Никола Варагић: Две слике Србије или Јесмо ли заиста најгори

Када знате да у Србији има добрих људи – чему такав песимизам или аутошовинизам, са причом да смо најгори народ на свету, да неко треба да нас побије или окупира

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Недавно је у Основном суду у Ивањици требало да почне суђење директору фабрике „Милан Благојевић – Наменска“ из Лучана, поводом експлозије која се догодила у фабрици у јулу 2017. године и када су погинула два радника – Миломир Миливојевић и његов колега Милојко Игњатовић. Испред зграде суда окупило се близу 1.000 људи, који су дошли да изразе подршку Радошу Миловановићу, директору фабрике. То су били углавном радници те фабрике, колеге Миломира Миливојевића. Они тај дан нису ишли на посао, дошли су да подрже директора и да вређају колегу Милована Миливојевића, чији је син погинуо. Његов син је имао 25 година када се то догодило. Испред суда су били и његова мајка и сестра. Наравно, њих две су посебно тешко поднеле увреде које су им упутили радници те фабрике. На сликама, које су се појавиле у медијима, виде се њих две како плачу. Људи у Србији су били згрожени понашањем радника фабрике из Лучана и њиховог директора. Одмах су кренуле приче како је то тотални пораз хуманости или људскости и како смо ми Срби најгори народ на свету, да заслужујемо да нестанемо као народ, да ова држава не заслужује да постоји, да су људи генерално лоши, итд.

Скоро истог дана када се то догодило испред суда у Ивањици, национално удружење деце оболеле од рака „Нурдор” је завршило своју хуманитарну акцију „Пружи корак”. Циљ акције је изградња родитељске куће за децу и породице деце оболеле од рака у Београду. У акцији је учествовало на хиљаде људи, укључиле су се бројне фирме. За кратко време, прикупљено је више од 50 милиона динара. Онда је једна страна компанија донирала још 250 000 евра. Иначе, хуманитарна организација „Нурдор“ је изградила родитељске куће у Нишу и Новом Саду, људи који воде ту организацију заслужни су за градњу новог хемато-онколошког одељења у Нишу, пружају помоћ деци и родитељима деце оболеле од рака. Било је дивно гледати колико је људи пешачило за ту децу и њихове родитеље, колико су показали саосећања према породицама које имају тешко болесну децу. Међу њима има деце која су победила тешке болести и сада су здрави људи. Сада су као једна породица и пружају помоћ једни другима. Остали људи то виде и исто тако желе да помогну.

Извор: nurdor.org

Постоји доста позитивних примера у Србији. На пример, хуманитарна организација „Срби за Србе”. Када знате за „Нурдор“ и „Србe за Србе“, и за друге позитивне примере, из јавног и приватног живота, тј. када знате да у Србији има добрих људи – чему такав песимизам или аутошовинизам, са причом да смо најгори народ на свету, да неко треба да нас побије или окупира и слично? Тако многи говоре после пораза у фудбалу, а онда, да смо најбољи народ на свету када злато освоје одбојкаши/це, кошаркаши/це, ватерполисти, Ђоковић…

Извор: Твитер

Дакле, видимо негативне примере, знамо да постоје лоши људи. Али и у Лучанима постоје добри људи, које је било срамота када су видели шта се догодило испред суда у Ивањици. Зар није добар знак и реакција јавности? Толика осуда радника који су били испред суда значи да већина у Србији зна шта је хуманост. Зато, не сме се генерализовати и одлазити у крајност. Српски народ није најгори народ на свету. Није ни савршен народ. Све што је лоше треба критиковати, све што је добро треба похвалити и подржати. Треба бити реалан, и остати позитиван. Критика лошег служи за напредак, а појава доброг улива наду. Медији углавном истичу оно лоше, то се преноси на друштвене мреже, зато мислите својом главом!



Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, ,

4 replies

  1. „Српски народ није најгори народ на свету. Није ни савршен народ. Све што је лоше треба критиковати, све што је добро треба похвалити и подржати. Треба бити реалан, и остати позитиван. Критика лошег служи за напредак, а појава доброг улива наду. Медији углавном истичу оно лоше, то се преноси на друштвене мреже, зато мислите својом главом!“

    Какве мисли, какав crescendo. Е, ово је прави Варагић, кад игра код куће, а не тамо некакве православне координате, 4ПТ и остали клизави гостујући терени. Само напред. Ако би смо у наставку серијала могли да видимо и неки извештај испред Окружног суда у Варни и о последицама хуманитарних акција у Тбилисију, било би суперишка.

    Свиђа ми се

  2. Код Срба је реално, доминантан рајински менталитет и он је примарни узрок те „лошости“ коју стално критикујемо. Та маса што је дошла да подржи директора, сутра би тог истог директора линчовала, када би неко други држао батину и шаргарепу и рекао јој да то учине.
    Кад кажем „доминантан“, заиста мислим да се ради о огромној већин која тако функционише, тако да, у принципу, судбина Србије би могла да се промени ако би нека елита искористила ту и такву већину у национално корисној политици. Само, никако да дођемо до такве елите.

    Свиђа ми се

  3. Транспарент са слике: “BIĆE NAM BOLJE KAD BUDEMO BOLJI“ ?!

    Православној Србији и Праволсавним Србима, и свим људима
    добре воље, – ЈЕСТ И БУДЕТ ДОБРО тек ако се и када се ова прозба,
    надање, очекивање, жеља… испише – ЋИРИЛИЦОМ!
    Бољем, као првом степену поређења, предходи – ДОБРО.
    Ако нисмо, прво, ДОБРИ, не може нам ни бити БОЉЕ, па би
    више имало смисла написати: БИЋЕ НАМ ДОБРО КАД БУДЕМО ДОБРИ!
    Ако нам буде сасвим добро, онда је сувише тражити “боље“, тј. “преко
    проје погачу“.
    Дакле, прво будимо добри, потрудимо се, а боље ће доћи само од себе,
    као награда што се трудимо да будемо добри!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s