Споменик се налази на површини између дворца Петровића на Крушевцу и Дјечјег парка, а дјело је црногорског академског вајара Адина Растодера

Фото: PG Biro

Споменик црногорској принцези и италијанској краљици Јелени Савојској откривен је синоћ у Подгорици.

Споменик су открили градоначелник Подгорице Иван Вуковић и предсједник Фондације за изградњу споменика принцези Јелени, Ранко Јововић.

Споменик се налази на површини између дворца Петровића на Крушевцу и Дјечјег парка, а дјело је црногорског академског вајара Адина Растодера.

Споменик, како је саопштено из ПГ бироа, осликава њен лик док је још била млада принцеза, и међу првим је споменицима у Црној Гори посвећен жени у цијелој фигури. “Сматра се посветом свим женама кроз историју Црне Горе и данас, мајкама, супругама и сестрама”, наводи се у саопштењу.

На постаменту од камена подигнута је скулптура висока два и по метра изливена у бронзи.

Замјеница градоначелника Слађана Вујачић истакла је да је краљица Јелена Савојска свој живот посветила помагању немоћнима и сиромашнима, а да никад није заборавила своје црногорско поријекло.

“Умијем врло добро да говорим француски, као и руски и енглески, али то од мене не чини Францускињу, ни Рускињу, нити Енглескињу. Ја сам кршна Црногорка”, рекла је Јелена Петровић Савоја у Паризу 1895. године, исте оне када је упознала свог будућег супруга, касније италијанског краља Виторија Емануела III. Историја није била њежна према нама, у крв нам се уткала судбина предака. Ратови, освајачи, несреће, сиромаштво и болести… све је овај крш доживио, и успио да преживи. Много жртава је дато, и на концу ‘тврдоглаво смо опстали’ како су о нама прије два вијека писали, о малој нацији тврдоглавих, који су поносно за своју земљу гинули. Упркос свему, упркос најезди јачих, успјели смо оно што многи нијесу могли. Успјели смо да сузе пркосом надјачамо и очувамо оно што нам припада. Земљу смо душом бранили, зато нам је толико света”, казала је Вујачић и додала да је принцеза Јелена најмилоснија од све дјеце уз те догађаје и одрасла.

“Ако данас питате било кога, од Бара, преко Цетиња, Подгорице и Никшића рећи ће вам ко је била Јелена. Принцеза што је дошла са камена и мора, те постала италијанска краљица у свијету позната као Јелена Савојска. И то би била бајка. Но, прије тога ће вам рећи да је била кћерка и сестра, па хероина свима које је задесила несрећа. Испричаће вам и како је била мати, прије него је и мајка постала. Говорила је да је чврсто увјерена да се Богу најбоље служи кроз љубав према ближњем. Зато и данас имамо шта од ње научити. Одрасли смо на епској прози и поезији, у свакој реченици и стиху славили јунаке и мудраце, а истина је толико раскошнија од умјетности-црногорске жене су знале како дјецу небом удостојити и како се херојем постаје. Улога тих генерација црногорских жена била је залог етике и пожртвованости, често неправедно пресвучена невидљивошћу. Тај дио неисписаних хроника наслиједила је и Јелена Петровић Савоја. Данас је узор женама, дио поносне традиције је за наук како се ваљано стасава”, закључила је Вујачић и додала да се у част Дана независности уједно обиљежава “симболични повратак најдивније међу нама”, те да је овај споменик “налик светионику који ће нам обасјавати правац”.

Иницијатор идеје о подизању споменика Јелени Савојској Александар Дрљевић казао је да је сама идеја о подизању споменика у Црној Гори настала након његовог дипломатског мандата у Италији, када је имао прилику и свједочио дивљењу и поштовању који Јелена има међу грађанима Италије. “Ово вече посвећено је једној од најзначајнијих личности из историје Црне Горе, поносној црногорској принцези и племенитој италијанској краљици Јелени Савоја. Вољеној кћерки, сестри, супрузи и пожртвованој мајци не само своје дјеце већ и читавог италијанског народа. Краљица Јелена је била добротворка и хуманиста. Владарка великог срца коју је италијански народ изузетно волио и цијенио и коју и дан данас зову ‘мајком Италије’,” казао је Дрљевић и додао:

“Веома сам срећан што вечерас имамо прилику да свједочимо завршетку пројекта који смо започели прије више од три године. Ову идеју сам представио тада малој групи људи који су са великим одушевљењем прихватили иницијативу и приступили смо њеној реализацији. Пројекат је посебно значајан јер је настао као резултат грађанске иницијативе и акције и окупио је представнике пословне заједнице, државних институција, међународне организације, али и појединце”.

Исказао је захвалност свима који су били дио пројекта.

“О Јелениним великим дјелима и хуманом раду можда најбоље говори и податак да једна мала општина на Сицилији носи назив Милена. Муж Јелене Савоје након њеног ангажовања и несебичне помоћи након земљотреса у Месини објединио је једну групу малих села и надјенуо им име том мјесту Милена у знак захвалности према мајци која је родила такву ћерку. Најљепшим особинама које могу красити човјека принцеза Јелена Петровић је око XX вијека на најбољи начин градила мост између Црне Горе и Италије и поносно преносила племенито црногорско име широм свијета”, истакао је Дрљевић, подсјећајући на њену међународну славу и бројна признања.

“Због своје несебичне пожртвованости краљица је уживала широку популарност, о чему је писала бројна италијанска и инострана штампа. Тако је стекла међународну славу и све велике европске нације су јој додијелиле ордење и одале признање: Едвард VII од Енглеске одликовао је златном медаљом британског краљевског Црвеног крста; бивши њемачки цар Вилхелм послао јој је Велику звијезду краљице Луизе; Алфонсо XIII од Шпаније – орден реда Доброчинства; руска царица – орден Црвеног крста; српски краљ Петар Карађорђевић – крст светог Саве”, саопштио је Дрљевић.

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 22. 5. 2021)

Categories: Вести над вестима

Tags: Јелена Савојска, Подгорица, споменик