Београдске власти донеле су одлуку да се преименује Хрватска у Улицу Глинских жртава као и да се подигну споменици тројици градоначелника

Горан Весић (Фото: Раде Прелић/Танјуг)

Хрватска улица у београдској општини Палилула добиће нов назив: Улица глинских жртава 1941. године – одлучила је данас Комисија Скупштине Града за споменике и називе тргова и улица.

„Покољ у Глини, у Цркви Пресвете Богородице десио се 29. јула 1941. године, када су усташе убиле више од 1.700 људи. Жртве су биле локално српско становништво. Покољ у глинској цркви представља један од највећих усташких злочина који је спроведен пре систематског геноцида у Јасеновцу, Јадовну и Старој Градишки“, пише у прихваћеном предлогу грађана насеља Котеж, пренео је Беоинфо.

Комисија је, саопштено је, прихватила предлоге које је поднео заменик градоначелника Горан Весић „у својству грађанина“: да се подигну споменици некадашњим градоначелницима Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу „на местима која су значајно утицала на њихов живот и рад“.

Заточени у Цркви у Глини

Весић је предложио да споменик Бранку Пешићу (1922-1986), градоначелнику Београда 1964-1974. године, буде испред зграде Општине Земун, на Масариковом тргу.

Образложио је да су у Пешићево време изграђени Палата „Београд“ (Београђанка), ауто-пут кроз Београд с Мостарском петљом и мостом „Газела“, Теразијски тунел, основани су фестивали културе „Фест“ и „Битеф“.

Навео је да је на предлог Пешића Скупштина Града Београда прихватила „план спуштања Београда на реке“, план изградње Београдског железничког чвора и Београдског метроа.

Споменик Влади Илићу (1882-1952) би, по Весићевом предлогу, био прекопута његове виле, у Венизелосовој улици.

За мандата Илића почела је изградња Храма Светог Саве, висећег „Моста краља Александра Карађорђевића“ преко Саве, на чијим је стубовима данас „Мост братства и јединства“ („Бранков мост“).

Градоначелници Београда Бранко Пешић, Влада Илић и Милош Савчић (Фото: Политика/Википедија)

Затим, изграђен је „Мост краља Петра“ преко Дунава („Панчевачки мост“), Београдски сајам, Зоолошки врт, више десетина школа, болница и других јавних зграда, навео је Весић који је Илића назвао „једним од највећих српских привредника и добротвора“.

Како је подсетио, Илић је „умро у највећој немаштини“ те ће, подизањем споменика, Београд „вратити део дуга Влади Илићу, казати ‘Извини!’ за оно што су му учинили неки наши сународници у име Београда и Србије и ‘Хвала!’ за све што је учинио и пружио српском народу, нашој престоници и Београђанима“.

Споменик Милошу Савчићу (1865-1941) биће на углу Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Војводе Путника.

Савчић је, навео је Весић, био један од најбогатијих Европљана између два светска рата, а градоначелник Београда кратко – од 1929. до 1930. године, али је за ту једну годину мандата „решио велики број проблема Београђана, као и саме Општине Београд“.

Био је и министар грађевинарства и оснивач Првог српског осигуравајућег друштва.

На Косову је отворио тада један од најмодернијих европских рудника – „Трепчу“, покренуо изградњу пруге Ниш-Књажевац, инвестирао у изградњу комплекса „Дедиње“ и једне стране Кнез Михаилове улице, навео је Весић.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 17. 9. 2020)

Прочитајте још

• Горан Весић: Београд ће променити имена улица названих по топонимима СФРЈ

Categories: Вести над вестима

Tags: Београд, Горан Весић, култура сећања, српска историја