Из Савета Европе истичу да нису добили јасно објашњење концепта „културно насљеђе“ који су власти користиле да оправдају могући повраћај имовине
Манастир Острог (Wikipedia/Diego Delso)
Битан дио прелиминарног Нацрта постмониторинг извјештаја Савјета Европе (СЕ) за Црну Гору посвећен је тадашњем нацрту, а садашњем Закону о слободи вјероисповијести
„Представљен је Нацрт закона о слободи вјероисповијести с циљем јачања црногорске аутокефалне цркве“, стоји у документу представника СЕ.
Наводе да су власти увјеравале Венецијанску комисију да пренос имовине неће утицати на употребу имовине коју користи вјерска заједница, већ би се ове одредбе примјењивале само на културно насљеђе.
Из Савета Европе истичу да нису добили јасно објашњење концепта „културно насљеђе“ који су власти користиле да оправдају могући повраћај имовине од Српске православне цркве, током њихових разговора о том питању са представницима Венецијанске комисије.
„Колико далеко иде овај концепт, јер није сигурно да ли свака црква или сваки манастир, сами по себи, могу бити квалификовани као ‘културна баштина’. До сада нисмо добили одговор. Исто тако, нисмо јасно разумјели зашто је потребан пренос власништва, ако пренос у принципу не утиче на коришћење ове имовине од стране вјерских заједница, како су црногорске власти увјеравале Венецијанску комисију”, наводи се у документу.
Извјестиоци СЕ истичу да су чули и занимљив став – с обзиром на то да је већина одредаба овог нацрта закона оцијењена позитивним од стране Венецијанске комисије, ако оне које се односе на власништво и даље буду доживљаване као контроверзне, рјешење би било да се нацрт закона подијели на два одвојена текста, како се не би одлагало поштовање одредаба које се односе на статус вјероисповијести.
Међутим, то се није десило јер је црногорска Влада посала јединствен текст закона, који је Скупштина као такав и усвојила крајем прошле године.
Милош Рудовић
Скраћење наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар