Политичка функција потезања тог питања јесте у намјери црногорске националне елите да понуди оправдање за политичку дискриминацију
Томаш Дамјановић
Кључни проблем у вези са афером Лепосавић није у наступу министра, Николићевим дневнополитичким циљевима, Кривокапићевој реакцији или, можда, некој скривеној игри која се тиче реконструкције Владе.
Кључни проблем је нормализовање идеје према којој је свака јавна личност српске националности малтене дужна да се изјасни о Сребреници.
Та идеја се промовише толико агресивно, да мало ко доводи у питање њен смисао.
Како би вам се чинила идеја о томе да је сваки Њемац дужан да се изјасни о холокаусту, сваки муслиман о терористичким нападима, сваки Турчин о јерменској голготи, сваки Хрват о Јасеновцу, а сваки Енглез о Индији или Ирској?
Да ли би такво што било прихватљиво или би вам се чинило да се, иза декларативног раздвајања починилаца злочина и заједнице из које они долазе, ипак скрива намјера да се та заједница доведе у подређену политичку позицију?
Конкретно, у Црној Гори – у којој се, узгред речено, Сребреница не налази – политичка функција потезања тог питања јесте у намјери црногорске националне елите да понуди етички конфликт као ваљано оправдање за објективну политичку дискриминацију овдашње српске заједнице.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Сасвим исправно тумачење.