Србског сина, тихог јунака, генерала Здравка Толимира његова породица и пријатељи јучe на Бежанијском гробљу сахранише до другог доласка Христовог када ће бити свеопште васкрсење мртвих.

Душа његова ће сигурно у Небеску Србију јер настрада мученички у србском казамату – Хагу.

Били су присутни представници Владе Републике Српске, разних родољубљивих удружења и политичких партија које се нису одрекле своје политике зарад додворавања пријатељима са Запада.

Од представника власти Србије нико није био присутан – генерал Толимир сахрањен је без икаквих државних почасти осим србске тробојке на ковчегу.

Јадно ли је наше државно руководство!

Нажалост, неко неодговоран није могао уважити породицу и одати пошту самом генералу Толимиру, јер у време његове сахране, на другом крају гробља, била је почасна паљба, ваљда за неким од покојника.

То је, просто реченом, срамота – да неког партизанског пензионера испраћа почасни вод посмртним плотуном, а да се Србија стиди генерала Толимира.

Као држављанин Србије генерал Толимир је штитио тадашње интересе Србије и зато је заслужио да му се она одужи прописаним почастима, ако већ није могла да му пружи заштиту у Хагу.

Тако би и показала своју самосталност, коју смо нажалост продали за лажна обећања да ће нас примити у некакву европску заједницу која ће до тада бити пропао пројекат.

Нека они који одлучили да генерал Здравко Толимир буде сахрањен без државних почасти знају да ће и њима доћи судњи дан, па нека се запитају како ће се осјећати њихове породице када њих буду сахрањивали без поштовања и почасти као јуче генерала Толимира.

П. С. Подаци о сахранама јуче у Београду, гдје се види ко је на Бежанијском гробљу сахрањиван када и генерал Толимир.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-772

Categories: Четири стотине речи

Tags: Здравко Толимир, Предраг Зликовац