Он вади из џепа свог етно или религијског одела неке пластичне бројанице и нуди ми. Рекло би се да очекује новчано уздарје
Лажни будистички монаси на улицама Београда (Извор: Снимак екрана/N1)
Дефинитивно смо постали свет.
Београд. Сунчан дан. Чекам пријатеља у башти кафића у парку, не баш у центру града.
Прилази ми будистички монах или свештеник, не разумем се баш најбоље, али оригинал је. Из Азије. Има и наранџасте чарапе.
Клања се и пружа ми руку да се рукујемо. Пружим му руку, а он ми другом руком преклапа руку, хипнотички се смешка. Мени мало непријатно, па извучем руку из његових љубазних кљешта.
Он вади из џепа свог етно или религијског одела неке пластичне бројанице и нуди ми. Рекло би се да очекује новчано уздарје.
Ја га благословим уз „Год блес ју“ на енглеском – и он нестаде. Мислим, не претвори се у дим, али се хитро повуче. И од мог стола и из кафића.
Е. кад би то могло са овим нашим домаћима а светским. Не мислим на будисте. 🙂
Него имуно је то, углавном су некако крштени, такорећи вакцинисани.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
У Београду – а не у Амстердаму? Зашто?
https://polldaddy.com/js/rating/rating.js