Није поштено, протестују наши суседи, да се изложба дешава баш када су домољубиви повијесничари скоро докрајчили прикупљање историјских чињеница које недвојбено показују како се Адолф Хитлер заправо звао Слободан Милошевић и да је пореклом Србин

Споменик у Јасеновцу (Фото: ХРТ)

Оснивачи Конгреса српско–америчког пријатељства ( у даљем тексту Конгрес САП-а) изразили су жаљење што конгрес није одржан у Дрездену. Хтели су, али није било слободних термина. Све остало је било слободно.  И исто.

У Дрездену је 1928. био Четврти конгрес КПЈ, а у Београду 2018. Пети конгрес САП–а.

Поруке оба Конгреса су скоро сличне само на други начин изречене:

– Косово се мора предати Арбанасима – 1928.

– Србија мора потписати правно обавезујући докуменат – 2018.

– Срби су хегемонистички народ и морају се распарчати – 1928.

– Да се Србији измакне једна столица. Она на којој седи.– 2018.

– Волимо Совјетски Савез као што Совјети не воле Русију – 1928.

– Волимо Америку као што је Америка волела нас 1999. – 2018.

– Београд је извор српског национализма – 1928.

– Не да(ви)мо Д(АВ)ос! – 2018.

– Да се у администрацији диктатора Александра укине службени положај еветефендија (плаћени климоглавци док шеф говори) – 1928.

– Да се у администрацију диктатора Александра врати положај еветефендија и да се, уместо неразумљивог турцизма, уведе српска реч – лојални медији. И да се пише ћирилицом – 2018.

Било би погрешно све ово приписати Његовој екселенцији, америчком амбасадору, цењеном Кајл Скоту. Скотови следбеници (у даљем тексту краће – скотови) нису штедели шаке (због аплаудирања тренутно празне) да френетичним пљеском поздраве свако изјашњавање екселенције у стилу: „Волим и ја вас“!

Једина незгода, коју извесни конгресмени у својим излагањима нису могли прескочити, јесте чињеница да се Конгрес одржавао управо у тренутку када се у згради Уједињених нација у Њујорку отвара изложба о усташким неделима у Јасеновцу.

Вест о отварању изложбе о Јасеновцу Хрвате је погодила као маљем. Осетили су се као јасеновачке жртве.

Није поштено, протестују наши суседи, да се изложба дешава баш када су домољубиви повијесничари скоро докрајчили прикупљање историјских чињеница које недвојбено показују како се Адолф Хитлер заправо звао Слободан Милошевић и да је пореклом Србин.

Свима је знано да је Слободан Милошевић балкански касапин који је од Хрвата хтео да направи дуван чварке које би, потом, Мило Ђукановић, док се још осећао Србином, глисерима шверцовао у Италију.

Сасвим неочекивано међутим, Мило тврди да је мит о шверцу дувана још једна српска подвала и то доказује избацивањем Светог Саве из званичног календара Црне Горе. Додаје још да година у црногорском календару, за разлику од српског, има два дана више – 367. Оба су, као и оних 365, нерадна. Уосталом, Црна Гора је, у односу на Србију, баш за та два дана ближа Европи. И Монтенегрини ће пре Срба заиграти у тиму Европе. Пипиревку.

Ако би у европском тиму од 27 играча, од којих су два у игри, а остали на клупи за резервне играче, Меркелова успела да направи једног јединственог глобалног играча, поименце Меркел–Макрон, онда би ЕУ сопствену судбину чврсто држала у својим рукама. У светској глобалној трци Европа би сваког победила бар за прса.

Услов је да се трка одржи у Дрездену.

И ми бисмо сваку трку добили за груди, или бар за шпиц ребра, ако би нам трку, као што неки предлажу, предводила Карлеуша.

Categories: Сатиристика

Tags: Јасеновац, Драгослав Пакић, Срби и Хрвати, Србија