Али чим се крсним знаком знаменов’о, / нема тога ко га није каменов’о; / и то камење поста му имање, / сваки камен њему, један Христу мање
Фото: Sputnik/Александар Милачић
Онај бистри дечак из Доње Мораче,
што је продавао зукве петроваче,
да се домогне књиге и обуће,
и у пустињу побегне од куће.
И у време јагме за значке и прње,
своје голо тело обуче у трње
и купи чивија по најскупљој цени,
да Христа на крсту бар мало одмени.
Али чим се крсним знаком знаменов’о,
нема тога ко га није каменов’о;
и то камење поста му имање,
сваки камен њему, један Христу мање.
И сад, оне руке, од зукава грубе,
гологлави старци прилазе да љубе.
И на окрст Христове целе васионе,
сем изван неба црне земље оне,
нигде не дође да звона не звоне!
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар