Иза времена у доба короне изрониће права слика новог свјетског поретка
Никола Маловић (Фото: Матија Крстић/Лагуна)
Познат по романима „Лутајући Бокељ“ (Лагуна, 2007. г, 10 издања) и „Једро наде“ (Лагуна, 2014. г, 5 издања), Никола Маловић је недавно за београдску Књигу комерц објавио „Галеба који се смеје – роман за децу и одрасле“ који нам из до сада непознатог угла дочарава боје, укусе и мирисе Медитерана. Оснивач је Књижаре Со, херцегновске књижарске и издавачке куће.
Самоћа и изолација су идеална атмосфера за многе писце, да ли су и за вас?
– Наравно. Сада када током полицијског часа морам да останем код куће – коначно имам алиби који нисам имао током 20 година стварања. Шалу на страну: иако радим ноћу, не прија ми када видим плаво ротационо полицијско свијетло, јер ми ремети уобичајени поглед на море. Рат је над Заливом, и којекуде А, као – није.
Могу ли ваши читаоци очекивати дело у коме ћете истражити нови жанр, рецимо научну фантастику?
– То се у неку руку већ десило, јер сам за роман првенац „Лутајући Бокељ“ између осталих добио и награду „Лазар Комарчић“ која се додјељује за фантастику.
Нови се жанр с мојим потписом појавио заправо на прошлом Београдском сајму, када је Књига комерц објавила „Галеба који се смеје – роман за децу и одрасле“. Новина је у томе што се по први пут у жанру појављују геополитичке теме.
Може ли се о вашем новом роману говорити као о првом књижевном уџбенику за разумевање српске обалне историје и географије?
– Свакако, али не само обалне. Моји јунаци са острва Мамула на улазу у Боку лете у роману свуда по свијету, почесто на раменима капетана, тумачећи све у 16 шта је то рт, острво, полуострво, залив, континент, океан, те има ли у Котору, главној луци српске средњовјековне државе и даље галебова који памте Немањиће.
Хоће ли велики ланци искористити актуелну ситуацију и докрајчити самосталне књижаре?
– Иза времена у доба короне изрониће права слика новог свјетског поретка. Велики домаћи издавачки и књижарски ланци доказаће да су велики онолико дуго колико буду одбијали да себе продају још већим ланцима.
Ко данас купује књиге у Црној Гори?
– Стари су Бокељи казивали за папагаја да је папагало. А ја као папагало понављам и понављам да је Црна Гора једно, а Бока друго. Но биће да и у Боки по логици спојених интелектуалних судова књиге купују исте оне групе које књиге купују свуда. Које се то књиге најбоље продају? Па, као и производи у маркету: они садржаји који у себи имају најмање квалитета.
Да ли нас је вирус све послао на принудни одмор?
– Принудни је то казамат, не одмор. И експеримент. Људима који попут умјетника све вријеме имају богат унутрашњи живот – живот у изолацији не пада тешко. Обичним се људима живот претворио у затвор. Унутар тих оквира, агресија зна да постане једно од правила.
Да ли је „српско питање“ кога је Црна Гора бранила током литијских ходова само тренутно потиснуто у други план или ће трајније да буде скрајнуто?
– Све ће маске пасти 19. априла 2020. г., на Васкрс по старом календару.
Драгана Станковић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Српски Телеграф, 15. 4. 2020/Фејсбук страница Николе Маловића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар