Душан Ковачев: Шпанија борбом против „независног Косова“ брани ЕУ

Шпанија ће се борбом за међународно право, европске принципе и вредности одлучно борити за интересе Србије, једнако колико и за своје интересе

Извор: Pixabay/Telgraf.rs

¡Fuerza y Honor! (Снага и част!)
Парола древних шпанских витезова
и модерних заветника борбе против сила зла

Споменик Родригу Диазу де Вивару званом „Ел Сид“. Фото: Википедиа

Интереси Србије и Шпаније су исти: заштита територијалног интегритета и суверенитета од сепаратизма легалним средствима. Са или без Србије, Шпанија ће се супротставити манипулацијама германизованих установа ЕУ „Западним Балканом“ и косовским сепаратизмом, упркос малодушности владара Србије. То је Шпанија Србији директно поручила 2017. године, а сада је исто директно поручила и Европској унији. Ово је најава важног преокрета у ЕУ. Наступа прилика коју је Србија чекала скоро три деценије.

Шпанија је стуб владавине права у Европској унији

У српском, чак стручном јавном мњењу, сматра се да се Шпанија противи сепаратизму „Косова“ да се не би успоставио међународно-правни преседан који би злоупотребили сепаратисти у њиховим покрајинама. То је делимично тачно, али је то само један од разлога. Наиме, Шпанија уопште себи не дозвољава могућност да проблем „Косова“ поистовети са каталонским сепаратизмом, нити са статусом њених покрајина у правном смислу. Каталонски сепаратисти, стога, само покушавају да разбесне отаџбину тиме што свој сепаратизам поистовећују са косовским сепаратизмом. Ни ЕУ статус Каталоније не поистовећује са „Косовом“. Шпанија статус „Косова“ сматра правно сличним статусу Гибралтара. Добро је то што постоје и у Србији људи којима је ово јасно. И Британији је савршено јасно да не треба отварати Пандорину кутију (ту кованицу за „независност Косова“ употребила најпре руска дипломатија) која ће угрозити садашњи статус Гибралтара, па се стога и тамо јављају ставови да ЕУ треба да послуша став Шпаније о „Косову“.

Британија се извукла из ЕУ, чим је у ЕУ почело да се говори о „унутрашњем проширењу ЕУ“ у контексту шкотске независности. Неконтролисани социјални издаци, политика према мигрантима и друго су, ипак, били тек политички аргументи. Шпанија добро зна да проблем покрајинског сепаратизма треба спречити на време и ван својих граница. У том случају спречити на Балканском а не на Иберијском полуострву, где је њихова кућа. Знају то једнако и Италија, Француска, Румунија и Пољска које се још не оглашавају. Ни једној од тих држава не одговара „независно Косово“ унутар ЕУ, којом год формом интегрисано. Шпанија је за сада једина која је свој став јасно формулисала. Оно што ради Шпанија најбоље схвата Британија. У државама ЕУ с пажњом прате шпански став и поступке поводом „Косова“. За то време, владари Србије упорно дремају сањарећи да ће Србија бити примљена у ЕУ чим „одмрзне“ косовски проблем и „коначно га реши“ тако што ће „нормализовати односе“ одрицањем од Космета, сећајући се „Ишингеровог предлога“. Чини се да би се радо одрекли Косова, не схватајући да управо због тог одрицања Србија никад неће легално постати чланица ЕУ!

Хозе Луис Запатер. Фото: Википедиа

Али, зар Француска, Италија, Аустрија, Чешка и Пољска нису признале „независно Косово“? Јесу оне признале, али нису прихватиле да оно постане чланица ЕУ! Знају оне добро да у ЕУ постоји неко бољи он њих који ће зауставити пријем илегалне сепаратистичке творевине. Обратите пажњу да су „независно Косово“ признале европске секуларне републике католичких народа којима је Немачка веома близу. Ватикан Косово није признао. Ни Католичка краљевина, којој је Немачка довољно далеко, никако не признаје „независно Косово“, а прва је отворено најавила противљење пријему „независног Косова“ како посебно, тако и ђутуре (у обланди „Западни Балкан 6“ коју су приредили немачки евролобисти /Deutsche Zusammenarbeit/ 2016. г, на основу ранијих замисли Вишеградске групе. Тај Deutsche Zusammenarbeit је нама у Србији добро познат као GIZ из доба поплаве Војводине политичким аутономаштвом које је мимо правила NUTS неистинито представљало Војводину као некакву „европску регију“). Данашња Шпанија одлично памти до које мере је њу пренапрегла и упропастила незајажљива империјална политика једне династије немачке народности. Добро се Шпанија сећа ужаса „стране помоћи“ при отклањању домаћих проблема и „коначног решења“ проблема Шпаније бомбама Трећег рајха.

Ангела Меркел је на самиту групе „Западни Балкан 6“ у Трсту 2017. г. покушала да ЕУ стави пред свршен чин: да у ЕУ угура пет република и уз њих протури у чланство и једну илегалну сепаратистичку творевину. Сурогат који је понудила Немачка био је ефикасан једнако као што је земљама ЕУ био „користан“ њен ранији политички авантуризам. Био је демагошки користан балканским политичким властодршцима. Чудновати режими балканских држава су тада добили немачку цуцлу коју ће гурнути у уста својим народима да ћуте док их успављују бајкама о евроинтеграцијама. Европско искуство Меркелиног призива милиона миграната из Азије и Африке, мелодијом фрулаша из Хамелина, навело је Шпанију да схвати да се немачкој политици стављања ЕУ пред свршен чин мора супротставити директно, па макар и сама. Проширењем ЕУ на „Западни Балкан“ Немачка би ојачала своју националну привреду, а у Шпанији би политички ојачао сепаратизам неодговорних покрајинских политичара.

Шпанско не пријему сепаратистичког „Косова“ у ЕУ

Мигел Анхел Моратинос. Фото: Википедиа

Шпанска нота против интеграције „Косова“ у ЕУ није се појавила ненајављено. Потпредседник владе аутономне Каталоније је још 2008. године, брзоплето, одмах, писмено честитао „косовском парламенту“ на „постигнутој независности и слободи“. Изјава представнице аутономне покрајине Баскије је изгледала нешто умереније, али је са „независним Косовом“ одмах повезала ситуацију у Баскији, Каталонији, Шкотској и Белгији. Исте 2008. године је шпански министар спољних послова (Мигел Анхел Моратинос, члан PSOE који је дипломатску каријеру управо почео као амбасадор у Југославији 1979. г) изјавио да његова држава неће признати „независно Косово“. Хрватска штампа је пренела став Запатерове владе Шпаније, из којег издвајам најупечатљивије: „Насупрот републикама које су настале распадом Југославије и које су снагом одредби федералног устава из 1974. имале право на самоодређење, Kосово није било република него покрајина унутар Србије. На основу свега тога нарушава резолуција о неовисности, коју је косовски парламент једнострано прогласио, наведену резолоцију ОУН, која је на снази и на данашњи дан. Осим тога, то је и прекршај Повеље ОУН и завршног документа Хелсиншке конференције. (…) Осим тих правних темеља, актуално проглашење неовисности је и у супротности са свиме што је међународна заједница утврдила у вези с Балканом од драматичних догађаја деведесетих година. (…) ЕУ и Шпањолска су увијек били против оснивања нових држава на чисто етничком принципу управо зато јер то угрожава темељне вриједности на којима је наше друштво засновано. Шпањолска не може признати Kосово. Не само из правних разлога, него зато што је стварање једне државе искључиво на бази етницитета против наших приципа.“

Игнацио де Палацио Еспања. Фото: Википедиа

Како видимо, Шпанија је још 2008. године била изричито јасна да је у складу с прописима ОЕБС „Косово“ део Србије. Шта више, Шпанија је одбила и да учествује у раду Еулекса на Космету због тога што пренос административних овлашћења на то тело са ОУН није легално решен. Дакле, још тада је Шпанија иступила ка поштовању међународног права, за разлику од политичког режима Бориса Тадића и дипломатије Вука Јеремића.

Амбасадор Шпаније у Србији (Инигио де Палацио Еспања /такође у доба власти социјалистичке PSOE/) је 2009. године јасно изјавио да, тесном већином усвојена, Резолуција Европског парламента о Косову и улози ЕУ нема правно обавезујући карактер. Тада је уз Шпанију и Словачка директно одбацила резолуцију ЕП, а затим и Грчка. Бесмисленост потраге за изјавама шпанских социјалистичких политичара у прилог промене шпанског става према „независности Косова“ изричито је приказао исте године шпански премијер Хозе Запатеро (члан социјалистичке PSOE) и то у сред ОУН: „Питање може бити обрнуто: Зашто има више од сто земаља које нису признале Косово и зашто оних шездесет (које су признале) не виде оно што види осталих сто?

Мариано Рахој. Фото: Википедиа

Премијер Мариано Рахој (члан Народне партије) је 2012. године жестоко полемисао са каталонским посланицима поводом признања „независности Косова“, изјавивши да је „признавање независног Косова противно интересима Шпаније“. Везујући питање признања „независног Косова“ за каталонско питање, каталонски сепаратисти су армираним бетоном учврстили политички став Шпаније против „независности Косова“.

Шпански амбасадор у Србији Мигел Фуертес је почетком 2017. године понудио шефу Канцеларије владе Р. Србије за Косово директну сарадњу Шпаније која „подржава универзалне принципе међународног права у одбрани територијалног интегритета и суверенитета Србије“. Међутим, подршка Шпаније територијалном интегритету Србије није занимала тадашњег председника владе Србије а садашњег шефа државе, чија се неаутентична политичка егзистенција, на трагу духа капитализма, руководи лутеранским вредностима и протестантском етиком Макса Вебера.

Шпанци су савршено свесни да је „независност Косова“ пропала стар и Шпанија је дипломатском нотом Европском парламенту најавила да ће се супротставити пријему „Косова“ у ЕУ, у оба планирана начина. Остаје још само да владари Србије отворе очи и ум за две просте чињенице: 1) Шпанија је главни савезник Србије унутар ЕУ на основу заједничког интереса: одбране суверенитета и територијалног интегритета; 2) Србија без реинтеграције АП Косова и Метохије у ЕУ неће ући, баш као што неће у ЕУ ући ни сепаратистичко „Косово“ мимо Србије. Шпанија то неће дозволити.

Велико „европско“ ништа против шпанског не

Мигел Фуертес. Фото: Википедиа

Да ли претерујем са значајем Шпаније? Не. Већ неколико дана након подношења шпанске ноте Европском парламенту хитно се окупио Европски саветзбог тврдог става Шпаније“ и одмах припрема нову стратегију проширења ЕУ на преостале државе Балкана, овог пута без „Косова“. Европској унији немачког народа се жури. Хтело се да новом стратегијом проширења ЕУ буде предестинирано српско признање сепаратистичког „Косова“ у форми „нормализације односа“. „Косово“ је новинарским најавама те „стратегије“ стидљиво помињано да се Власи не досете. Како је јасно да ће се Шпанија у Европском савету супротставити пријему сепаратистичког „Косова“, у Европској комисији су се чак јавили ставови како би одлуке о интеграцијама у ЕУ требало доносити већином уместо једногласно, како би се заобишао доследан шпански став. Та политика прегласавања се бесрамно назива „јачањем владавине права у ЕУ“. Овим су неспособне установе ЕУ покшале да минимизирају значај и моћ шпанског „не“ пријему сепаратистичког „Косова“ у ЕУ. Шпанска амбасада у Србији је одмах обавестила нашу јавност о чему се ради. Председник ЕК Жан Клод Јункер је одмах отворено изјавио да 2025. г. није никакав обавезни рок пријема Србије и Црне Горе у ЕУ, већ „охрабрење“: „Неће бити даљег проширења на Западни Балкан све док се прво не реше отворена питања граница“. Рећи да ће се то решавати пошто се уђе у ЕУ неће се више догодити. Проблеми морају бити решени пре приступања или неће бити даљег приступања.“ Он чак није смео да каже да Србија неће у ЕУ док не призна сепаратистичко „Косово“. Невероватно али истинито, дебата о новој „стратегији“ проширења се одржава тек пошто је Европска комисија претходно усвојила документе који садрже ту „стратегију“.

Европска комисија је 6. фебруара 2018. хитно склепала па усвојила низ докумената који нам се приказују као некаква „стратегија“ проширења ЕУ. Документе „стратегије“ можете наћи на страници EU-Western Balkans Strategy: a credible enlargement perspective. Ти документи о проширењу ЕУ садрже збрку препорука евробирократа, њихових изјава, агенди, жеља и сугестија, а сви заједно не дају никакву стварну стратегију проширења. Стратегију формално чак не назива „стратегијом“. Из „стратегије“ је јасно да Европска комисија нема баш никакву замисао о стратегији пријема држава Балкана у ЕУ, а није јој јасно ни колико држава тамо заиста има. Све веома подсећа на „друштвене договоре“ из доба социјалистичког самоуправљања и друштвеног договарања уочи распада СФРЈ. „Стратегија“ проширења ЕУ из 2018. г. је велико ништа. Много вике ни око чега, а на основу тог ничега је председница дигитализације Србије закључила да је „Србија препозната као лидер“.

Шпанско не против политике свршеног чина Европске уније немачког народа

Да ли претерујем са немачком улогом у свему? Не. Немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел је хитно отказао посету Србији, а Немачка је препоручила својим држављанима да не путују на север Косова. Вучићев режим ће Немачка преварити, јер он не зна шта хоће, а мора шта неће. Шпанију неће преварити, јер Шпанија зна и шта хоће и шта неће. Шпанија неће подржати нову стратегију Европске комисије. Дипломатија Србије мора одмах да успостави најближе оперативне везе са шпанском дипломатијом, и са њом усагласи оперативне акције поводом стратегије интеграција у ЕУ на основама међународног права. Да ДОС-овски режим није уништио Службу за истраживање и документацију, или да је обновљена као што се тврдило, она би српску дипломатију давно подигла на узбуну, јер се указала прилика коју озбиљна држава не пропушта.

Шпанија је прва чланица ЕУ која се супротставила немачкој политици свршеног чина поводом евроинтеграција, и то са становишта поштовања међународног права. Ни немачки симулакрум звани „Западни Балкан“, ни „независно Косово“ никад неће постати део ЕУ. Може Вучићев режим да „одмрзава косовски проблем“, „коначно решава“ и „нормализује односе са Косовом“ колико год хоће, увек ће унутар ЕУ бити држȃва које ће ставити вето на пријем те сепаратистичке творевине. Зато Немачка хоће да ЕУ претвори у Европску унију немачког народа, где би се одлуке доносиле већином, уместо једногласношћу држава чланица.

Немачка политика стављања чланица ЕУ Европског савета и установа ЕУ пред свршен чин је већ тешко оштетила темеље Уније, а додатно их је оптеретила милионима миграната. Политиком свршеног чина, којом у ЕУ гура нове чланице ђутуре да би оне некако у ЕУ прошверцовале и једну сепаратистичку творевину, Немачка ће разбити ЕУ у парампарчад. Ако чланице ЕУ попусте пред Немачком политиком свршеног чина и дозволе да се Унија прошири и на „независно Косово“ прегласавањем, Унију ће брзо растргнути унутрашњи сепаратизми и национализми, једнако као што су растргли Југославију неколико деценија раније. Треба ли неког подсећати на судбоносну историјску улогу Немачке у распаду чак две Југославије?

Хозе Ортега и Гасет

Косово и Метохија је покрајина Србије. Немачка је држава чланица ЕУ. Косово је Србија, али Немачка није Европа. Немачка хоће да господари Европском унијом немачког народа. Битанци су то пре свих и најбоље схватили. Британија је на острвима, одлично наоружана, моћна и стална је чланица СБ ОУН. Може јој се да није Европа. Схватили су исто и Шпанци, али они знају да су на континенту. Шпанији није могуће да се дистанцира од Европе, као што се то Британији може. Стога су Шпанци, суочени с реалношћу, храбро објавили тврду веру да ће се борити за Европу против сепаратизма на њеном континенту. Пошто је Европска комисија показала да против Шпанског „не“ може да супротстави само „стратегију“ великог ничега, мудра Шпанија ће се неко време обазриво примирити и с пажњом пратити развој евроинтеграција Балкана. На жалост, садашњи режим у Србији није способан, или неће, или не сме да схвати ништа од наведеног. Режим у Србији једнако понавља евроунијске мантре о чланству у ЕУ, од кога неће бити ништа док поново не интегрише АП Косово и Метохију у Србију.

Стога не требамо да се чудимо руској поруци да „поводом Косова Руси не могу да буду већи Срби од Срба“, већ да се сетимо Џејмса Билингтона који је још 1966. г. подсетио на речи Ортега и Гасета да су „Русија и Шпанија две екстремности на великој дијагонали Европе“. Зна одлично Русија да је неумољиви иберијски hidalgo над Европском унијом развио барјак борбе за право и правду. То је Европљанин неупоредиво моћнији од посустале и опортуне евробирократије, а потпуно имун на прелести протестантског етичарења и духа капитализма.

Изворник текста: Аналитички форум, 9. фебруар 2018. г.

Опрема текста: Душан Ковачев

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s