У документу из комунистичког времена од 3. јуна 1961. године јасно пише да је власник Цетињског манастира – Управа Цетињског манастира
Фото: Спутњик
Скупштина Цетиња не може одлучивати о туђој имовини, будући да документи још из 1961. године потврђују да је Цетињски манастир власник земље на којој се налази, каже бивши предсједник Општине Цетиње Јован Маркуш, који то поткрепљује и документима достављеним Спутњику.
Маркуш је реаговао поводом тога што ће Скупштина Цетиња 14. септембра разматрати грађанску иницијативу да се Цетињски манастир врати тзв. Црногорској православној цркви.
„Незналице и покварењаци из пале диктаторске власти треба да престану са лажима о томе ко је власник Цетињског манастира“, каже Маркуш.
Он наглашава да Скупштина пријестонице Цетиње „не може одлучивати о туђој имовини, али може уколико желе уцртати и Мики Мауса, иако знају да то нема никакву правну вриједност, осим што служи за обмањивање јавности“.
„Умјесто да одговарају, бивши директор катастра Драган Ковачевић, за којим је расписана потјерница и надлежни у Општини Цетиње, због неспровођења одлуке Уставног суда, предсједник Општине Цетиње Александар Кашћелан (којем ДПС већ тражи замјену) беспримјерно се мијеша у црквене ствари и обмањује јавност о власништву манастира“, истиче Маркуш.
Решење о увођењу Цетињског манастира у Регистар споменика културе
(Фото: Бобан Нововић)
Он је Спутњику приложио документ из комунистичког времена од 3. јуна 1961. године, значи не послије 1990. године, у коме јасно пише да је власник Цетињског манастира — Управа Цетињског манастира. Документ је издао Завод за заштиту споменика културе НР Црне Горе и потписао га је тадашњи директор Завода, то јест државне институције Вељко Журић.
Бобан Нововић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар