Данијел Симић: Хоће, биће оног рата

Не сједну ли власт и опозиција хитно на тајни или јавни састанак, у којем ће подвући црту и направити план шта ће радити када се запуца, а запуцаће се, шаљу сигнал да смо лак плијен

Данијел Симић (Фото: Фронтал)

Након мојих недавних иступа на телевизијским каналима, када сам по ко зна који пут упозорио да се наша исламизирана браћа сасвим озбиљно, институционално и вишедеценијски, спремају за нови оружани напад на српски народ и његову државну творевину, познати и непознати су ми на улици добацивали усана развучених у осмијех: Хоће ли бити оног рата?

Сада ме заустављају, хватају за руку или раме, те питају то исто. Али, више се не смију.

Шта се десило у међувремену? Зашто хабер из Ефбиха, након свега двије седмице, звучи много убједљивије?

Од завршетка рата и почетка нестабилног мира у Дејтонској Долини Плача, муслиманска политика само то и ради. Са свих идеолошких равни и вертикала унутар њих, никада нијесу престали да пријете ратом. Рутински испуцавају ратнохушкачке фразе, када њихове антидејтонске жеље ударе на чврст и јединствен зид неприхватања из правца Српске. Уз шутњу њихових савезника из иностранства.

Рат, као аргумент да се нешто мора попустити, чуо сам прије скоро деценију и по, чак и од предсједника Наше странке. Имао је иницијале, марионетску улогу и формално национално поријекло као Богић Богићевић. Данас је политички доживио његову судбину, али се та странка и даље представља као екстремно либерална и анационална.

Осим што пријети ратом.

Извор: Фронтал

Чак се и патетични директор Народног позоришта из Сарајстана, кадар исте те странке, уз флоскуле за везивање кикица и пионирских махрамица, на крају демаскира поентирајући да „Ратове и започињу луђаци“. Најумоболније у свему, јесте што он зазива убијање људи поводом испипавања трендова и хватања ријалити прикључка, садржаног у довођењу хармоникаша у одаје српског члана Предсједништва БиХ.

При том, колективно, рат помињу као да је суша, поплава, невријеме, глад, болест. Ако се не умилостиве богови жртвом, најбоље људском у Хагу, шамани суверене и недјељиве Бејха ће дозвати пошаст.

Увијек се избјегава и само питање: Ко ће почети тај рат? Као што се у кући објешеног, не говори о конопцу. На страну разлог, зашто би се било какав рат уопште почињао, битно је утврдити да ће то урадити сљедбеници политике Алије Изетбеговића.

А то су апсолутно сви политичари и јавне личности из Ефбиха. Залуђени системом патолошке међузависности, они истински вјерују да је насиље над другим одбрана. И ту помоћи нема. Неће то с наше стране излијечити ни тренутно гурање прста у око од стране власти, ни неслагање или већа помирљивост опозиције. Посебно не унутарсрпска свађа.

Бабо Алија, и поред упозорења Радована Караџића да не прегласавају конститутивни народ, први је напао испред Холидеј ина, у Добровољачкој, на Брчанској малти. Остало је упамћено његово чврсто убјеђење да је за неку митску независност у границама Социјалистичке Републике БиХ „спреман жртвовати и мир“.

Посланици Републике Српске нису потврдили повреду виталног интереса

Тако и насљедници. Мисле, говоре и раде. Ваше није ваше, него је и њихово. Њихово је, опет, само њихово. Уколико мислите да је ваше ваше, нападате их и они се морају бранити. Да ли је у питању „спахијски комплекс“ фукаре из нашег комшилука, или неки други облик конвертитског поремећаја личности, то више уопште није битно. То је тако и са тим треба рачунати.

Од „хаубица за не дај Боже“ сина Бакира, дошли смо до конзулских времена и веселника из Франкфурта који броји капацитете намјенске индустрије. Плус стотину хиљада „Босанаца са искуством рата“. А чим ми располажемо? Испрепаданим, невладинићким дефетизмом и подаништвом задојеним становништвом, које смо разоружали јер смо подигли порезе на држање личног наоружања, које у Ефбиху нијесу подизали?

Готово је сигурно када (када, а не ако) отпочну оружани сукоб, да ће га и даље непогрешиво звати агресија. Без обзира што су они агресори и што би нападом из Ефбиха на Републику Српску, по учењу њиховог умета, то по дефиницији био грађански рат. Једнако као што је био рат против Фикрета Абдића.

Међу Србима мора владати предусташка наива, уколико неко мисли да се то неће поновити. Хоће, биће рата, питање је само када.

Спутњик: Запањујуће признање Ескобара – неко из РС разбија Додиков план по наређењу Вашингтона

Не сједну ли власт и опозиција хитно на тајни или јавни састанак, у којем ће подвући црту и направити план шта ће радити када се запуца, а запуцаће се, већ тренутну кризну наставе третирати као предизборну кампању, шаљу сигнал да смо лак плијен.

У том случају, другој страни могу обећати само да ја нећу нигдје бјежати. Бујрум.

Опрема: Стање ствари

(Фронтал, 25. 10. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Једно гласно размишљање- ово уопште није безазлена анализа, без обзира на то да ли ће се обистинити.

    Босна, Србија испод Београда, и Немачка – скоро уопште нису мапиране на Гугловом Стрит-вју. Молдавија, Белорусија, и источна Украјина, исто тако нису. Те земље су буквално црна рупа на Гугловим мапама. Идеално за изгибију наивне масе, која не мора да зна ни одакле их је погодило. Они који су већ мапирали све – а нису објавили те мапе – могу да дозирају информације странама у сукобу, фаворизујући једну по потреби. Већ виђено.

    Уколико има неке битне корелације у овоме што сам навео, интересантно је то да су Хрватска и Црна Гора (ова додуше у мањој мери) јавно мапиране.

    Иначе, Босна са Србијом испод Београда, као и Немачка цела, имају и више него довољан број муслимана за нову кризу. Сви поменути су под потпуном обавештајном и логистичком контролом Запада.

    Ово изненадно омаловажавање српског страдања у другом рату, уз потенцирање Сребреничке изгибије муслимана, иде на воденицу оних који желе да изазову српски бес и нерационалне одлуке. Муслиманска ирационалност, из вица о блискоисточном менталитету, уз изражену антипатију према хришћанима, већ је пословична, и њих је тешко натерати у пропаст баш као и жабу у воду. Додајте томе масовну неурозу свих због ограничења кретања, додајте томе и слабљење или чак слом економије… Далеко било, али – све ово не слути на добро.

    Пре корона-кризе, мислио сам да сукоб у Европи није вероватан. Сада мислим потпуно другачије. Имате гомилу нервознох људи спремних на све, само да изађу не само из свог села, већ и из свога стана.

    14
  2. На крају испаде да је РС изгубила и поводом шума, и закона о негирању Сребренице, и поводом суда. Додик ће се можда и повући, уз америчку испомоћ или без ње.
    Једини добитници су Хрвати, којима је опет послужио Милорад Додик.
    Сва ова криза и халабука ће на крају испасти само Додикова услуга да Хрвати добију што желе по питању изборног закона.
    Много се крије то да моста за Пељешац не би било без Додика, а тај мост је ојачао Хрватску.

Оставите коментар