Књига је настала као проширена верзија ауторове докторске дисертације. Њени основни токови су декомунизација, ослобађање српских партизана комунистичке хипотеке и поглед на Србе као логорашку, страдалну нацију

Немања Девић (Фото: Бошко Козарски)

Мала сала Коларчеве задужбине била је ипак премала „За партију и Тита“. Не, није то био никакав скуп „дјеце комунизма” већ представљање капиталног дјела историчара Немање Девића.

Ова књига је настала као проширена верзија ауторове докторске дисертације, одбрањене 2020. године и резултат је година истраживања архива и докумената. Како је аутор истакао њени основни токови су декомунизација, ослобађање српских партизана комунистичке хипотеке и поглед на српски народ као логорашку, страдалну нацију.

„Српски народ је логорашка нација и треба да истражимо свако страдање. Треба нам обједињујући наратив, а не онај који дели” – истакао је он и напоменуо да српски партизани већином нису били комунисти, већ да су пошли вођени родољубљем и егалитаристичком идејом, идејом социјалне правде.

„Али важно је рећи да сви ми живимо последице комунизма, уведен је култ вође, створене нове нације, уништена српска политичка култура… Зато нам је преко потребно раскидање са тим тоталитарним и трагичним наслеђем” – рекао је Девић.

Како истиче, то за њега никако не значи наметање нечег другог већ управо повратак изворима и трагању шта нам се то десило.

„Дужни смо да се вратимо и до 1918. Постоје списи који кажу Скерлић је млад и ведар као његов народ. И српски народ то тада јесте био. А сада на почетку 21. века је сушта супротност. Шта нам се то десило? Десила нам се 1918, 1941. и 1945.”, говори Девић.

Социолог Слободан Гавриловић поменуо је промоцију прве књиге Немање Девића, тада још гимназијалца и истакао да је Немања још тада урадио оно што држава није – пописао све жртве з свог краја. „А свако поглавље ове нове Немањине књиге може бити посебна књига. Она је међаш између идеолошке и стварне историје.” – сматра он.

Др Милош Тимотијевић, историчар, је истакао да је ово капитално дјело и испуњење Гласникове мисије трагања за истином.

Промоција књиге „За партију и Тита“ (Фото: Бошко Козарски)

Књижевник и директор издаваштва Службеног гласника Петар Арбутина, је рекао да је право питање како до сада није написана једна оваква књига. „Ствари се прво дешавају у језику, у наративу. Онда добијемо злочине у име правде” – истакао је он наглашавајући да је Девићева књига управо важна да бисмо разумјели тај широк дискурс између историјске и револуционарне истине.

Владимир Димитријевић, филозоф и публициста, је одговарајући на питање зашто су овакве књиге потребне рекао да се учитељица живота која је већ у пензији и проглашена непотребном стално враћа у учионицу и стално затиче неспремне ђаке који треба да добију пацке „Људи попут Немање помажу тим ђацима да бар неко нешто научи и не добије пацку.” – рекао је Димитријевић.

По њему ово је не само историјска већ и књижевна књига у којој су чињенице светиња и која је успјела да одвоји партизански покрет, као ослободилачки, од његове комунистичке злоупотребе.

Присутни на промоцији књиге „За партију и Тита“ (Извор: Покрени)

Оно што је посебно важно и занимљиво, а што је и сам аутор истакао је то да је ова промоција окупила различите генерације људи из политичког, културног и друштвеног живота и да је било присутно много савремених и младих пјесника, политиколога, филозофа и историчара.

Јелена Вујановић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Покрени, 24. 3. 2022)

Categories: Вести над вестима

Tags: „За партију и Тита“, Јелена Вујановић, Владимир Димитријевић, Немања Девић, Петар Арбутина, Слободан Гавриловић