Слободан Антонић: Oчај колонизатора и (ауто)колонизатора због омладине „заражене“ српским патриотизмом

Колонизатори троше велики новац да српској омладини исперу мозак, али им слабо иде

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

Протеклих недеља на нашим улицама могли су се видети матуранти и осмаци како славе крај школе. Махали су тробојкама, певали уз трубаче и клицали српском Косову.

Тако је било у Београду, Врању, Суботици, Ивањици, Зрењанину, Вишеграду, Блацу, Српцу, Бујановцу, Бијелом Пољу, Сремској и Косовској Митровици… А матуранти једне школе у Новом Саду, за заједничко фотографисање, обукли су се у мајице: „Косово је Србија“.

Међутим, то се није допало делу наше јавности. Данило Ћурчић, омиљени „млади правни стручњак“ Пешчаника, N1, Института за европске послове, листа Данас, Времена, Истиномера… итд, гледајући како осмаци лудују у дворишту београдске школе „Вук Караџић“, написао је „Пукли смо као народ, кад осмаци славе матуру тако што витлају српским заставама и певају о Косову„.

А којим ће заставама, забога, „витлати“ – америчким и ЕУ? И које ће песме певати – о „ЕУ интеграцијама“ и о „преузимању свог дела одговорности у НАТО“?

Та питања су Ћурчићу поставили многи из „твитер заједнице“, због чега је овај стручњак, слабо навикнут на противречење, затворио приступ свом твитер профилу.

Данило Ћурчић (Извор: Иницијатива за економска и социјална права А 11)

Али, слично је написао још један млади лав Друге Србије, Никола Крстић – сарадник листа Данас, Едитора, Вугла, перолуковићевих портала и других атлантистичких опсенарија намењених „младим Србима“.

Он каже: „Док наши вршњаци из других земаља путују по свету, ваљају се по фестивалима, иду на концерте, посећују пичке лепе материне о којима можемо само да сањамо, наша младост оће (начин писања изворни – С. А.) да иде на Равну Гору, да спава по манастирима, оће да види Путина, брани име студентског дома названог по ратном злочинцу (видети овде – С. А), да пали Љотићу и Недићу свећу, да чита Николаја, да се одужи својој земљи кроз још мало ратовања“.

Уз то је дописао: Јутрос сам опет видео неколицину клинаца на Зеленом венцу – имају око 15, 16 година, како ударају у контејнере и певају `Христе, боже (мало слово је Крстићево – С. А.), распети и свети`. Интересује ме да ли ће икада престати Косово да се излива младима у мозак?

Излива у мозак? Овом фришком идеологу то није било довољно, већ је придодао и ово: „Оће да бране ћирилицу. Оће да забране абортусе. Да раде шта им се ћефне, само зато што су Срби„.

Ти, дакле, грозни људи, који баш хоће да буду своји и слободни, иду тако далеко да, вајка се даље Крстић, властито веровање „преносе на нове, младе генерације, показујући им да је од младости и уживања у њој важније да се коље и рока за некакво Косово. Јебем те животе!

Никола Крстић (Извор: Данас)

Тако је Крстић пао у прави дерт због омладине „заражене“ српским патриотизмом. А слично дубинско разочарењепоказао је и BBC на српском.

Под насловом: „Како матуранти у Београду прослављају крај школе„, овај портал објавио је кратки видео снимак београдских гимназиста на улицама, додајући емотиконе који означавају – жалост (!?) и чуђење (?!).

Али, на постављеном снимку, заправо, не види се нити призивање Косова, ни витлање тробојкама, већ само како београдски матуранти узвикују име своје школе – „Раде Кончар, Раде Кончар…“. Многобројни коментатори овог снимка питали су се: шта је, заправо, за BBC ту за жалост и чуђење?

У помоћ је прискочио Чедомир Јовановић, ужасавајући се над тиме што је „Србију уништио национализам – онај који се данас препознаје у песмама Догодине у Призрену, које се пуштају по београдским кафићима„. Кафеџије, ваљда, не би пуштале неку музику да она нема публику, па је то, онда, за Јовановића доказ „погрешног“ усмерења београдске омладине.

Наша омладина, авај, некако није случајносрпска, и сличнија је с вршњацима од Данске до Израела, где је национална застава уобичајени део школских прослава, а певање химне се подразумева.

Новосадски матуранти са мајицама „Косово је Србија“ (Извор: ИН4С)

Но, проблем је, да пређемо на суштину, што је брдо пара потрошено да се овдашњој омладини испере мозак, али без oпипљивијих резултата. Узмимо, рецимо, познату београдску НВО – Грађанске иницијативе. Она је у последњих десетак година инкасирала неких 6,6 милиона евра прихода.

Не, није грешка – шест и по милиона евра! Ако погледамо финансијске извештаје који стоје на сајту ове НВО, па их прерачунамо према курсу евра по НБС, видећемо да су Грађанске иницијативе по годинама добиле:

2007: €825.000

2008: €998.000

2009: €1.007.000

2010: €803.000

2011: €640.000

2012: €508.000

2013: €547.000

2014: €721.000

2015: €318.000

2016: €287.000

укупно €6.654.000

А шта је за оволики новац ова НВО испоручила?

Организовала је, како су то чак и Е-новине подсмешљиво утврдиле, мноштво конференција под бесмисленим насловима попут: „Стварамо време које живимо” (?!) и „Изазови нормалног живота” (?!). И радила је нареализацији“ једнако бесмислених пројеката, попут „Стварање подстицајног окружења за развој организација цивилног друштва у Србији“ и „Развој повољног оквира за ангажовање цивилног друштва у политици смањења сиромаштва“ (овде).

Обратите, рецимо, пажњу на наслов овог последње наведеног пројекта – и биће вам одмах јасно зашто је ова НВО заправо била тек машина за прање пара. Истинско „грађанско“ ангажовање, наиме, подразумевао би рад на томе да се колико-толико смањи сиромаштво. Али, незгодно, тај рад би се ипак могао егзактно измерити: рецимо, стопом сиромаштва или бројем лица којима је пружена помоћ.

Насловна страна сајта „Грађанских иницијатива“

Међутим, ако не мислимо ишта озбиљно да радимо, једноставно ћемо „рад“, најпре, преименовати у „политику“ – јер она се не може квантификовати; а у другом кораку ћемо, што је још боље, „политику“ преименовати у „ангажовање у политици“. Јер, тек ко би могао измерити колико је, у еврима и доларима, стајало то наше ангажовање?

Али, пазите сад, и то би можда могло опет бити превише обавезујуће. Зато ћемо испред ангажовања још додати и: „развој повољног оквира“. Тада уопште не морамо да смањујемо сиромаштво, чак не ни да радимо на политици смањења сиромаштва, па ни да смо ангажовани на раду у политици смањења сиромаштва. Не, ми сада само треба да стварамо „повољне оквире“ – шта год то значило – како би се неко други „ангажовао“, да би онда неко други „водио политику“, е да би неко други „радио“ на пројектима смањења сиромаштва.

А пошто се, уз сво наше проактивно деловање сиромаштво свакако неће смањити (осим што ће се нама повећати конто у банци) – не кривите нас, јер божемој, то заправо није ни било предвиђено нашим пројектом.

У том светлу треба гледати и на недавно покренут програм „Табла“ USAID у БиХ, намењен високошколцима на територији Републике Српске и Сарајевског и Херцеговачко-неретванског кантона. Његов циљ је „да студенти напредују у развоју критичког мишљења“ (to improve student outcomes in critical thinking; стр. 1), што је, у уобичајеним приликама, наводно, тешко јер су у БиХ „многе школе етнички подељене“ (many schools are segregated on the basis of ethnicity), а све у циљу да БиХ постане „стабилнија земља ближа евратлантским интеграцијама“ (a more stable country closer to Euro-Atlantic integration стр. 3)

Идеја програма је да се ради на обуци „будућих предавача“ (to train future teachers; стр. 3), на обавезној до-едукацији постојећих наставника (to institutionalize quality teacher training and professional development), на техничкој опреми која ће омогућити примену овако стечених „вештина“ (to provide teachers with the physical tools and contexts necessary to put their training into practice), и на подстицању дискусије о реформи образовања имајући у виду резултате ПИСА теста 2018. године (stimulate discussion on education reform in the wake of the 2018 PISA results).

С друге пак стране, Russia Today је у овом програму препознала настојање да се „омладина у БиХ усмери на америчке вредности“ (чтобы ориентировать молодое поколение страны на американские ценности), додајући да је „утицај на реформу образовања у БиХ тек облик меке моћи коју САД примењује већ годинама, с циљем да се омладина других земаља усмери на њен систем вредности“ (направленных на изменение системы образования – одна из форм `мягкой силы`, которую Соединённые Штаты используют уже много лет… ориентирует молодые поколения других стран на свою систему ценностей), поготово имајући у виду чињеницу да се врх Републике Српске супротставља уласку земље у НАТО (руководство Республики Сербской выступает против вступления страны в НАТО).

Можда Руси у Табли виде и нешто чега нема, а можда су у праву. Додик се, додуше, и иначе жалио да „САД и УСАИД финансирањем разних пројеката подривају Републику Српску„, а директор Педагошког завода РС Предраг Дамјановић, коментаришући „Таблу“ рекао је: „Готово сви амерички пројекти, а посебно из ове агенције, у посљедњих 25 година имали су само један циљ, а то је да промијене свијест нашег народа„, те „да није први пут да се на овај начин покушава американизација младих на овим просторима“.

Оно што сам сигуран, међутим, јесте то да ма колико новаца да се намерава уложити у преумљење овог народа, немогуће је и замислити да ће наша деца бити доведена у стање да папагајски мантрају: „ђеносајд Баснија, ђеносајд Косова, ђеносајд Баснија, ђеносајд Косова…“, е да би се Срби коначно суочили са сопственим злочинима, док се сви други у региону суочавају тек – са српским.

За то би, ипак, било потребно једно четрдесетак година директне окупације и макар толико година окупаторске чизме у нашим обдаништима, школама и универзитетима…

Стога, потпуно разумем очај наших (ауто)колонизатора. „Јебем те животе!“ – што рече Никола Крстић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Све о Српској, 16. 6. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

12 replies

  1. Бож’је помоћи и јуначке среће ето нас у Призрен на’пролеће!

    Другосрбијанере ћемо да мобилишемо за подмазивање тенковских гусеница, и као водиче кроз минска поља. Да дуг отечеству раздуже 🙂

    Свиђа ми се

  2. Леп и садржајан чланак проф. С. Антонића. Ми смо једна од ретких држава која допушта овакве непријатељске делатности у свој средини. Има и ту нечега корисног. Јасно се одваја жито од корова. Ови бедници оба пола, упорно раде на „преумљивању“ младих у Србији. Али, српски ген је јачи од њихових добро плаћених напора. Могу само да шкргућу зубима у својој немоћи. Ваљда ће и колонизатори схватити да узалуд плаћају ове јаднике. Они који нам говоре „да не треба да љубимо земљу својих предака, него земљу својих потомака“, могу да виде и осете поруке младих Србије и Републике Српске. Они виде и осећају, боље од нас старијих, и помало уморних, да је земља наших предака и њихова земља, за коју се треба борити и сачувати.

    Свиђа ми се

  3. To su samo zapadni komunisti. U Srbiji su na delu isključivo sukobi zapadnih (tzv. liberali, demokrate i sl.) i istočnih (tzv. socijalisti, nacionalisti, idemo sa Rusijom i Kinom i sl.), komunista u okviru KP Srbije a oko podele plena zvanog Srbija a ne oko bili kakvih vrednosti. Nacionalizam je kolektivističko zlo kao i komunizam. Suština uma košnice je ista – nasilje nad slobodnim ljudima. Komunizam je samo najekstremnije nasilje uma košnice. Obično bi trebalo da bude da je nacionalizam manje zlo od zločinačke ideologije jer teži da kažemo uobičajenom nasilju pljačke a ne diktaturi poput zločinačke ideologije koja pretenduje da reguliše čitav ljudski život i da sprovodi svoje nasilje u svakom njegovom aspektu. Međutim, kada se pogleda koji su drugovi u Srbiji nacionalisti i šta stavljaju u političke programe…
    Komunizam je uvreda Bogu. Komunizam je najnemoralnija ideologija u istoriji čovečanstva. Pogubljenja, koncentracioni logori, deportacije, ubijanje izgladnjivanjem, stalno nasilje prema slobodnim ljudima – to je komunizam. Ne postoji više verzija komunizma. Postoji samo jedna, zločinačka i ludačka ideologija istovetna u teoriji kao u praksi. Čak bih rekao da nema doslednijih niti disciplinovanijih od komunista u sprovođenju zla iz teorije u praksu. Nema većeg zla u istoriji sveta. Sva druga zla kao što su nacizam, islamizam i verovatno neke bolesti zajedno ne mogu ni da priđu zlu komunizma. Ne postoji ništa moralno u komunizmu. Ne postoji ništa moralno u navedenim zločinima kao ni u nasilnom uzimanju novca onima koji ga zarade da bi komunistički ideolozi ili ljudi zatrovani zločinačkim ideologijama davali taj novac na svrhe koje oni smatraju moralnim. Rekao bih da su jedina moralna vrednost „u komunizmu“ – najbolji osećaji ljudi koje komunistički ideolozi izvrću u praksi i koriste protiv njih – naročito protiv mladih… Komunizam je u samoj idejnoj osnovi nasilje prema slobodnom pojedincu, da bi indoktrinirani ljudi sprovodili svoj lažni moral i da bi se osećali moralno nadmoćnim u odnosu na druge. Dakle, komunizam je već u idejnoj, početnoj osnovi čisto zlo!
    Komunizam je samo nasilje ili (ne)intelektualno pravdanje tog nasilja na nivou celog društva u smislu političke ideologije drugova Marksa i Engelsa i sličnih ludaka. Ideje komunizma, kao i ideje slobode su postojale oduvek. Kada su ideje komunizma postale sistematizovane u smislu političke ideologije prevashodno umobolnika Marksa i Engelsa, povezane na nacionalnom i međunarodnom nivou i predstavljene javnosti kroz zločinačku propagandu – dovele su do smrti i stravičnih patnji miliona ljudi.
    Komunizam je apsolutno zlo. Nemoguće je zamisliti na nivou ideja odnosno teorije veće zlo od toga. Nemoguće je zamisliti zlo koje je većih razmera, dublje, sveobuhvatnije, podlije, strašnije, teže, više rušilačko i (samo)ubilačko od komunizma. Komunizam je sve ono što je ljudska grešnost u verskom smislu a od indoktriniranih ili nitkova – slavljeno kao moral!
    Komunizam je i mentalna bolest (kod onih koji ga svesno i namerno prihvataju)… Tek kad komunizam bude postao dijagnoza i kriminalna aktivnost a ne legitimna politička ideologija – tek tada će Hrišćanska civilizacija napredovati dalje…
    Šta autor podrazumeva pod (auto)kolonizatorima? Zašto baš tu reč koristi i u kojem smislu? Sa čijim kolonijalizmom poredi stanje u kojem se Srbija nalazi ako to čini koristeći taj izraz?

    Свиђа ми се

  4. Zašto objavljujete ovakvo pozivanje na nasilje?

    Свиђа ми се

  5. Бре, децо кад помислим стварно вам нема помоћи. Не дате КиМ, не дате заставу, не дате Србију. Па шта ћете да им дате? Да, сетих се.
    Даћете им оно што је и Драгомир дао ташти и тасту. Мислим за почетак.

    Liked by 1 person

  6. 100% saglasan sa „Srđan M. Krunić“.

    Свиђа ми се

  7. Ova cetvrta s leva iz „Gradjanskih inicijativa“ nije losa i svaka politicka strategija mora da nadje mesta i za nju:)))))Elem, velika vecina tih „patriota“, posebno ovi elektricari, ce suocena sa „zivotom“, krenuti put Zapada.Moj prijatelj predaje filozofiju i sociologiju u srednjoj skoli i ima nekog malog genija koji ide po takmicenjima iz svih predmeta, drzi casove, kada je njemu dosadno, a cilj mu je da zavrsi medicinski fakultet i ode na Zapad.To je cilj vecine ucenika.Srbija je vesternizovana jos u vreme SFRJ, a paradoks da sto je drzava „demokratskija“ to je partijaskija i korumpiranija, samo jos vise mlade okrece Zapadu, pretvarajuci Srbiju u tranzicionu drzavu za same Srbe.

    Свиђа ми се

  8. Слободан Антонић нас упозорава да Запад троши огромне своте на испирање мозга српске омладине. И директор Педагошког завода РС тврди да готово сви амерички пројекти имају само један циљ, а то је ДА ПРОМЕНЕ СВЕСТ НАШЕГ НАРОДА.

    Мада није претерано озбиљан, и лист NJUZ констатује невероватну промену свести код младих :

    https://www.njuz.net/porazavajuce-sve-vise-mladih-zeli-da-zivi-umesto-da-herojski-pogine-za-otadzbinu/

    Свиђа ми се

  9. Roditelji treba od malena da uticu na svest svoje dece da nijedna zapadna ideologija ne sme u buducnosti da im menja misljenje. Dzaba im sve! Zna se kako se vaspitava narod na ovim prostorima.

    Свиђа ми се

  10. @Jr

    O čemu ti bulazniš, o kakvom komunizmu? Komunizma nema već 30 godina, imamo zakon o radu koji je vratio radnička prava jedno 150 godina unazad. Ovakvi komentari služe da zatrpavaju bilo kakvu smislenu diskusiju besmislicama, trebao bi postojati neki kriterijum za objavljivanje, ovakve somnabulije nema svrhe objavljivati.

    Свиђа ми се

  11. Данас читам да је Норвешка јуче поклонила Србији 700 000 евра као подстрек новим предузетницима и подршку за отварање нових радних места :

    https://www.danas.rs/drustvo/kraljevina-norveska-pomaze-otvaranje-novih-radnih-mesta-u-srbiji-sa-700-000-evra/

    Тај поклон треба додати безповратним средствима које је Европска Унија до сада донирала (поклонила) Србији. У протеклих 18 година, ЕУ је поклонила Србији 3.7 милијарде евра (у динарима, то је број 4 са 11 нула).

    Србија је један од највећих прималаца средстава ЕУ у свету. Тренутно се спроводи преко 600 пројеката у разним областима (владавина права, реформа јавне управе, друштвени развој до животне средине и пољопривреде) за општу добробит грађана Србије.

    Свиђа ми се

  12. Данас кренула Међународна студентска недеља у Београду. Мој град ће примити и угостити преко 300 младих из целог света. Радује ме да ће и неки од мојих седморо унука учествовати. Живели млади ! Живела будућност !

    https://rc.gradjanske.org/13-po-redu-medjunarodna-studentska-nedelja-u-beogradu/

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s