Мило Ђукановић освојио 35,3 одсто гласова, кандидат Покрета Европа сад Јаков Милатовић 28,9 одсто, а Андрија Мандић 19 одсто
Мило Ђукановић, Јаков Милатовић (Извор: ИН4С)
За предсједника Црне Горе у другом кругу предсједничких избора извјесно је да ће се такмичити кандидат Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић и кандидат Покрета Европа сад Јаков Милатовић.
Мандић: Дајем у име ДФ-а пуну подршку Милатовићу, позивам грађане да га подрже
Према резултатима Центра за демократску транзицију на основу 97.6 одсто обрађеног узорка Мило Ђукановић је освојио 35,3 одсто гласова, док је Јаков Милатовић освојио 28,9 одсто, а Андрија Мандић 19 одсто.
На четвртом мјесту је Алекса Бечић са 11.3 одсто, Драгиња Вуксановић Станковић има 3.2 одсто, Горан Даниловић 1.5 одсто, а Јован Радуловић 0.8 одсто.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Вести над вестима
Кад уместо мозга имаш тв апарат онда је резултат овакав.
И иначе су политичари изашли из инкубатора трилатерале, а Милатовић је у тој причи (а бјеше таквих и међу Србљем у другим српским земљама), са задатком “прелазног процеса” ка нечему. У случају Црне Горе и није тешко разголити позадину тих намјера. Методом “кувања жабе” у првој фази амортизовати замах васкрсења и повратка српству али и повратка истинским вриједностима који је започео величанственим литијама а временом све више радити на распамећивању циљне групе гдје би се барем код једног дијела порадито на отклону од српства користећи шаргарепу у виду благодети који доноси тзв “европски пут”.
Ту ће се користити “грчки сценариј” и створити привид економског бољитка који је наравно кратког вијека и гдје проблеми настају када дође вријеме на наплату, но већ се забразди у мантри како такав пут (у бездан) нема алтернативу. И ту политичари постану само марионете, вјерни слуге спољног господара, ако и покушају направити заокрет од служења страном господару и више бити у служби земље казна је сурова, а ако политички ојача и ликвидација је опција што смо такође имали у случају једне балкансе земље прије округло два’ес љета.
Е сад, да ли је и такав Јаков, боља опција од Мила? Јесте наравно, много боља. Јер поларизован амбијент у Црној Гори који истина јесте Србе држао будним (али овдје многи не разумију да су људи ломљива роба и када вас “превише држе будним” дође до пуцања), који ће временом постајати све затрованији ништа Србима добро не би донио, посебно у овом периоду антируске хистерије, када моћна западна машинерија лажи лако окрене расположење нације.
Срби у Црној Гори ипак имају моћну институцију у одбрани српства. То је Српска Црква, прије свега МЦП. Ту ће се временом у тој чудној групацији названој “Покрет Јевропа сад” временом испрофилисати два пола, онај који нагиње безусловном европејству и онај који ће више држати до српства, некад се и одрећи неке шаргарепе. Надати се да ће и Јаков и Милојко ипак нагињати више овом другом, без обзира на неминовне сталне притиске западних амбасада.
И ту је задатак српских политичких опција да мудро одиграју и да окрену те процесе више ка просрпској оријентацији, односно да наставе пут који је започео величанственим литијама. То је могуће и са Јаковом и са надам се здравим крилом ПЕС, али требаће пуно мудрости а и нема се права на пуно грешака. На жалост бочни удари долазе и са адресе одакле не би смјело, некима је изледа погодније да мантрају кајко су Срби угрожени него да се позиција Срба у Црној Гори поправи, и институционално.
Зато су важни парламентарни избори који слиједе. И ту треба порадити да ДФ и просрпске опције остваре што бољи резултат. Но о том, потом.
Обрни , окрени за Србе ништа ново.
Није проблем у Јакову Милатовићу. Проблем је у гласачкој бази. Црна Гора је одрођена и постала је већински неСрбска. Нећу још рећи антиСрбска, иако број антиСрба (Монтенегрина) свакодневно расте и примиче се броју Срба. Узмимо за примјер Цетиње, гдје у граду Светог Петра Цетињског и Петра Другог, највећег Србског пјесника одрастају генерације неХришћана (не само неСрба), заклетих атеиста. И да Мираш, не дај Боже, и преузме Цркву у Црној Гори, зар мислите да би они ишли код њега на литургију. Позвали би га у биртију да то прославе. Позвали би и Чанка, и још понеке из Београда…
А Јаков, Спајић, Бечић само јашу на том таласу. Циљ је постати Мило умјесто Мила. А Мандић покушава глумити покојногЈована Рашковића, иако му је стартна позиција била много боља. Везањем за непомјаника, источио је енергију Литија. Мислим да се ни Митрополит не сналази баш најбоље. Иако ми се чини да је његово поштење неупитно, изгледа да су га неколико пута превели жедног преко воде. Најочитији примјер је кад је промовисао пелц одређеног произвођача. Поштујем његово право да се заштити, ако се плаши, али… Сад се понекад јави, али уријетко. Нпр. у вези издаје Космета.
Још Дритан испаде најпоштенији. Изгледа да се јуначки бори против криминалне хоботнице. А није издао свој (албански) народ. Већ је своје учешће у Кривокапићевој (сада његовој) Влади условио неупитношћу признања Косова. Тако се, ко је човјек, бори за своје сународнике. Свака му част. И заслужио је да влада.
Честитам победу г Милатовићу. Поздрављам одлазак Мила Ђукановића – последњег политичара из времена Социјалистичке Републике Југославије (пре наших грађанских ратова), човека који је, као и Александар Вучић, све конце држао у својим рукама и владао као апсолутиста.