Због тренда разочарaња у политичке елите и Вучић се служи привидом директне, институцијама непосредоване, комуникације са народом. Институције су стога нешто непотребно, непотребно компликовање, усложњавање и успоравање политичког процеса, које само и служе томе да дају глас онима којима је једини циљ у томе да опонирају и да „стављају клипове у точкове нашег развоја“.
Институције стога треба да буду укинуте и обесмишљене, опоненти ућуткани позивањем на гнев обичног народа, чији је вођа само гласноговорник, а народ од вође лепо убеђен у оно шта и како треба да мисли.
То – да је вођа гласноговорник народа коме опет од истог тог вође бива наложено шта и како треба да мисли – само је привидни парадокс, а заправо разрађена ауторитарна пракса, врхунско политичко и социјално насиље, са тоталитарним претензијама.
Над лењим и дезоријентисаним народом, метонимијски представљеним у виду пијане и беспослене (иако их послови, захваљујући Немцима, чекају на сваком кораку) кафанске дружине, вођина супериорност је у раду и визији, а ред и мир су у јединству око вође у ком су сви дисонантни гласови ућуткани или макар обезвређени.
А ко пусти да му обезвреде глас или га ућуткају, сам је за то крив.
(Фејсбук страница Владимира Коларића)
Categories: Преносимо
Ја не знам кога Вучко може да убеди својим булажњењем?