После више од шест година рада, у Великој Британији је шестог јула ове године објављен званични извештај истраге о учешћу државе у Ирачком рату. Комисијом је председавао сер Џон Чилкот, дворски саветник, по струци лингвиста, иначе, службеник у Mинистарству унутрашњих послова Уједињеног Краљевства све до пензионисања 1997. године.

Чилкотова комисија

Извештај је веома опширан, има 6.000 страница, састоји се од 2.600.000 речи. Почетком августа, на фестивалу у Единбургу, извештај, је читан 12 дана узастопце, а било је, како је забележено, потребно укупно 28 часова и 45 минута да се он прочита у целости. Када је крајем прошле године најављено да ће извештај бити објављен у јуну или јулу, појавила се бојазан да ће он садржати оправдање за учешће Велике Британије у Ирачком рату, али није било тако – већ је потврђено да су имали право они који су му се од самог почетка противили.

У Чилкотовој комисији није било правника, па се не може очекивати како ће овај извештај непосредно утицати на оптужбе против главног британског ратног хушкача, Тонија Блера. Ипак, није тешко претпоставити да ће породице војника погинулих у Ирачком рату користити наведене доказе и покренути судски поступак против бившег председника лабуриста и британске владе.

Чилкотов извештај не поставља питање легалности самог рата, већ осуђује начин на који је Блер обмануо британску јавност, наводећи је да поверује како је инвазија била легална. „Дошли смо, међутим, до сазнања”, пише у извештају, „да су околности у којима је закључено да постоји реална основа за војну акцију Уједињеног Краљевства биле далеко од задовољавајућих”.

Чилкотов извештај

Док ожалошћене породице морају да се организују и скупљају фонд (досад су прикупили 160.000 фунти) за извођење Блера на суд, овом ће мултимилионеру, уколико се процес покрене, одбрану платити порески обвезници Уједињеног Краљевства.

Као и сви нарцисоидни и осиони људи, ни Блер не осећа да је за било шта крив. Истога дана када је објављен Чилкотов извештај он је, самоуверено и без трунке стида или кајања, изјавио како би – да се поново нађе у прилици да одлучује као на почетку Ирачког рата 2003. године – и данас поступио на исти начин.

Касније истога дана, ветеран антиратне кампање и садашњи вођа лабуриста, Џереми Корбин, сазвао је конференцију за штампу на којој се грађанима Велике Британије извинио за понашање Лабуристичке партије (и њеног ондашњег председника Блера) у време Ирачког рата.

Такав његов поступак потпуно објашњава због чега је Корбин задобио поверење и победио на изборима за председника Лабуристичке партије 2015. године.

Семе дубоког незадовољства које обични грађани осећају према водећим политичарима и државницима посејано је још 2003. године. Тада се Британија, упркос противљењу већине становништва, придружила нападу Сједињених Америчких Држава на Ирак, што је изазвало опште огорчење британских грађана.

Сер Џон Чилкот

У фебруару 2003, коалиција „Прекините рат” организовала је демонстрације на којима је учествовало два милиона људи. Биле су то најмасовније демонстрације икада дотле одржане у Британији, али је Блер наставио своју политику и, како је Чилкотова комисија доказала, већ био обећао америчком председнику Џорџу Бушу да ће Британија – „ма шта се дoгодило” – бити са њим.

Исто онако као што је била и са Билом Клинтоном четири године раније, када је бомбардовао СР Југославију, и опет предвођена Тонијем Блером, очигледним заљубљеником у ратове.

Иако нема сумње да је бивши британски премијер нанео велико зло Србији, није познато да ико у нашој земљи прикупља доказе, а још мање новац за покретање судског поступка против њега. Напротив, он је био (а можда је и данас) саветник нашег премијера. Било би занимљиво да се зна какве му је савете давао и на шта му је све скретао пажњу. Исто тако, вредело би чути и из којих је извора исплаћиван његов хонорар, који је свакако огроман, јер он ради само за веееелике паре, а њих воли колико и ратове.

Categories: Светске ствари

Tags: Џон Чилкот, Војислав М. Станојчић, Ирак, Тони Блер