Апел за подршку Русији

Осуђујемо неразуман и недостојан потез српских власти у Уједињеним нациjaма према Русији и према руском народу

Србија је 2. марта 2022. у Генералној скупштини Уједињених нација гласала за резолуцију којом се за догађаје у Украјини оптужује и осуђује Русија. Тиме су Александар Вучић и актуелне српске власти стали на страну НАТО-земаља које угрожавају сам опстанак не само Русије него и Србије и Републике Српске. Зато најоштрије осуђујемо овај срамотни гест који је супротан најважнијим традицијама и животним интересима српског народа. Оно што је званична Србија, упркос масовном расположењу српског народа, урадила у Уједињеним нацијама 2. марта 2022. остаће љага на образу нашег покољења.

Након осам године агоније, започете насилним свргавањем легално изабране власти 2014. у Украјини, а обележене непрестаним страдањем цивилног становништва, сталним гранатирањем Донбаса, организовањем бројних диверзантско-терористичких акција, застрашивањем грађана који другачије мисле, ограничавањем основних људских права и слобода, реафирмисањем нацистичке идеологије и бујањем екстремизма, претварањем Украјине у средство продора НАТО ка руским границама, Русија је отпочела војну акцију у циљу одбране руске државе и руског народа, у циљу демилитаризације и денацификације Украјине. То је директна последица тога што су политичке елите Украјине, уз отворену подршку својих западних ментора, упорно избегавале да примене договоре потписане у Минску још 2015, верификоване Резолуцијом 2202 Савета безбедности, чиме би се мир сачувао без даље ескалације кризе и нових ратних разарања.

Напомињемо да је Русија ово за себе животно важно питање покушавала да реши путем преговора са САД и НАТО – у више наврата, а последњи пут почевши од децембра 2021, с циљем добијања правних, узајамно обавезујућих гаранција, ради дугорочног осигуравања стратешке стабилности у западној Евроазији. Међутим, 23. фебруара 2022. САД су званично саопштиле да даљих разговора на ту тему неће бити. Дословно истовремено, актуелни украјински председник је, обраћајући се на Безбедносном форуму у Минхену, обзнанио како Украјина жели да одустане од вишедеценијског статуса ненуклеарне државе. Суочена с агресивним натовским милитаризмом, потпомогнутим његовим локалним експонентом – официјалним украјинским екстремизмом, утемељеном на радикалној русофобији, који се није либио да територију и оружане снаге земље стави у службу опасних, чак и нуклеарних претњи по безбедност Русије и по светски мир, Русија, на концу, није имала избора него да сама исходује безбедносна јемства за себе.

Свесни трагичне ситуације у којој су се нашли грађани Украјине, који сада страдају услед последица осмогодишњег вазалног и крајње неодговорног управљања њиховом земљом, а у нади да ће се руска војна операција завршити у што краћем року, са што мање жртава, на обема странама, те да ће крај оружаних непријатељстава донети стабилност, правду и слободу свим њеним грађанима, ми долепотписани изражавамо став да се приликом опредељивања о текућим дешавањима у обзир морају узети све чињенице и развој догађаја у дужем периоду. Такође, упозоравамо да хистерична реакција од стране низа европских држава, као и ЕУ и НАТО у целини, може изазвати драматичне последице и ствари учинити много горима, па је као таква апсолутно неприхватљива.

Коначно, још једном осуђујемо неразуман и недостојан потез српских власти у ОУН према Русији и према руском народу.

У Београду, 5. марта 2022.

  1. Матија Бећковић, академик
  2. Данило Н. Баста
  3. проф. др Слободан Реметић, академик
  4. проф. др Милош Ковић
  5. проф. др Душан Пророковић
  6. проф. др Часлав Д. Копривица
  7. проф. др Синиша Атлагић
  8. Ђуро Билбија, новинар публициста
  9. Милана Бабић, публициста и књижевник
  10. проф. др Синиша Боровић, генерал
  11. проф. др Зоран Арсовић
  12. проф. др Милан Брдар
  13. проф. др Ђорђе Бубало
  14. доц. др Жељко Будимир
  15. Александар Вујовић, новинар и публициста
  16. проф. др Слободан Вујошевић
  17. проф. др Игор Вуковић
  18. Јово Вукелић, новинар
  19. Маринко Вучинић, публициста
  20. проф. др Јелена Гајић
  21. др Стеван Гајић
  22. проф. др Ирина Деретић
  23. Споменка Деретић, новинар
  24. др Владимир Димитријевић
  25. др Драгана Дракулић-Пријма
  26. проф. др Јован Б. Душанић
  27. проф. др Александар Ђикић
  28. Никола Н. Живковић, публициста
  29. проф. др Обрад Зелић
  30. Игор Ивановић, публициста
  31. доц др Новица Јанковић
  32. др Слободан Јанковић
  33. др Јован Јањић
  34. др Бојан Јовановић
  35. доцент др Милош Јовановић
  36. Стефан Каргановић
  37. проф. др Зоран Кинђић
  38. др Снежана Кирин
  39. Митар Ковач, генерал
  40. Зоран Костић, пјесник
  41. др Миодраг Кулић, теоријски физичар
  42. проф. др Милан Лекић
  43. проф. др Славољуб Лекић
  44. проф. др Александар Липковски
  45. Синиша Љепојевић, публициста
  46. проф. Др Марко Маловић
  47. проф. др Саво Марковић
  48. Михаило Меденица, писац и публициста
  49. др Александар Митић
  50. проф.др Радомир Милашиновић
  51. Никола Милованчев, публициста
  52. Диана Милошевић, новинар
  53. проф. др Слободан Орловић
  54. Александар Павић, публициста
  55. др Марко Пејковић
  56. проф. др Срђан Перишић
  57. проф. др Драгољуб Петровић
  58. проф.др Милан Пршић
  59. проф.др Радован Радиновић. генерал
  60. мр Радојка Реметић
  61. проф. др Митра Рељић
  62. проф. др Слободан Рељић
  63. проф. др Бранислав Ристивојевић
  64. проф. др Александар Седмак
  65. проф. др Добривоје Станојевић
  66. проф. др Миломир Степић
  67. проф. др Рада Стијовић
  68. проф. др Александар Терзић
  69. проф. др Ратко Тошић
  70. др Драган Хамовић
  71. Јово Цвјетковић, издавач и публициста
  72. проф. др Ђорђе С. Чантрак
  73. проф др Зоран Чворовић
  74. проф. др Срђан Шљукић
  75. проф. др Марица Шљукић
  76. проф. др Михаило Шћепановић
  77. др Небојша Шулетић

Опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану КиМ, 4. 3. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар