Златоје Мартинов: Друг Тито је двапут био у Јасеновцу

Први пут већ у лето 1945, одмах након ослобођења, док на том месту није било ничега осим рушевина, а други пут је Тито у Јасеновцу био у мају 1975. године

Јосип Броз (Фото: С. Крагујевић)

Једна од заблуда која се односи на Тита, а коју ваш читалац Владислав Сотировић некритички и нетачно понавља („Јосип Броз, Јасеновац и србоцид”, „Политика”, „Међу нама”, 13. 2. 2021), јесте да се покаже како су Срби тобоже имали негативан третман у Југославији. У том контексту се помиње и Јасеновац, а често говори о томе да Јосип Броз Тито никада није посетио Јасеновац. Тиме г. Сотировић и други који ту заблуду пласирају желе да покажу да је Тито занемаривао српске жртве. А то не само да није тачно, него је и увредљиво, осим што представља и ноторну историјску неистину. Друг Тито је, наиме, двапут био у Јасеновцу.

Први пут већ у лето 1945, одмах након ослобођења, док на том месту није било ничега осим рушевина (усташе су пре свог бекства скривајући трагове својих нељудских злочина срушили готово све логорске зграде и бараке) чије је рашчишћавање трајало и у време Титове посете. Тито се на тим рушевинама поклонио сенима свих жртава, па наравно и српских. Са Титом Јасеновац је посетио и тада први човек хрватске Озне Иван Стево Крајачић.

Златоје Мартинов (Фото: Медија центар)

Други пут је Тито у Јасеновцу био у мају 1975. године у поводу тридесетогодишњице победе над фашизмом, када су с њим логор посетили другови Едвард Кардељ, Милош Минић и др Душан Драгосавац. О томе је у својим сећањима писао управо Душан Драгосавац. Посета није била јавна, само из једног разлога, вели Драгосавац: „Иако друг Тито лично није имао ништа против да се медијски његова посета пропрати, ми из руководства ЦК СК Хрватске нисмо желели да се Титу евентуално постављају питања о броју жртва у Јасеновцу, не само српских него свих, и ромских и јеврејских и жртава Хрвата комуниста, јер тај број до тада није био утврђен, па би свака бројка била обично лицитирање”.

О тобожњем ћутању „комунистичких власти” (како се изражава г. Сотировић) о српским жртвама у Јасеновцу наш познати историчар др Дејан Ристић у својој књизи „Заблуде српске историје” каже: „Након великог страдања у Другом светском рату, народи који су чинили Југославију су и поред зверстава која су се догодила, одлучили да покушају из почетка. За то је било потребно истаћи идеју братства и јединства и ослободилачки карактер Другог светског рата. Сходно томе, најпре се приступа обележавању бојишта и организованој јавној меморијализацији ратника. Тако су изгледале послератне године и тек онда када и у остатку Европе почињу да се обележавају стратишта недужних. Чекало се јер је било психолошки неопходно да се савлада једна таква траума. Прво да се сазна шта се заправо догађало у логорима, а затим и да се траума превлада. Да је Тито имао било шта против, у том тренутку када је био најјачи, не би дозволио да се било шта ради. Држава је меморијализовала Јасеновац, држава га је и подигла и та прва поставка је била одлична”.

И то је цела истина.

Златоје Мартинов,
члан Председништва Савеза антифашиста Србије

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 2. 2021)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

4 replies

  1. Смешно! Ко је Брозу могао да постави било какво питање а да то питање није било предвидиво и пожељно? И зашто би њега питали о броју жртава? Где су га још питали за број жртава?
    Те прве, 1945. године су, иначе, били веома заузети убијањем, суђењима, отимањем, уништавањем, прогоном, унижавањем, малтретирањем и пљачком пристојног света у Србији, укључујући и свештенство СПЦ и њена имања.

    25
    2
  2. Има ли друже Златоје икаквих материјалних доказа да је Броз био у Јасеновцу 1945. године?
    О објашњењу зашто посета 1975. није била јавна је глупо трошити речи, сем приметити да вређа интелигенцију да 30 година после рата број жртава није био познат. Та чињеница заправо на најбољи начин потврђује однос Броза према Јасеновцу. Друг Златоје у жељи да оправда лаж је заправо открива.

    14
  3. Нема ни једног правог доказа да је био.то што пише комунистички функционер Срба из Хрватске ,није за веровати.у оно време дневник и све дневне новине почињале су где је био и шта је радио тог дана тито,па нако би знали тачан датум ,могло би се проверити да ли је био у близнини да је могуће да је био.За 1945 нема никаквог доказа осим мајке ми.

  4. Златојева писанија су на фору часне Титове пионирске речи

Оставите коментар