тада почиње чувена конверзација – да ли је мужјак или женка? Ако каже женка, онда је у реду. А колико је стара? Која је врста? Тако да тада већ улазимо у интимније разговоре. А трећи пут је већ љубљење у сенци дрвећа Карађорђевог парка.
***
Готово све своје године, могу мирно да кажем, радио сам редовно само две ствари, цртао сам и пушио. Није било дана када то нисам чинио. Ако ништа друго, повлачио сам палидрвцем линије по пепелу на дну пепељаре или врхом штапа шарао у прашини или песку, цртао прстом по замагљеном стаклу вагонских прозора или нечијим ружем за усне, у знак захвалности за протеклу ноћ, по огледалу у купатилу…
Момо Капор у атељеу (Извор: ФБ страна Момо Капор)
Categories: Гостинска соба
Препричава се да је Иво Андрић рекао да је за М.Капора боље да се држи сликарске четкице него оловке. Или нешто тако са сличним значењем.
Сам М.Капор сведочи да је у једином сусрету са Андрићем овај, жалећи се на слаб вид, рекао „Ваше књиге су ситно штампане, ништа од вас нисам читао, али ми се свиђа како цртате”, рекао ми је Андрић. То је било све што је Андрић мислио о мом делу. С правом.
Како се онда не сагласити са таквим ставом!
Духовита самокрита Момина.
Али плашим се да је Андрић за читатитељсто међ Србима, сувише тешка терапија.
Да се ми, за сад, држимо Момчила 🙂
„ Да наш Момчило којим случајем полуди, ништа му се не би приметило”! Мисао достојна монаха и филозофа. Не знаш шта је јаче, јал’ српскиња, јал Момчило!?
ПС
О Андрићу којом другом згодом.