чести позив иде за позивом,
од кога ли, коме ли долазе?
од државе, од земље србије,
а долазе до свачијег дома:
до домова српске раје јадне,
голе, босе, оболеле, гладне,
да на дужност грађанску се јаве
и гласају за познате главе
што у себи људскости немају
и још горе за рају спремају,
ко да није пре године двије
себи око врата омчу стегла
и лажима свакаквим подлегла,
па се чеше и где је не сврби:
где је живот добар, браћо срби?
и сад има много кандидата
што нам нуде кућу на три спрата,
здравље, љубав, пензије и плате
и отето све ће да нам врате!
свак од другог мисли да је јачи,
а сви скупа беде су сејачи!
раја у три смера ићи може:
усмери је добро, мили боже!
лево, десно или напред право,
ко је лепша обећања дав’о?
у недељу испред сваког биће
послужење разно, иће, пиће,
неко од њих славиће победу
докле народ куне своју беду.
позивамо, кад дан нови сване
да власт нова купи нам банане
да будемо мајмуни комплетни
док мислимо да су изузетни,
јер свакако за годину – двије,
жуч се опет мора да испије
и да горка истина се схвати –
– власт нам бољу земљу неће дати!
морамо се сви да помучимо
и памети да се научимо,
и да сами кројимо судбину
и чувамо своју домовину,
да с’ бунимо кад нешто не ваља,
да нам ћутња образ не укаља,
јер нам нико неће дати боље
све док себи стварамо невоље
у чекању да нам с неба падне
што другима борба тешка дадне…
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница Anica djevojka)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7ub
Categories: Преносимо
Оставите коментар