Хоће ли на јесен – када се спрема још једна у низу реконструкција по дубини владајуће странке – бити још „дисидената“ попут Стефановића и Весића?
Горан Весић, Александар Шапић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић; Весна Лалић/Nova.rs)
Када је неприкосновени лидер Српске напредне странке и председник Србије Александар Вучић на јучерашњој седници Главног одбора странке на дневни ред ставио гласање о именовању Александра Шапића, оснивача покојног Српског патриотског савеза (СПАС), на место потпредседника СНС, у дворани “Комбанк Арене” само једна рука подигнута је како би означила глас против ове одлуке. Била је то рука Горана Весића.
То за Нова.рс открива сведок ове историјске непослушности уперене не само против надолазеће Шапићеве струје реформиста у престоничком одбору напредњака, него и против самог Вође – идејног творца и реалног спроводиоца одлуке о адоптирању СПАС-а и лансирању бившег ватерполисте у врх режима.
Шалу на страну, заменик градоначелника начинио је храбар, карактерни гест – иако је гласао за уједињење СПАС и СНС, одлучио је да не препусти Београд без борбе, или, бар, без примедбе. Правосудним речником казано – издвојио је мишљење о Шапићу, али то на пресуду није утицало.
Рат који траје
Сукоб двојице политичара траје још из времена када су обојица носила жуте дресове Демократске странке. Успон Шапића, тада блиског сарадника градоначелника Ђиласа, сметао је и тада Весићу.
Горан Весић крај рецикломата (Фото: TANJUG/BEOINFO/PREDRAG MITIC)
Ране су зацелиле са променом власти и новим успоном Горана Весића, који је преузео битне функције унутар своје нове странке, СНС. Зенит је досегао на позицији градоначелника из сенке.
Шапић му се, међутим, вратио као непревладана траума из прошлог живота: таман када се чинило да је фотеља првог човека Београда на видику – и то без иједног освојеног гласа – председник Вучић одлучио је да промеша карте. Шапић је реаговао хитро: већ у првом наступу након што је објавио уједињење са СНС, отворено је рекао да Весића не види у свом београдском тиму.
Весић је одговорио (парафразирамо, прим. нов.): „Још ниси ни стигао, а већ би да кадрираш“!
Синекуризација побуњеног Горана
Али, Шапић јесте стигао, и да, у његовим рукама јесте избор кадрова који би требало да СНС-у „врате“ Београд, који су, практично, „изгубили“ слабом излазношћу на прошлогодишњим изборима.
Шта ће онда бити судбина Горана Весића?
Већ током формирања актуелне Владе Ане Брнабић било је гласина да би нови министар саобраћаја (или грађевинарства) могао бити управо заменик градоначелника. Обе позиције измакле су му замало, али сектор би могао бити исти.
Јер, Весић се и у Београду понајвише бави изградњом града – реконструкцијом Скадарлије, поплочавањем Трга Републике, а у последње време нарочито пројектом метроа. Недавно је представио и улазак руских подизвођача у изградњу мреже пруга око метроа, што је нарочито индикативно. Нешто лукративно мора се наћи за заменика градоначелника, у то нема сумње: и начин управљања СНС-ом то наговештава, а ни његове заслуге нису мале.
Има ли још јунака?
Хоће ли на јесен – када се спрема још једна у низу реконструкција по дубини владајуће странке – бити још „дисидената“ попут Стефановића и Весића? Први је био „прејак“ па се „осилио“, други је непопуларан па га не ваља показивати пред изборе. Кандидата од обе врсте би се могло наћи у СНС, али има ли довољно синекура? То је, чини се, оно што више плаши председника Вучића од опозиције – мангупи у сопственим редовима.
Михаило Јовићевић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Све слага НОВА и не трепну…