Милан Ружић: Погром

Не знам постоји ли у свету игде случај зверскијег понашања над културним наслеђем целога света од онога када душманин стоји на крову цркве и кида крст

Намерно не желим да пишем о погрому у недељу, јер ће се тада сви упињати да нам затворе очи и убеде нас да се погром над Србима није ни догодио пре 15 година или ће нас замајавати случајевима којекаквих певача и ријалити звезда.

Пре 15 година на Косову и Метохији је извршен страховит злочин над српством. Пребијани и убијани су Срби, паљене су наше куће, рушени наши манастири, миниране наше цркве, кидани наши крстови.

Не знам постоји ли у свету игде случај зверскијег понашања над културним наслеђем целога света од онога када душманин стоји на крову цркве и кида крст. Нема снимка који је више обилазио планету, а да му је мање придавано значаја или да је више проглашаван као монтажа. Није могуће да у некоме има толико мржње да ризикује властити живот како би некоме нанео зло. Овај потез „младог борца за слободну државу“ је остао симбол српског страдања на Косову и Метохији.

Милан Ружић

Косово и Метохија су тих дана били озвучени рафалима пре него што су утонули у потпуну тишину и обасјали ноћ пламеном. А они који су били дужни да наш народ на нашој земљи штите, они су стајали са стране без доброг изговора зашто не заустављају насиље.

Терористи су проглашени борцима за слободу, убијени и мучени Срби су проглашени претњом по Албанце, куће су биле криве што у себи крију оне који тамо живе вековима. Све је требало срушити и збрисати са лица земље како би се почело са објашњавањем нових теорија како Срби никада нису живели на Косову и Метохији. Није била у питању „спонтана акција албанских ослободилаца“, већ добро планирани рат за Косово који би свет увео у покретање његовог отцепљења од Србије.

Албанци су тада преговарали силовањем, ножевима, објашњавали су калашњиковима, цивилизовали нас батинама, грлили вилама и просветљивали пламеном.

Како дође до тога да се на најцивилизованијем континенту догађају најнецивилизованије ствари и да најгори дивљаци и укољице постану највећи борци за слободу и демократију?

Мој народ је тих дана био убијан по ко зна који пут само због тога што је српски. Моје цркве су миниране и паљене само зато што нису њихове. Лица светаца су нестала у пламену, а очи су им вађене ножевима, ексерима и будацима. Косово и Метохија су за тих неколико дана преживеле целокупну вишевековну голготу српског народа.

Онај народ иза којег стоји амерички, пуцао је мом народу у чело. Одузимајући Косово и Метохију Србији, покушао је Србију скратити за главу.

Нико нама није покушао да отме Косово зато што оно њима нешто значи, већ само због тога што можда и боље од нас знају шта оно нама значи. Косово не сме бити наше највеће нерешено питање, већ само мора бити одговор на питање „Ко су Срби?“. Није нама господ џабе дао Косово. Дао нам га је да нас искушава и откуд нама, данашњим Србима, право да будемо први у низу који ће одустати од свог вечног искушења? Косово је крст на којем нас је свет разапео, а на нама је да ли ћемо васкрснути.

Ако већ Албанци данас тврде да су манастири на Косову и Метохији део њихове културне баштине, зашто су их онда палили, минирали и унаказили? Ако желе да живе у миру са нама, зашто су почињали ратове? Ако нису терористи, зашто су онда убијали и палили куће? Ако је Косово њихово, зашто се онда труде да докажу да није наше? Ако су цивилизовани, зашто нам каменују аутобусе, руше гробља и кољу стоку? Ако нису ни за шта криви, зашто се стално бране? Ако имају вишевековну историју и доказе да су они овде били пре нас, зашто не покажу своје доказе, већ затиру наше? Како цепањем направити целину? Ко су они који одлучују колико ће српске земље припасти Србима?

Ако је већ свет слеп, глув и нем на оно што се и данас чини Србима на њиховој светој земљи, на Косову и Метохији, зашто смо ми Срби одлучили да кренемо тим путем одсуства чула које свет пропагира?

Треба у недељу да кажемо да је на Косову српски народ затиран и затиру га и данас они које брани Америка, а које ће одбацити чим за њу учине све оно због чиме Американци не желе да прљају руке. Пазимо шта ћемо рећи у недељу пред собом и пред онима који су побегли са Косова и Метохије. Имамо велику одговорност и мериће нам се свака реч.

Ми морамо да увежбамо ћутање. Да смо ћутали, далеко бисмо више учинили. Минут да ћутимо за сећање на сваког Србина страдалог на Косову и Метохији, проговорили бисмо тек за 100 година. Такво ћутање би нам најгласније говорило колико не смемо да преговарамо о Косову и Метохији, већ да се зна да је у питању наша земља. Чим смо проговорили о томе, дали смо им до знања да се може преговарати.

Уосталом, ко са злочинцима покуша да се договори, он није ништа друго до саучесник у погрому који траје већ 15 година, али и много дуже.

Немојмо бити саучесници у убијању сопственог народа и затирању своје државе, јер историја има гадну навику да памти, а Господ да кажњава.

Опрема: Стање ствари

(Искра, 14. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

5 replies

  1. Подсетио бих да је велики број српских цркава срушен на територији НДХ за време Другог Св рата. И додао, да је у БиХ, током деведесетих година прошлог века, срушено мноштво верских објеката. Прилажем чланак :

    http://www.frontal.ba/blogovi/blog/60507/ko-je-i-koliko-rusio-
    vjerske-objekte-u-bosni -i-hercegovini

    Рушење верских објеката је вандалски чин. Кад знамо да су скоро сви ратови између Јужних Словена у 20 веку прелазили у верске сукобе, кад знамо колико смо због верске нетолеранције страдали, тешко је разумети браћу која и данас, у 21 веку, не могу да прихвате постојање другог и другачијег.

    Тешко је разумети браћу која на сајту СС, нашу браћу у Христу католике, називају ЈЕРЕТИЦИ, чинећи исто што и усташе, који су Србе звали ШИЗМАТИЦИ.

    Смешно је да још увек има људи који мисле да смо ми неки посебан, небески или заветни народ, да смо бољи од других. Да је наша вера боља и истинитија од других вера, да су други на погрешном путу и према томе, наши непријатељи.

    Свиђа ми се

  2. Господине Ђоле,

    Ваше поучавање је у потпуној несразмери са вашим неразумевањем ствари.

    Уколико су други на погрешном путу (а јесу) то не значи да су нам непријатељи. Мислим, вероватно сте тај квазилогични скок “није на мом путу“ следи “непријатељ“ научили из младалачких часова марксизма-лењинизма/титоизма. Ако неко има погрешан став – следе и верских ствари – то значи да има погрешан став и не повлачи да је дотична особа непријатељ.

    А ако неко пише са православне позиције наравно да ће о онима који из православне тачке гледишта не исповедају православну веру да пише као о јеретицима. Што, опет понављам, не подразумева неки чин непријатељства – заправо може да подразумева и изразито пријатељски чин, молитву Свевишњем да га врати на православни пут.

    А што се тиче насушне потребе да се релативизују злочини према српском народу о томе не бих. Гадно је.

    Свиђа ми се

  3. Навикли смо да су коментари онога који се потписује са @Деда Ђола често пуни цинизма. Нарочито много је интернет-зноја пролио у јаловим покушајима одбране лика и дела ратног злочинца Степинца и државотворног усташтва, мада све некако у рукавицама.

    Тако и овде, пред сликама дивљачког рушења српских светиња, налази за сходно да изједначи оне што Србе називају шизматицима (у име чега је у НДХ масакрирано милион живих људских бића) и коментаторе СС-а који су се дрзнули да употребе реч „јеретици“ против учења РКЦ. Да није глупо било би смешно, али је само јадно жалосно.

    Но, какав год цинизам @Деда Ђоле успевао да пласира, овај не прикрива њеогово елементарно незнање (игнорисање?) историје и основних истина православља.

    А ваљало би да провери и етимологију — цинизам је од речи пас. Све у свему, пас лаје а СС караван пролази.

    Свиђа ми се

  4. Ми и јесмо посебни, јер да нисмо неби имали толику жељу да нас униште у сваком погледу од физичког преко културног до моралног стања наших душа .

    Много смо важне
    Земљо моја мила
    Ја и моје сестре
    Истина и Правда
    чим се на нас дигла оволика сила
    чим су на нас зинуле кривда
    и неправда.

    Свиђа ми се

  5. @Деда Ђоле
    Тешко је разумети браћу која на сајту СС, нашу браћу у Христу католике, називају ЈЕРЕТИЦИ, чинећи исто што и усташе, који су Србе звали ШИЗМАТИЦИ.
    Смешно је да још увек има људи који мисле да смо ми неки посебан, небески или заветни народ, да смо бољи од других. Да је наша вера боља и истинитија од других вера, да су други на погрешном путу и према томе, наши непријатељи.
    ++++
    Не, деда Ђоле.
    Није смешно, напротив. Тужно је, када је неко у животном добу деда, говори о себи као верујућем човеку а није научио оно основно о вери.
    Ви које зовете јеретицима су они отпали од Христа Бога живога, и они су Његови непријатељи, и непријатељи свога спасења на које су и они призвани. Жао ми је, оне дечице ( телесне и духовне ) за које ће те Ви дати одговор Оном ко је Пут, Истина и Живот.
    Вера коју Ви не познајете јавно исповеда: „Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, – Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћању. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно. ” Свети Максим Исповедник

    Упознајте се, са правом вером.
    https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/VeraSvetih.pdf

    И на делу, о правој вери у Недељи православља од наше браће и сестара из Украјине.

    http://borbazaveru.info/content/view/11501/1/

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s