Изборни процес је и у најдемократскијим државама проблематичан. Постоји и много изборних система који би наводно требало да се прилагођавају самој држави, али обично остаје неки претходни систем који је некад донела странка на власти. Тако је и у овом нашем случају.
Овај пут Вучић не мора да мења ништа. Он ове изборе никако не може да изгуби, упркос томе што је од претходних изгубио минимум 20% подршке.
Рачуница је врло једноставна. Сви медији су у његовим рукама. Не постоје чак ни новине које га не подржавају, осим у последње време Курира који му својим текстовима заправо више иде на руку, не само због репутације коју има, него зато што му ништа суштински не замера. Исто као и парламентарне странке које се у десет најважнијих питања слажу с његовом политиком, а своди се практично и потпуно у послушности према Америци и ЕУ. И у ставу да нам је једини зацртани пут чланство у ЕУ, без обзира на последице, па и на губитак територије, комплетне инфраструктуре, индустрије, пољопривреде, свега, само да ми некако уђемо у ЕУ и НАТО и све ће нам цветати као у бајци. Као у Бугарској и Румунији па још горе. Знају сви они да од тога нема ништа, али исто тако знају да без подршке са Запада у Србији није могуће победити на изборима. Ето првог разлога зашто Вучић са својом булументом не може да изгуби. Он ужива огромну подршку Запада јер се досад показао послушнијим од свих. Толико да је чак за саветника узео главом и брадом Тонија Блера.
Парадокс је у томе што испитивања јавног мњења говоре да је жеља за улазак у ЕУ у све већем опадању.
Али то није све. Вучић је параноичан, а има и разлога да буде зашто. Његови политички противници, иако дувају у исти рог, могли би лако да убеде странце да ће бити послушнији од њега, баш као што је и он у последњем моменту на оним преломним изборима убедио њих да ће бити послушнији. Томе служи план Б који је одавно познат у сиромашним земљама с крхком демократијом. Сваки сиромашни бирач добиће новчану надокнаду ако заокружи ову банду. Исту ствар је урадила и Демократска странка на тим поменутим изборима, али се мало прерачунала и сметнула с ума да у другом кругу може да победи Николић.
Дакле, сиромашни сте, немате паре ни за шта, грцате у дуговима, још имате и породицу, а политика вас нимало не занима. Таквих у Србији има барем милион у бирачком телу. А тај милион могао би да се претвори у добрих двадесетак посто гласова оних који су изашли на биралишта. Да израчунамо, сваком бирачу по хиљаду динара (толико нуди СНС засад по сазнањима до којих смо дошли, док је ДС давала две хиљаде). Дакле, милијарду динара, илити тричавих осам милиона евра. Шта је то за њих? Све и да понуде дупло више, то је опет мање од сваке напредњачке афере која се врти обично око педесетак милиона долара. А вреди. Добиће мандат за четворогодишњу крађу и тапшање по рамену.
У Србији постоје и странке које су против ЕУ и НАТО али су оне толико маргинализоване и етикетиране као екстремно десничарске, ксенофобичне, нацистичке и заогрнуте у мрачне снаге прошлости (Милошевићева терминологија за тадашњу опозицију) да немају никаквих шанси, поготово што их је у медијима немогуће срести осим под неком од ових етикета. Зашто ове странке не траже поштеније изборне услове под претњом бојкота? То је једина шанса за њих да уопште пређу цензус, али пошто то не раде, остаје сумња да су и оне поткупљене.
Морамо ипак да објаснимо како функционише тај систем поткупљивања. Врло је једноставан. На списку сте сиромашних и незаинтересованих. Контактира вас активиста СНС-а и да вам изборни листић са већ заокруженим кандидатом СНС-а и првих 500 динара. Ваша дужност је да унесете тај листић на своје бирачко место, узмете други, празан, убаците у кутију онај попуњен који сте раније добили, вратите се свом контакту и предате му празан листић и тако добијете и других обећаних 500 динара. Тог дана ће ваша деца можда окусити и мирис меса. И Вук сит и овце на броју.
Али ни то није све. Бројање гласова. Овако скрајнуте чак и парламентарне странке не могу ни на који начин да покрију сва изборна места. Другим речима, тамо где не буде било контроле, тамо ће сваки глас ићи Вучићу, без изузетка. Ако се неко нада Цесиду, нека се само сети ко је током поплава с Вучићеве стране изабран за контролу новца за помоћ поплављеним подручјима и грађанима. Ни мање ни више него Марко Благојевић, бос ове ионако сумњиве организације.
На крају, није баш све тако безнадежно. У неким земљама су се грађани удружили и понудили тим истим сиромасима штабове у које ће доносити те попуњене листиће и куповати их од њих за веће паре него што нуди странка која их поткупљује. Дакле, у овом случају, ти сиромаси би добијали више, 1.500 динара, а СНС би остао без купљених милион гласова, и, што је можда још важније, с мање изашлих на биралишта. А ту би били и докази о изборној крађи. Но, чак и кад би се ова утопија остварила, уз све раније побројане разлоге и судство које је такође у рукама СНС-а, Ацке никако не може да изгуби.
Је*ига…
(Блог Павла Ћосића, 1. 2. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-70T
Categories: Преносимо
Оставите коментар