Ако родитељи депонују новац на рачун дјетета, тада тај новац није њихова имовина, већ имовина њиховог дјетета, која може да се користи под законом прописаним условима, кажу у Министарству правде РС

Фото: Синиша Пашалић/Ringier

Родитељи који су у банкама отворили штедне рачуне дјеци од данас тим новцем могу да располажу само уз претходну сагласност Центра за социјални рад, и то у форми рјешења донесеног у управном поступку!

Неки дан сам од банке добила такво обавјештење у којем се позивају на нове одредбе Породичног закона Републике Српске, којим се штите права дјетета. Примјена почиње од 1. септембра – каже за Српскаинфо једна мајка малољетног дјечака којем на штедни рачун уплаћује новац у намјери да га потроши за његово образовање.

Чему онда овлаштено лице?

– Мислим да није логично да рачуном који сам отворила својом вољом и на који издвајам новац својом вољом не могу својом вољом и да управљам. Која је онда улога мене као овлаштеног лица на рачуну и зашто се претпоставља да би било ко други боље бринуо о интересима мог дјетета од мене саме? Уосталом, то је поклон родитеља дјетету који није родитељска дужност попут бриге, васпитања, издржавања или образовања, те не видим сврху интервенције државе у заштити по том основу – каже ова мајка.

Министарство правде РС, као предлагача Породичног закона, питали смо због чега је донесена ова одредба.

– Новчани депозити, односно штедња на рачуну дјетета је имовина дјетета, без обзира на поријекло тог новца (поклоњен, наслијеђен и слично). Уколико родитељ или родитељи положе новац на рачун дјетета, они у ствари чине поклон у корист дјетета и поклоњена новчана средства тада представљају имовину дјетета. Од тог тренутка вриједе законске одредбе које се односе на управљање и располагање имовином дјетета од стране родитеља – кажу за Српскаинфо у Министарству правде РС.

Извор: РТРС

У том смислу, како наводе, родитељи имају право и обавезу да управљају имовином дјетета, а под законом прописаним условима могу располагати имовином дјетета.

Алтернатива: Родитељи нека штеде на својим рачунима

На констатацију да се родитељи жале због предвиђеног провођења управног поступка код Центра за социјални рад, у министарству кажу како родитељи увијек имају могућност да новац намијењен за подмиривање потреба дјетета депонују или штеде на својим рачунима и да их користе без ограничења и без било чије претходне сагласности.

– Међутим, ако родитељи депонују новац на рачун дјетета, тада тај новац није њихова имовина, већ имовина њиховог дјетета, која може да се користи (њоме располаже) под законом прописаним условима. Дакле, родитељи су дужни да издржавају своје дјете и да у том смислу исцрпе све своје могућности, а ако немају других могућности, онда се уз сагласност Центра за социјални рад може располагати имовином дјетета ради његовог издржавања или лијечења – поручују из Министарства правде РС.

Законске одредбе којима се уређује управљање и располагање имовином дјетета, како наводе, једнако вриједе за заштиту имовинских права и интереса сваког дјетета, односно једнако вриједе за све родитеље (чија дјеца су рођена у браку или ван брака), у смислу ограничења која морају поштовати и законом прописаних услова који морају бити испуњени да би родитељи могли располагати имовином дјетета.

Друштво није идеално, па ни породице

Професор социјалне политике на Факултету политичких наука Бањалука, Љубо Лепир, за Српскаинфо каже да се не може рећи да је ова мјера државе негативна.

– Она је добра и била би идеална у уређеним системима. Међутим, ово ограничење за све родитеље је сигурно уведено због неколико лоших примјера што изазива можда револт код родитеља – истиче Лепир.

Љубо Лепир (Фото: РТВ Градишка/Снимак екрана)

Кад би друштво било идеално, оцјењује он, онда би и породице биле идеалне. Нажалост, живимо у друштву које је, каже, далеко од идеалног па онда нису ни породице идеалне.

– Неке вриједности, којих смо ми старији били свједоци, данас је тешко примјењивати. Тако да су те законске измјене услиједиле управо због различитих девијација и проблема са којима се сусреће породица. То не значи да су сада родитељи мање одговорни према дјеци, него се ради о томе да законодавац жели да додатно побољша механизме заштите дјечјих права, а свједоци смо да су, нажалост, дјечја права угрожена и у самој породици – образлаже Лепир.

Понекад, колико год нам се чини апсурдним, неке мјере које доноси држава, наглашава он, имају превентивни карактер.

– Треба сачекати и видјети како ће ова одредба Породичног закона и друге одредбе, које су усмјерене на побољшање заштите дјечјих интереса, функционисати и видјети да ли су можда превише ригорозне или непотребне или их можда треба ублажити или направити неке нове начине заштите дјечјих интереса.

Фото: Миомир Јаковљевић/RINGIER

На питање Српскаинфо колики је укупан износ дјечје штедње које грађани имају у банкама у Републици Српској, добили смо одговор да Агенција за банкарство РС не посједује тражени податак, прецизирајући да тај податак није дио извјештајне основе коју су им банке дужне достављати.

ПРИХОДИ И ИМОВИНА МАЛОЉЕТНИКА

Члан 335 новог Породичног закона дефинише коришћење прихода и располагање имовином малољетника.

– Приходе из имовине малољетног дјетета родитељи првенствено могу користити за његово издржавање, лијечење, васпитање и образовање само ако су исцрпљене све могућности особе која је дужна да издржава дјете. Родитељи могу приходе из става 1. овог члана користити и за издржавање чланова породице, у складу са чланом 267. овог закона – наводи се у закону.

Члан 267. дефинише допринос дјетета које је навршило 15 година и радом остварује приходе.

– Непокретности, новчана средства, права веће вриједности и вредније ствари из имовине малољетника (главница имовине) могу се отуђити или оптеретити само ради издржавања или лијечења малољетног дјетета и само ако су исцрпљене све могућности оних који су дужни да издржавају дијете. Главницом имовине малољетног дјетета родитељи могу располагати само уз претходну сагласност органа старатељства у форми рјешења донесеног у управном поступку – наводи се у Породичном закону РС.

Опрема: Стање ствари

(СрпскаИнфо, 1. 9. 2023)

Categories: Вести над вестима

Tags: Љубо Лепир, РС, Центри за социјални рад, дечја штедња