Небројено сати лета до Америка ни овог пута нису утицали да премијер поклекне и оде до тоалета, изузев тренутка када је морао само да провири у небеску ћенифу и опомене пилота: „Мајсторе, ‘оћеш ли ускоро, не могу више да управљам авионом, морам на кратко да изађем и спасим птичицу која преплашено седи на левом крилу, па да се спустим до стајног трапа и заузмем положај за слетање, морали смо да скинемо точкове због мера штедње, па ћу као и код полетања преузети сву одговорност на своје ноге“?!
Након спектакуларног приземљења које је НАСА прогласила значајнијим од спуштања шатла на Месец, премијер је, носећи авион под мишком, изговорио историјске речи: „Мали корак за мене, али огроман за Америку“, што је више од 50 милиона Американаца окупљених на аеродрому поздравило аплаузом, вриском, бацањем брусхалтера, падањем у транс ко видовита Зорка и наравно скандирањем: „Вучићу-Елвисе“!
Отрчавши до Вашингтона, чиме је уједно поставио нови светски рекорд у полумаратону што скромно није желео да прихвати већ је поручио: „Не, не живим за славу и медијску пажњу, поклањам овај рекорд старачком дому у Доњем бријању, упишите га њима, њима ће више значити“, Вучић је примио Џозефа Бајдена, потпредседника USA у кратку али пријатељску посету, што је Бајден, нажалост, злоупотребио да доведе фамилију како би направио породични селфи са човеком који је открио Америку два и по сата пре Колумба, али није желео да расељава Индијанце, нити да на њихов захтев постане поглавица свих племена, па се поменути морепловац окитио туђом славом, што му Загор никада није заборавио, већ је вековима проносио причу да постоји: „Један бели човек, скупљених прстију, тихог гласа, фискалне реформе и сузних очију, захваљујући коме влада мир и економска стабилност у Дарквуду“!
Загор је, наравно, временом постављен за председника општинског одбора СНС- Дарквуд!
Након завршеног разговора са другим човеком Америке, који је обећао сву помоћ Србији у формирању прве професионалне бејзбол лиге и значајна материјална средства за јагодински Музеј воштаних фигура, као и храну за жирафу, уз обећање да ће увек обећавати све што буде потребно!
Другог дана посете САД премијер Вучић срдачно је примљен у „Дизниленд“, где је по цени карте за децу ушао без темељнијег претресања и провера, након чега је у двосатном разговору са Шиљом, Пајом, Микијем и Пепељугом договорио да поменути као нестраначки експерти појачају тим Владе Србије у периоду евроатланских интеграција, што ови јесу начелно прихватили, уз задршку да је понуђена бајка можда мало прејака за њих.
– Заиста смо захвални мистер Вучићу на понуди, али морам признати да нисмо вични толиким илузијама! Једно су, знате: дворац, водени парк, земља Недођија, куле, замкови, тобогани, а нешто сасвим друго економски опоравак који Србија доживљава, „Београд на води“, Коридор 10 и 11, повећање плата и пензија, смањење стопе незапослености за 300 одсто, ваучери за летовање, борба против корупције, криминала… Јесмо вични бајкама, као што рекох, али умереним, оним за које људи плаћају да их виде, а не за оне којима се посетиоцима отима лова да их не виде…- изјавио је Шиља током кратког обраћања медијима, док је Александар Вучић аргументовано објашњавао Петру Пану како је време да одрасте, уозбиљи се и престане да умишља да зна да лети, јер снимци из Фекетића и поплава доказују да само један човек то заиста може, а свакако није Петар Пан! Барем га нису као таквог описали срећници које је изнео из сметова, поплава и економске кризе.
Трећег и последњег дана посете Америци предвиђено је да Вучић напусти САД, што не значи да Србија треба да падне у депресију већ да се радује повратку реформатора, који ће са вашингтонског аеродрома полетети нешто пре авиона журећи да у Београду поздрави нацију речима: „Мали корак за мене, да, али Стефановићу ипак се сагни још мало, мајку му, не могу одавде да ти се попнем на кркаче! Ајде колико можеш, па ћу пресести на Вербића негде код Арене“…
Објављено уз дозволу аутора блога Два у један.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Is
Categories: Преносимо
Оставите коментар