Марко Пејковић: Да смо се држали српског становишта и Православља – не би било трагедија 1914–1918, 1941–1945, 1991–1995.

Рат који је избио по нас превремено и кога смо водили са циљем да убијемо сами себе (идентитетски и верски). Није нам био потребан Беч да нас уништава, сами смо кренули путем самоуништења

Никола Пашић, Томаш Масарик, краљ Александар

Интересантно је да је неколико дана пред Сарајевски атентат 1914. српска влада на челу са Пашићем потписала Конкордат са Ватиканом. Раније сам мислио да је он садржавао мање-више неутралне одредбе. Типа да римокатолици имају права да сами организују своје школе, верске установе под условом да су лојални властима и слично. Међутим, није тако. Малопре сам погледао одредбе тог Конкордата. Србија је обећала папи да ће она финансирати новопостављене бискупе. Додатно, Србија је обећала да ће она финансирати делимично и сјеменишта за будући папски клир и то не за децу странаца, већ ни мање ни више за „српске дечаке“. Тиме је Србија активно финансирала папски прозелитизам и римокатолицизам изједначила са Православљем, тј. положај папе и београдског Митрополита у Србији. Конкордат је глат прошао у Српској скупштини, тако да је ратификован без проблема. И то у истој оној скупштини која је рекла да је главни ратни циљ Србије не уједињење свих Срба, већ Срба и Хрвата и Словенаца…

Гле чуда! Пашић и други политичари су пре и након Конкордата говорили да је он средство југословенске политике које је имала за циљ да придобије римокатолике Аустро-Угарске да пређу срцем и духом на српску страну (sic!). Храни пса да те уједе!

Други Конкордат из 1937. је хтео да иде и корак даље и да Папу издигне из равноправног статуса, тако да има највише права у Краљевини Југославији у односу на све друге верске лидере. Није јасно зашто је то био сигнал за узбуну народу, а онај из 1914. није. Ако већ мислиш да си равноправан са Папом, то је исто као да си под њим. Православље мора бити изнад свих вера, а прозелитизам других вера као минимум не сме бити пропагиран од државе. Додуше, Конкордату који ће бити усвојен тек 1914. се свим силама деценијама пре тога одупирао митрополит Јовановић до своје смрти, али и архимандрит Нићифор Дучић и друге владике. А обичан народ у то време без радија и са ниском писменошћу вероватно није ни знао шта се дешава (за разлику од 1937). Изгледа да су духом изопачени српски политичари и опака интелигенција искористили предвечерје рата и хаос који је настао Сарајевским атентатом да прогурају тај Конкордат без роптања народа и Цркве у том кратком временском размаку.

Први светски рат је тако заиста био заслужена казна за Србију због греха српске елите не према Аустроугарској, Немачкој или коме већ, већ због греха самопорицања које је деценијама пре 1914. заиста узело маха у школованим главама које су се враћале са Запада (технику и механику је добро што су увозили, али друштвене вредности и идеале није требало да доносе). Рат који је избио по нас превремено и кога смо водили са циљем да убијемо сами себе (идентитетски и верски). Није нам био потребан Беч да нас уништава, сами смо кренули путем самоуништења. Као пресликано из Пролога када вл. Николај каже да Бог зна да казни и добар и побожан народ, само ако су политичке вође изопачене. Да смо се слепо држали српског становишта и Православља – ништа од трагедије 1914-1918, 1941-1945, 1991-1995 не би било.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Марка Пејковића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

3 replies

  1. Да ли је тај први Конкордат био у супротности са тадашњим Уставом? Претпостављам да није. Да ли је други био у супротности са Уставом? Вроватно није ни он.
    Да ли је оно што данас ради власт под командом Запада и надзором другосрбијанаца у супротности са Уставом, не рачунајући косовску политику? Није.
    Шта нам све ово говори? „Ма нема везе буразеру!“ „То код нас не бива.“ Бива!
    Да ли смо поучени тим искуствима схватили да је једина сигурна заштита од антисрпског законодавства постављање темеља државе који такво законодавство онемогућава? Нисмо.
    Зашто у САД нема судског прогона за изговорену и написану реч, као што је то случај у Европи или Србији? Зато што њихов Устав каже: „Конгрес неће донети закон који ограничава слободу говора.“ Зашто Американце власт не може да разоружа? Зато што у Уставу пише да имају право да носе оружје.
    Да ли смо ми у стању да дефинишемо основне смернице за темељне вредности на којима српско друштво мора да почива, а које се могу користити за писање Устава? Ни после свог искуства, ето, од 1914. до данас, одговор је – нисмо! Паметном доста.

    Свиђа ми се

  2. У вези са наговарањем краљевине Србије за прихватање Конкордата, негде сам прочитао да је то Србији било понуђено како би била заштићена од будућег рата који је Аустроугарска најављивала још пре 1914. године. Било је обећања да ће уколико прихвати бити под заштитом Ватикана. У противном, Србији прети уништење од Аустроугарске и Немачке. Речено им је да ће се наћи повод за објаву рата и да ће се наћи, или су већ нађени, извршиоци тих намера. Српска Влада је непосредно пре настанка повода покушала да спречи остваривање те претње, Али је било прекасно. Слично се догађало марта 1999. године, непосредно пре НАТО агресије. СРЈ је понудила чак и приступање Алијанси, али је добила одговор да је било прекасно. Јастребови, жељни уништавања Србије су били бржи и одлучнији у спровођењу својих планова.

    Свиђа ми се

  3. сва поменута стардања су праведна казна божја за зверско и варварско краљеубиство 1903. године, када је и царска русија прекинула са пашићевом србијом сваки однос…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s