Фирме у Србији очекују да ће им за опоравак требати и годину дана

Према величини, најугроженији су предузетници и микро фирме, а готово све фирме очекују пад продаје и профита до краја 2020 године

Фото: Getty Images

Туризам и угоститељство сектори су највише погођени пандемијом КОВИД 19, следе креативна индустрија, саобраћај и складиштење, док се криза прелила и на ИТ сектор и индустрију, показао је други циклус анкете „Заједно кроз кризу“, коју су реализовали Привредна комора Србије и УСАИД-ов Пројекат сарадње за економски развој, наводи се у саопштењу ПКС.

Производни и услужни капацитети су смањени код две трећине фирми, али је апсолутна већина послодаваца, 85 процената успела да задржи исти број радника као пре кризе. Трећина испитаника извештава о делимичном или потпуном опоравку капацитета.

Истраживање, спроведено од 21. до 27. априла, у коме је учествовало 1.000 компанија, показало је да су рад од куће, ограничење радног времена, немогућност физичког присуства купаца/клијената, као и неликвидност, ефекти које је привреда највише осетила у седмој недељи кризе изазване корона вирусом.

Налази анкете поново указују на високу осетљивост приватног сектора на ликвидност, а по том питању највећи изазови су немогућност покривања основних трошкова пословања и проблеми у наплати потраживања од домаћих пословних партнера.

Фирме су се на различите начине прилагођавале кризи, па је тако свака друга организовала делимичан рад од куће, док је 43 одсто смањило број радних сати. Трећина предузећа је започела преговоре са повериоцима о одлагању отплате дуга, а петина фирми је била приморана да затвори део пословних процеса.

Према величини, најугроженији су предузетници и микро фирме, а готово све фирме очекују пад продаје и профита до краја 2020 године.

Нешто више од петине испитаника, 21 одсто успело је да брзо промени начин пословања, што указује да су те фирме спремније дочекале кризу. Анкета показује да постоји потенцијал за даљи напредак, јер свако треће предузеће може делимично или потпуно да се прилагоди пословању путем интернета.

Готово све средње и велике фирме имају веб страну, док је број фирми са веб продајом порастао, па свака пета продаје производе или услуге преко електронске продавнице. Иако је најоптималнија продаја путем интернета она у којој се купцима нуде све опције плаћања, мали је проценат фирми који купцима и клијентима нуди више од једне, или све опције плаћања.

У седмој недељи кризе привредници оцењују да ће им, под претпоставком да је криза престала у последњим данима априла, у просеку, требати више времена за опоравак него што је то било на самом почетку. Време опоравка процењује се најчешће на три до шест месеци, или на шест до 12 месеци. Време очекивања тешкоћа у наплати потраживања, померило се углавном на период од почетка јесени.

Убедљива већина привредних субјеката пријавила се за мере државне помоћи, а мере које су привредници оценили као најкорисније су директна помоћ ММСП сектору кроз уплату минималне зараде, одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе, одлагање плаћања аконтације и гарантне шеме за подршку привреди. Значајном броју привредника између 10 и 14 процената потребна је додатна помоћ у коришћењу мера државне помоћи.

Анкета показује да пад пословања у секторима саобраћаја, туризма и индустрије знатно утиче на пад пословања осталих фирми у њиховом ланцу снабдевања. Већина фирми, две трећине њих, променама у пословању утиче на до 30 њихових добављача, и на до 100 њихових пословних купаца.

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, 20. 5. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар