неко беше гашић братиславе!
беше бата из крушевца града
керамичар што шћаше да влада,
па остави плочице и фуге
да од раје начини си слуге.
да си бата испуни ту жељу,
обрати се своме пријатељу,
коме другом, до ли премијеру
што продаје веру за вечеру!
а премијер галантан је вазда,
када неко назове га „газда“,
па гашићу дарова фотељу
и рече му: „бато, пријатељу,
ево буди одбране министар,
овај народ није много бистар,
неће да се буни против тога,
у ме гледа баш као у бога!
што ти треба, увек ми затражи.“
а бата се на то окуражи.
кад због бате хеликоптер паде
и погину из рашке чељаде
и пилоти најбољи са њиме,
он повика: „вучићу, спаси ме!“
а вучићу рече: „не дам бату“,
и бата нам остаде на врату.
ал’ кад бата новинарки рече:
„волим кад ми новинарке клече“,
па повика: „помагај ми, ацо“,
ацо рече: „сачекаћеш, брацо.“
није много времена ни прошло,
за гашића боље време дошло;
вучић доби и изборе ове,
па се деле фотељице нове!
смишља ацо, јер га многи куде,
како раји што горе да буде
па прогласи бату, судбо клета,
директором у контроли лета!
док у гробу врте се пилоти,
а нама су све гори животи,
бата се од узбуђења тресе,
пита: „да ли клече стјуардесе?“
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница Anica djevojka)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Bx
Categories: Преносимо
Оставите коментар