Овде је сада реч да ли ћемо бити уништени као заједница, као народ, или ћемо живети, истакао Ковић
Милош Ковић (Фото: С. Гарић)
„Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало“.
Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић.
„Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети у свом времену, читати знакове времена“, каже Ковић.
Ковић у интервјуу говори о највећим српским изазовима, где су Срби данас на путу кроз историју, новој епохи која је почела падом Берлинског зида, онима који живе у времену Тита, Југославије, одбијајући да живе у садашњости, новим генерацијама спремним да живе у времену које долази.
„Овде је сада реч да ли ћемо бити уништени као заједница, као народ, или ћемо живети. Да ли ћемо дозволити да нам отму Косово и да нас претворе у генерацију издајника који су сами потписали издају. Да ли ћемо дозволити асимилацију српског народа у Црној Гори, да их протерају, чули смо да тамо неки помињу тракторе, са Србима у Македонији, Хрватској, Српској и Федерацији БиХ… Српском народу у суседним земљама, тзв. српском свету, прети конкретна опасност од уништења. Пред нама је одговор на питање хоћемо ли живети или мрети. То је питање са којим су се суочили Јермени од 1894. до 1915, или Јевреји 1939, то питање ми решавамо. Кад то схватимо онда нема више партизани, четници, љотићевци, недићевци, нема русофили, западњаци… То је питање са којим су се суочили староседеоци америчког континента. Јесте ли видели какав је прстен носио генерал Младић у хашкој судници? О томе се овде ради, они хоће да нас униште, побију, да нас иселе, асимилују. Када схватимо да на то питање данас одговарамо, онда ће нам пући пред очима и бићемо кадри да дамо праве одговоре. Циљ је да спречимо душмане да икада више спусте руке на нашу децу“, каже Ковић.
„Зашто геноцид у Сребреници? Да би се сакрио Јасеновац, да би се сакрила Олуја. Ми можемо да бежимо од приче о геноциду, она ће доћи по нас. Они се не смирују, потомци убица нас ће оптужити за геноцид. Они имају проблем са тим што је учињено“, речи су Ковића.
Скраћење наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Кад прочитам: “… они хоће да нас униште…” итсл. дигне ми се коса на глави! Нисам аутошовиниста, али видим сваки дан какви смо и како живимо. Рекла бих да смо превише слични “њима” или о коме год да је реч. И увек имам на уму речи патријарха Павла да је боље да нестанемо као људи него да опстанемо као нељуди. И зато ми боде очи раскорак између речи величанствених и живота. Где је ту обичан смртник? И шта ако је он толико корумпиран да свесно и несвесно доприноси уништењу о којем је могуће написати све. И ништа…
Сматрам да се ствари лагано покрећу.Прича о српским националним циљевима , српским интересима, заштити српског језика од страних утицаја и преименовања и присвајања, српске историје од злочиначке ревизије ,коначно се развија.
Увек истичем да је југословенство било дубока српска гробница и да Срби васкрсавају .Као што је Христос из гроба васкрсао Лазара.
Оног часа кад се потпуно раскринка криминална хоботница која је корупцијом на свим нивоима премрежила Србију и готово је убила , изоловала све паметне, слободарски опредељене, поштене људе и напунила институције корисним идиотима и полтронима, уништила српске институције негативном селекцијом,све ће да се покрене на боље.
Крајњи је час да се све српске интелектуалне снаге, а хвала Богу има их, окрену ка остварењу тог циља.У Србији су националне мањине увек имале неоспорна права , то нико неће смети да угрози, али негативан утицај на српске интересе , не сме да се дозволи.
Нама предстоји општи претрес .Људи који деценијама чине зло свом народу и својој држави, морају бити приказани у правом светлу и процесуирани.Има ту много партија које морају бити забрањене, много јавних личности које ће моћи да бирају или да живе у Србији без права на учествовање у јавном животу или да напусте Србију.
Негативном селекцијом, партијским утицајем запошљавани људи морају да остану без посла у јавном сектору.Огроман посао нам предстоји да бисмо оживели Србију, да би одговорни и честити преузели кормило и да спречимо да се криминални корупционашки систем икада више успостави.
Али ми то можемо.Ја не сумњам у моју Србију.
Једини савез који ми треба да стварамо је савез са Србима на територији бивше Југославије и нераскидив, функционалан савез са Србима у дијаспори.То је једино логично, једино то може да траје и тако ћемо да сачувамо Косово и Метохију и Републику српску и српски народ у Црној Гори.
Предуго смо улагали и средства и снагу у туђе интересе.То није било паметно.Никад против других народа, увек искључиво за свој народ јер је најугроженији.
То нипошто није усмерено против интереса других народа.Њима нико неће да брани да се боре за своје интересе, али неће моћи да раде против интереса Србије и да угрожавају безбедност српског народа.
Нема више вађења, те на незгодан геополитички положај… те на историјске околности које нису биле благодарне у датим моментима.. Јер на све то, и горе препреке које су се успешно а поступно, у дугом, темељном процесу развоја превазишле, имали су и други.