Плаши и разочарава што у Републици Српској и Србији нема адекватног одговора на овакву пропаганду

Извор: Српски тједник “Новости”

У посљедњих тридесет година кампања сатанизације Срба, пред свјетском и домаћом јавношћу, уродила је плодом до неслућених размјера. Постало је легитимно право сваког новинара, политичара, историчара и других стручњака и квазистручњака, да напише било коју неистину у вези Срба и да се од критике брани иза зида наводног српског фашизма или великосрпске хегемоније.

У сатанизацији Срба равној усташкој пропаганди из тридесетих и четрдесетих година прошлога вијека, предњаче неке невладине организације, „слободоумни“ новинари, перформанс умјетници и многи други које можемо означити, због њиховог залагања за „људска права“ као „људскоправашки“ активисти. Ипак, из њихових текстова и онога што говоре, губи се „људско“ и остаје само „правашки“, а знамо да је хрватско праваштво изњедрило усташки покрет и геноцид над Србима у Другом свјетском рату. Данас они својим активизмом шире мржњу према српском народу међу популацијом Федерације БиХ, Хрватске, Црне Горе и дијелова Србије у којима живи много муслимана и Албанаца, те тиме стварају атмосферу за нови геноцид над Србима. Поред тога, имају претензију да са својим идејама уђу у главе младих српских нараштаја, да у њима развију аутошовинизам што у малој мјери и успијевају.

Из пера савремених праваша, скривених иза маске људскоправаша, можемо читати, између осталих, ове усташоидне формуле:

„Док год РС постоји, биће примјер успјешног геноцида, културоцида и социјалне амнезије. Док постоји РС, биће антипод и негација побједе над фашизмом, јер како је могуће да су побијеђени један нацистички рајх или квислиншка НДХ, а да се њихова постмодерна реинкарнација у БиХ не може побиједити.“ – Срђан Шушница

„За сва времена.

То је слоган којим, како наводе из ентитета РС, славе „28. рођендан“ ове творевине. Истина је да славе ентитет настао на костима, крви, сузама, избјеглицама. Славе нешто настало на злочинима и геноциду.“ – Лана Рамљак

„То је дан када почиње разарање БиХ, то је дан којим почиње етничко чишћење БиХ. Свако тко подржава тај дан, мора знати што тај дан значи.“ – Стјепан Месић о Дану Републике Српске

„Српска духовност је православни кукасти крст.
На коме треба распети све што није српско.
Прво оног прљавог Јешу Христа, па редом.
Списак је дуг као светлосна година.
На посао!“ – Томислав Марковић

„Погледајте са каквим смећем се филују медији, они на ентитетској грбачи у Републици Српској, од тзв. самогранатирања Маркала и Тузле, до трајне жеље да се Поточари претворе у “обрадиво срБско земљиште”. Ако то није геноцид у науму, у уму и у глави, не знам шта је онда.“ – Драган Бурсаћ

„Зло које је деведесетих година почињено у име Републике Српске према припадницима других народа, враћа се својој кући и почиње прождирати властиту ђецу. То зло своје коријене има у геноциду, етничким чишћењима и ратним злочинима и оно неће нестати док не нестане његових узрока и разлога – док не нестане Републике Српске.“ – Драго Бојић

„Лаж је бранитељ хистерије лажи унесене у српске уџбенике историје, академске манифесте, државне документе, телевизијске емисије, новинске чланке. Србијанско друштво се мора преиспитати као оптуженик од свог потомства које треба изаћи пред етички суд нове генерације.“ – Дино Мустафић

„запањила ме изненадна брига васцелог светосавља за манастир који су у десет година такозване рестаурације – баш као и десетине сличних по запишаном светосавском територију – непоправљиво уништили управо њихови архиепископи и владике.“ – Борис Дежуловић (овде)

Са сличним примјерима могли бисмо ићи у недоглед. Оно што мене плаши и разочарава, јесте да у Републици Српској и Србији нема адекватног одговора на овакву пропаганду. Српски медији, интелектуалци, умјетници и сви други који би могли одговорити модерним правашима као да забијају главу у пијесак. Као да су нојеви а не људи. Можда је крајње вријеме да се пробудите!

Опрема: Стање ствари

(Блог Бориса Радаковића/Слободна Херцеговина, 14. 1. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Борис Радаковић, Драган Бурсаћ, Лана Рамљак, Република Српска, Срђан Шушница, Стјепан Месић, Томислав Марковић, антисрбизам