У свим извјештајима чланица НАТО пише да се коначне последице осиромашеног уранијума не знају и да је неопходно годинама пратити стање тла и подземних вода, каже Даница Грујичић

Фото: in4s.net

Споразум о оснивању заједничког тијела за утврђивање последица НАТО бомбардовања потписан је јуче, а министри здравља и заштите животне средине Србије навели су да је овај потез важан за будуће генерације, као и да истраживањем последица бомбардовања Србија не жели никога да осуди, већ да помогне себи.

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да Србија има обавезу према својим грађанима да утврди све истине везане за НАТО агресију 1999. године и додао да то није само питање истине, већ и питање будућности.

– Када схватимо шта се догодило и размотримо све аспекте, знаћемо и шта треба радити да заштитимо своје грађане и свој биодиверзитет и биосферу, рекао је Триван новинарима након потписивања споразума.

Он је навео да су након бомбардовања извршена озбиљна истраживања и деконтаминације терена који су били загађени, прије свега осиромашеним уранијумом, али да је вријеме да се тај процес настави.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је истраживање последица бомбардовања најмање што може да се уради за садашње и будуће генерације, како би се открило шта се тачно том приликом десило.

– Не желимо ништа да прејудицирамо, али желимо и због нас и због будућности да откријемо чињенице, да сјутра нико нема дилему шта се то десило, рекао је Лончар.

Он је подвукао и да резултати који буду остварени неће бити важни само за Србију, већ и за читав свијет.

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичић истакла је велику подршку државе на утврђивању последица бомбардовања и подвукла да је једини циљ истина, без обзира да ли ће нам се она допасти или не.

Даница Грујичић

Објашњава да ће за почетак бити прикупљани подаци који већ постоје, али који морају да се скупе на једном мјесту.

– Читава Србија ће бити лабораторија и то је велика шанса за младе људе да пишу мастер радове и докторате који ће бити занимљиви цијелом свијету, ово је прије свега питање струке, рекла је Грујичић и додала да ће за пар година бити познати први резултати истраживања, али да се о коначним последицама може говорити тек за 50 година.

– У свим извјештајима чланица НАТО пише да се коначне последице осиромашеног уранијума не знају и да је неопходно годинама пратити стање тла и подземних вода, каже Грујичић.

Она наводи да ће у сарадњи са Министарством одбране бити утврђене тачне локације бомбардовања у складу са чиме ће се испитивати и одређене болести везане за те области.

Грујичић истиче да нијесу у питању само малигне болести, већ и утицаји на потомство, аутоимуне болести, проблем стерилитета.

– Мене, као грађанку и љекара, највише иритира што онда када је ово требало да се ради, одмах по бомбардовању 2000. године и послије, бачено је под тепих. Наше здравље није било важно људима које смо бирали и то никада не смијемо да заборавимо. Сада држава стаје иза овог пројекта и показује одговорност према здрављу својих грађана и према научној истини, казала је она.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С/Искра, 12. 6. 2018)

Categories: Вести над вестима

Tags: Горан Триван, Даница Грујичић, Златибор Лончар, НАТО бомбардовање, осиромашени уранијум, ударни