Драгутин Ј. Савић: Медицина није наука

Какав преседан у историји медицине, какви докази, која медицина? Професоре, присвајате туђе, поручује молекуларни генетичар Савић лекару Зорану Радовановићу

Фото: МИТ Технолоџи Ривју

Проф. др Зоран Радовановић је, захваљујући болести ковид-19, био последњих месеци изузетно присутан у свим могућим медијима.

У самом почетку његови коментари, односно критике некомпетентности чланова и рада кризног штаба – из кога је он као искусан епидемиолог био неоправдано изостављен – били су веома корисни.

Међутим, временом су ти чланци почели да личе један на другог да би на крају, по мом мишљењу, због пречестог јављања, прешли границу доброг укуса.

Можда професор и није толико крив, јер није могао да одоли сиренском зову новина и телевизије које увек треба да попуне простор.

Међутим, у најновијем чланку под насловом „Како је наука помогла струци“ (Данас, 21. 12. 2020) проф. Радовановић потпуно мења тему.

Др Зоран Радовановић (Фото: Фонет)

Ради се, по мени, о доста нејасном и нетачном објашњавању разлике између фундаменталне, научне и примењене медицине.

Прецизније, о разлици између академске, фундаменталне епидемиологије и примењене, теренске епидемиологије, при чему се он радије, како наводи, опредељивао за „чисту“ науку.

Погледао сам списак радова проф. Радовановића и нисам наишао ни на један рад који би се могао, стриктно говорећи, назвати научним.

Жао ми је што морам да кажем да сам наишао и на радове – које за сада не бих спомињао – испод којих један професор универзитета не би требало да се потпише.

У том чланку, а на тему брзог дефинисања вируса САРС-Ков-2 (узрочника болести ковид-19) професор каже: „тако брз продор у непознато, без преседана у историји медицине, почивао је на медицини заснованој на доказима“.

Фото: ЕПА

Какав преседан у историји медицине, какви докази, која медицина?

Професоре, присвајате туђе.

Секвенцирање РНК урадили су молекуларни биолози још пре двадесет година.

За секвенцирање генома овог вируса од 30.000 нуклеотида данас није потребно више од пар сати.

Исто тако, цео механизам експресије вирусног генома је чисто молекуларнобиолошки проблем, који тврд вам стојим, 99% лекара не разуме.

Генетика ламбда фага (бактеријски вирус) који паразитира на бактерији Ешерихија коли је потпуно урађена почетком седамдесетих година, пре педесет година.

Генетика ламбда фага је неупоредиво комплекснија од исте вируса САРС-Ков-2 (можете је наћи у сваком уџбенику молекуларне биологије) и ко је познаје може врло лако да разуме сваки вирус.

Из генетике Е. коли и ламбда фага су, поред многих сазнања о биологији ћелије, изашле и две револуционарне технике, технологија рекомбинантне ДНК (генетичко инжењерство) и КРИСПЕРС, технологија интервенције на хуманом хромозому, о којима овисе сви будући продори у медицини.

КРИСПЕРС је метода којом ће бити излечене болести као што су бета таласемија, болест српастих ћелија и многе друге наследне болести.

Примена ове методе само што није почела.

Без генетичког инжењерства које је почело да се примењује на вишим организмима крајем седамдесетих година – клонирање хуманог гена за инсулин у Е. коли која га је производила у великим количинама, што је решило проблем лечења дијабетеса – биологија виших организама би још увек била у каменом добу.

Електронски микрограф ешерихије коли (Фото: Викимедија)

Медицина, те сходно томе ни епидемиологија, није наука ни по којим стандардима којима се дефинише наука.

Медицина је изузетно важна струка, пракса или примењена наука, у најбољем случају „мека наука“, која стоји на три фундаменталне науке.

Физици („пејсмејкер“, „магнетна резонанца“ , „пет скен“, „цт скен“, вештачки материјали, etc.), молекуларној биологији и хемији (откриће ДНК као генетичког материјала, дешифровање генетичког кода, разумевање бактеријских резистенција на антибиотике, регулације експресије гена, секвенцирање ДНК и РНК, молекуларне генетике малигне ћелије, процеса старења, студирање изузетно комплексног механизма диференцијације оплођене јајне ћелије у организам, тј. у човека од десет хиљада милијарди разних ћелија у разним ткивима, дубље разумевање имунолошког система и најзад, поред многих осталих, већ споменуто генетичко инжењерство и KРИСПЕРС метода).

За ова открића додељена је гомила Нобелових награда ЗА МЕДИЦИНУ, при чему су сви добитници од реда били молекуларни биолози.

Сасвим разумљиво, у 19. веку Алфред Нобел није могао да претпостави појаву молекуларне биологије.

Још једном, развој и примена фундаменталних наука физике, хемије и молекуларне биологије представљају основу будућих апликација у медицинској пракси.

Да се не би помислило да ово пишем из неке личне омразе према лекарима (деда, отац и брат су ми били лекари), већ само преносим општи став утврђен од стране људи који се озбиљно баве социологијом и филозофијом науке, ево једног, а има их доста: „Зашто медицина не може бити наука“ (R. Munson, Why medicine can not be a science. Journal of Medical Philosophy, May 1981).

Аутор је професор молекуларне генетике у пензији

Опрема: Стање ствари

(Данас, 5. 1. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Radovanovic se ni po cemu ne razlikuje od Kona….on bi samo da bude clan staba, koliko ja to razumem. I to mi veoma smeta….kritikovati nekog samo da bi zauzeo njegovo mesto nije dostojno coveka.

    12
    1
  2. Одличан текст. Браво!

Оставите коментар